Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je prognozu privrednog rasta Srbije za 2022. godinu na 3,3 posto u novom, jesenjem izveštaju o regionalnim ekonomskim izgledima, koliko je predviđala i u maju.
Srbija će istu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,3 procenta imati i 2023. godinu, procenjuje međunarodna finansijska institucija sa sedištem u Londonu, što je za 0,7 odsto niže od njene majske projekcije.
U odeljku izveštaja posvećenom Srbiji, EBRD konstatuje da je ekonomski oporavak Srbije iz 2021. nastavljen u prvoj polovini ove godine, mada sporijim tempom, pri čemu ističe da je proizvodnja u prva dva kvartala porasla za 4,3 posto, odnosno za 3,9 odsto na godišnjem nivou, respektivno.
Potrošnja domaćinstava je nastavila da vodi ekonomski rast, ali je stopa rasta potrošnje usporila na 4 procenta realno u drugom kvartalu nakon rasta od 7,0 procenata u prvom, kako su se cene povećavale i monetarna politika zaoštravala, napominje se u delovima dokumenta koje je preneo Tanjug.
Dok su investicije ostale prigušene u drugom tromesečju, izvoz je u istom periodu nastavio snažan rast od 20 procenata na godišnjem nivou predvođen izvozom robe, pošto je industrijska proizvodnja porasla za 4,6 procenata, dodaje se u dokumentu.
EBRD takođe ukazuje na to da su se globalno rastuće cene energenata odrazile na rast računa za uvoz i na povećanje deficita tekućeg računa u prvoj polovini godine.
Globalni rast cena hrane i nafte, naglašava se, doprineo je da se godišnja stopa inflacije u Srbiji poveća u avgustu na 13,2 odsto. Kao odgovor na to, centralna banka je šest puta podigla ključnu kamatnu stopu u 2022, sa 1 odsto u martu na 3,5 odsto u septembru.
U izveštaju se navodi da je Vlada Srbije uvela različite mere za osnovne životne namirnice, za pelet i naftu kako bi podržala budžete najugroženijih domaćinstava.
Iako su tarife za električnu energiju umereno povećane, predstojeća zimska sezona biće test za energetski sektor i vladin fiskalni prostor, ocenjuje EBRD.
Banka na kraju navodi da predviđa rast BDP-a Srbije od 3,3 procenta u 2022. i 2023. godini i upozorava na kratkoročne rizike koji se ogledaju u povišenoj inflaciji, njenom uticaju na raspoloživi dohodak stanovnika i pogoršanju eksterne tražnje zbog očekivanog usporavanja na tržištima EU.
Kada je reč o Zapadnom Balkanu, EBRD prognozira rast BDP-a regiona od 3,2 procenta u 2022, isto koliko je procenila u maju, dok je projekciju rasta za 2023. godinu revidirala naniže u odnosu majsku za 0,6 procentnih poena na 3 posto, ukazujući na povećane rizike po ekonomske izglede, posebno u svetlu fiskalne ranjivosti i osetljivost na rast na evropskim tržištima.
Što se tiče zemalja u regionu, EBRD predviđa Albaniji rast u 2022. i 2023. godini od po 3 procenta, Bosni i Hercegovini rast od 3 odsto i od 2,3 posto, respektivno, a na KiM očekuje rast BDP-a od 4 posto ove i od 3,7 procenata iduće godine.
Privredni rast Crne Gore će, prema proceni ove banke, iznositi 3,7 posto u tekućoj i 4 procenta u narednoj godini, dok se rast BDP-a Severne Makedonije procenjuje na nivou od 2,7 i 2,3 odsto u navedenim godinama.