Iako je brzo smanjenje globalnih emisija gasova staklene bašte već bilo potrebno za rešavanje klimatskih promena, ovaj zadatak je postao hitniji kao odgovor na teritorijalnu agresiju Rusije i na naoružavanje energentima. Postizanje neto nulte emisije sada mora biti centralni cilj odbrambene i bezbednosne politike
Ruska invazija na Ukrajinu primorala je Evropsku uniju da ubrza tempo naše energetske i klimatske politike. Pošto Kremlj sve više koristi energiju kao sredstvo političkog uticaja, moramo ga lišiti njegove poluge radikalnim smanjenjem naše zavisnosti od uvoza fosilnih goriva iz Rusije.
Federalne rezerve SAD svakako snose svoj deo odgovornosti za veliku inflaciju 2020-ih. Ali moćni politički pritisci levice i preterano optimistične analize otvorene politike duga, da ne pominjemo stvarnu neizvesnost u vezi sa inflacijom i realnim kamatnim stopama, takođe su odigrali veoma veliku ulogu.
Geopolitičko obrazloženje za to preklapa se sa imperativom suočavanja sa klimatskim promenama. Najnoviji izveštaj Međuvladine komisije za klimatske promene o ublažavanju uticaja naglašava hitnost tog zadatka. Ukupne emisije gasova staklene bašte moraju dostići vrhunac do 2025. ako želimo da izbegnemo katastrofalno povećanje globalnih temperatura. Štaviše, prelaskom na čistu energiju u celokupnoj ekonomiji mora se pažljivo upravljati kako bi se uzele u obzir neizbežne društvene i ekonomske posledice; to mora biti „pravedan prelaz“.
Od ruske invazije 24. februara, EU ubrzava svoje planove za energetsku tranziciju kako bi pomogla da se što pre okonča oslanjanje Evrope na ruski uvoz fosilnih goriva. Iako se to neće dogoditi preko noći, podsticaji za to su sada veći nego ikada. Možemo postići energetsku nezavisnost poboljšanjem efikasnosti, diverzifikacijom snabdevanja i povećanjem obnovljivih izvora energije. Ovaj proces zahteva mobilizaciju na svim nivoima – od nadnacionalnih tela do domaćinstava i pojedinaca.
Najnoviji izveštaj Međuvladine komisije za klimatske promene o ublažavanju uticaja naglašava hitnost tog zadatka. Ukupne emisije gasova staklene bašte moraju dostići vrhunac do 2025. ako želimo da izbegnemo katastrofalno povećanje globalnih temperatura
Treba uzeti u obzir dva važna upozorenja. Prvo, potraga za alternativnim dobavljačima prirodnog gasa – kritična koliko god da je kratkoročno – ne sme da nas zaključa u novu dugoročnu zavisnost koja zahteva velika ulaganja u infrastrukturu za fosilna goriva. To bi bilo skupo, katastrofalno za planetu i na kraju nepotrebno, imajući u vidu opcije koje su više na raspolaganju za klimu.
Drugo, ne smemo da menjamo jedno usko grlo za drugo tako što ćemo svoju preveliku zavisnost od fosilnih goriva zameniti prekomernom zavisnošću od sirovina potrebnih za zelenu tranziciju. Ovi resursi su u velikoj meri koncentrisani u samo nekoliko zemalja, od kojih sve nemaju iste vrednosti i interese kao EU. Jačanje strateške autonomije i otpornosti EU mora ostati ključni cilj tranzicije.
Evropa to ne može sama. Pobeda u borbi protiv klimatskih promena i suprotstavljanje ruskoj agresiji su globalni izazovi koji zahtevaju globalni odgovor. Rat ruskog predsednika Vladimira Putina ojačao je strateško obrazloženje za sve zemlje da smanje uvoz fosilnih goriva i više ulažu u energetska rešenja prihvatljiva za klimu.
Zato je EU aktivno angažovana u klimatskoj diplomatiji. Želimo da ohrabrimo druge da podignu svoje klimatske ambicije, i posvetili smo značajna sredstva za saradnju sa partnerskim zemljama kako bi i one mogle da pređu na otpornu ekonomiju sa neto nultom emisijom. Kroz Evropski zeleni dogovor i novu inicijativu EU Global Gatevai, institucije EU i države članice mobilišu do 300 milijardi evra ulaganja u zelenu i digitalnu infrastrukturu za rešavanje klimatskih, biodiverzitetskih i energetskih kriza.
Štaviše, EIB se obavezala da će podržati 1 bilion evra ulaganja u klimatske akcije i održivost životne sredine do 2030. Preko svog novog razvojnog ogranka, EIB Global, banka radi sa partnerima širom sveta na mobilizaciji sredstava za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i projekti električne mreže.
EU je spremna da podrži globalnu zajednicu u okončanju njene zavisnosti od fosilnih goriva. Rat Rusije protiv Ukrajine nije razlog za odlaganje ulaganja u klimatske akcije. Naprotiv, više zelenih investicija će nam dati veću stratešku autonomiju. Dekarbonizacija je postala geopolitički imperativ. Pozivamo naše globalne partnere u vladi i širom međunarodnih finansijskih institucija da nam se pridruže u ubrzavanju finansiranja čiste energije. Praćenjem klimatske neutralnosti možemo postići i energetsku sigurnost.