Mapa sajta

Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije i Verner Hojer, predsednik Evropske investicione banke

Dekarbonizacija je sada strateški imperativ

EU produžila upotrebu kovid sertifikata do juna 2023.

Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5...

Vlada Crne Gore objavila radnu verziju Temeljnog ugovora sa SPC

Vlada Crne Gore objavila je radnu verziju...

20GODNA PRO-aktivnog poslovanja

Talenat, pokretačka snaga i motivacija u borbi protiv dosadnog advertajzinga! U veseloj atmosferi svoje bašte, agencija DNA Communications proslavila je...

EU produžila upotrebu kovid sertifikata do juna 2023.

Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo za produžetak upotrebe digitalnih kovid sertifikata do 30. juna 2023. godine Produženje ove...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5 miliona tona pšenice i, u slučaju povoljnih meteo uslova, nešto više od...

Vlada Crne Gore objavila radnu verziju Temeljnog ugovora sa SPC

Vlada Crne Gore objavila je radnu verziju Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), koju su načelno uskladile radne...

Iran podneo zahtev za članstvo u BRIKS

Iran je podneo zahtev za pridruživanje grupi BRIKS, prenosi Interfaks pozivajući se na agenciju Tasnim. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova...

Iako je brzo smanjenje globalnih emisija gasova staklene bašte već bilo potrebno za rešavanje klimatskih promena, ovaj zadatak je postao hitniji kao odgovor na teritorijalnu agresiju Rusije i na naoružavanje energentima. Postizanje neto nulte emisije sada mora biti centralni cilj odbrambene i bezbednosne politike

Ruska invazija na Ukrajinu primorala je Evropsku uniju da ubrza tempo naše energetske i klimatske politike. Pošto Kremlj sve više koristi energiju kao sredstvo političkog uticaja, moramo ga lišiti njegove poluge radikalnim smanjenjem naše zavisnosti od uvoza fosilnih goriva iz Rusije.

Federalne rezerve SAD svakako snose svoj deo odgovornosti za veliku inflaciju 2020-ih. Ali moćni politički pritisci levice i preterano optimistične analize otvorene politike duga, da ne pominjemo stvarnu neizvesnost u vezi sa inflacijom i realnim kamatnim stopama, takođe su odigrali veoma veliku ulogu.

Geopolitičko obrazloženje za to preklapa se sa imperativom suočavanja sa klimatskim promenama. Najnoviji izveštaj Međuvladine komisije za klimatske promene o ublažavanju uticaja naglašava hitnost tog zadatka. Ukupne emisije gasova staklene bašte moraju dostići vrhunac do 2025. ako želimo da izbegnemo katastrofalno povećanje globalnih temperatura. Štaviše, prelaskom na čistu energiju u celokupnoj ekonomiji mora se pažljivo upravljati kako bi se uzele u obzir neizbežne društvene i ekonomske posledice; to mora biti „pravedan prelaz“.

Od ruske invazije 24. februara, EU ubrzava svoje planove za energetsku tranziciju kako bi pomogla da se što pre okonča oslanjanje Evrope na ruski uvoz fosilnih goriva. Iako se to neće dogoditi preko noći, podsticaji za to su sada veći nego ikada. Možemo postići energetsku nezavisnost poboljšanjem efikasnosti, diverzifikacijom snabdevanja i povećanjem obnovljivih izvora energije. Ovaj proces zahteva mobilizaciju na svim nivoima – od nadnacionalnih tela do domaćinstava i pojedinaca.

Najnoviji izveštaj Međuvladine komisije za klimatske promene o ublažavanju uticaja naglašava hitnost tog zadatka. Ukupne emisije gasova staklene bašte moraju dostići vrhunac do 2025. ako želimo da izbegnemo katastrofalno povećanje globalnih temperatura

Treba uzeti u obzir dva važna upozorenja. Prvo, potraga za alternativnim dobavljačima prirodnog gasa – kritična koliko god da je kratkoročno – ne sme da nas zaključa u novu dugoročnu zavisnost koja zahteva velika ulaganja u infrastrukturu za fosilna goriva. To bi bilo skupo, katastrofalno za planetu i na kraju nepotrebno, imajući u vidu opcije koje su više na raspolaganju za klimu.

Drugo, ne smemo da menjamo jedno usko grlo za drugo tako što ćemo svoju preveliku zavisnost od fosilnih goriva zameniti prekomernom zavisnošću od sirovina potrebnih za zelenu tranziciju. Ovi resursi su u velikoj meri koncentrisani u samo nekoliko zemalja, od kojih sve nemaju iste vrednosti i interese kao EU. Jačanje strateške autonomije i otpornosti EU mora ostati ključni cilj tranzicije.

Evropa to ne može sama. Pobeda u borbi protiv klimatskih promena i suprotstavljanje ruskoj agresiji su globalni izazovi koji zahtevaju globalni odgovor. Rat ruskog predsednika Vladimira Putina ojačao je strateško obrazloženje za sve zemlje da smanje uvoz fosilnih goriva i više ulažu u energetska rešenja prihvatljiva za klimu.

Zato je EU aktivno angažovana u klimatskoj diplomatiji. Želimo da ohrabrimo druge da podignu svoje klimatske ambicije, i posvetili smo značajna sredstva za saradnju sa partnerskim zemljama kako bi i one mogle da pređu na otpornu ekonomiju sa neto nultom emisijom. Kroz Evropski zeleni dogovor i novu inicijativu EU Global Gatevai, institucije EU i države članice mobilišu do 300 milijardi evra  ulaganja u zelenu i digitalnu infrastrukturu za rešavanje klimatskih, biodiverzitetskih i energetskih kriza.

Štaviše, EIB se obavezala da će podržati 1 bilion evra ulaganja u klimatske akcije i održivost životne sredine do 2030. Preko svog novog razvojnog ogranka, EIB Global, banka radi sa partnerima širom sveta na mobilizaciji sredstava za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i projekti električne mreže.

EU je spremna da podrži globalnu zajednicu u okončanju njene zavisnosti od fosilnih goriva. Rat Rusije protiv Ukrajine nije razlog za odlaganje ulaganja u klimatske akcije. Naprotiv, više zelenih investicija će nam dati veću stratešku autonomiju. Dekarbonizacija je postala geopolitički imperativ. Pozivamo naše globalne partnere u vladi i širom međunarodnih finansijskih institucija da nam se pridruže u ubrzavanju finansiranja čiste energije. Praćenjem klimatske neutralnosti možemo postići i energetsku sigurnost.

Pročitajte još...

Ambasador Tomaš Kuhta: Prioritet je da Srbija otvori najmanje jedan klaster tokom predsedavanja Češke

Tokom predsedavanja Češke Savetom EU, koje počinje 1. jula, jedan od prioriteta biće da Srbija otvori najmanje jedan klaster, izjavio je ambasador Češke u...

EU uvodi obavezu skladištenja prirodnog gasa pre zime

Države članice EU dogovorile su se da sva skladišta prirodnog gasa u Uniji treba da budu dopunjena do najmanje 80 odsto kapaciteta za sledeću...

Varheji pozvao EU da prepozna situaciju i pomogne Srbiji

Komesar za proširenje EU Oliver Varheji ocenio je da je Srbija "u teškoj poziciji" i "pred velikim izazovima" u trenutnim geopolitičkim okolnostima zbog rata...

EU priprema investicioni plan za Zapadni Balkan vredan 30 milijardi evra

Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana održali su u Briselu četvorosatnu diskusiju o izazovima aktuelne geostrateške situacije i načinima daljeg jačanja odnosa EU i...

Članice EU dodelile Ukrajini i Moldaviji status kandidata

Dvadeset sedam članica Evropske unije dodelilo je Ukrajini i Moldaviji status kandidata, objavio je u Briselu predsednik Evropskog savet Šarl Mišel i nazvao tu...

Alesandra Moreti novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju

Evropski parlament (EP) izabrao je za predsedavajuću Odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija Alesandru Moreti, poslanicu Socijalista i demokrata iz Italije, objavio je portal...

Eurostat: Hrana i bezalkoholna pića u Srbiji najskuplji u regionu

Prema podacima evropske agencije za statistiku Eurostat, u Srbiji su hrana i bezalkoholna pića najskuplji u regionu, a među članicama Evropske unije cene tih...

Šolc zahteva promenu pravila glasanja u Evropskoj uniji

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da će uložiti sve napore da Ukrajina i Moldavija dobiju status kandidata, da EU treba da se otvori...