Mapa sajta

Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije i Verner Hojer, predsednik Evropske investicione banke

Dekarbonizacija je sada strateški imperativ

CorD Recommends

Novak Đoković rekordni peti put dobio Laureus nagradu za najboljeg sportistu sveta

Najbolji teniser sveta Novak Đoković po peti...

Lajčak novi ambasador EU u Švajcarskoj

Specijalni predstavnik za dijalog Beograda i Prištine,...

Kreativno okruženje vodi do poslovnog uspeha: Ključni faktori za transformaciju radnog prostora u inspirativno mesto

U današnjem poslovnom svetu, gde se svaki korak meri uspehom, izbor pravog mesta za stacioniranje poslovnog prostora predstavlja ključnu...

Novak Đoković rekordni peti put dobio Laureus nagradu za najboljeg sportistu sveta

Najbolji teniser sveta Novak Đoković po peti put je proglašen za najboljeg sportiste godine sveta, osvojivši po rekordni peti...

Dan planete Zemlje: Ekstremna vrućina u Srbiji i širom sveta

Krajem marta 2024. godine, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca...

Gejming industrija u Srbiji prošle godine zaradila više od 175 miliona evra i povećala broj zaposlenih

Gejming industrija u Srbiji je u 2023. godini zaradila više od 175 miliona evra, što je 17 posto više...

Galenika novim strateškim partnerstvima jača tržišnu poziciju

Farmaceutska kompanija Galenika nastavlja strateško širenje portfolija kroz partnerstvo i ekskluzivni ugovor sa kompanijom Cantabria Labs, jednim od vodećih...

Iako je brzo smanjenje globalnih emisija gasova staklene bašte već bilo potrebno za rešavanje klimatskih promena, ovaj zadatak je postao hitniji kao odgovor na teritorijalnu agresiju Rusije i na naoružavanje energentima. Postizanje neto nulte emisije sada mora biti centralni cilj odbrambene i bezbednosne politike

Ruska invazija na Ukrajinu primorala je Evropsku uniju da ubrza tempo naše energetske i klimatske politike. Pošto Kremlj sve više koristi energiju kao sredstvo političkog uticaja, moramo ga lišiti njegove poluge radikalnim smanjenjem naše zavisnosti od uvoza fosilnih goriva iz Rusije.

Federalne rezerve SAD svakako snose svoj deo odgovornosti za veliku inflaciju 2020-ih. Ali moćni politički pritisci levice i preterano optimistične analize otvorene politike duga, da ne pominjemo stvarnu neizvesnost u vezi sa inflacijom i realnim kamatnim stopama, takođe su odigrali veoma veliku ulogu.

Geopolitičko obrazloženje za to preklapa se sa imperativom suočavanja sa klimatskim promenama. Najnoviji izveštaj Međuvladine komisije za klimatske promene o ublažavanju uticaja naglašava hitnost tog zadatka. Ukupne emisije gasova staklene bašte moraju dostići vrhunac do 2025. ako želimo da izbegnemo katastrofalno povećanje globalnih temperatura. Štaviše, prelaskom na čistu energiju u celokupnoj ekonomiji mora se pažljivo upravljati kako bi se uzele u obzir neizbežne društvene i ekonomske posledice; to mora biti „pravedan prelaz“.

Od ruske invazije 24. februara, EU ubrzava svoje planove za energetsku tranziciju kako bi pomogla da se što pre okonča oslanjanje Evrope na ruski uvoz fosilnih goriva. Iako se to neće dogoditi preko noći, podsticaji za to su sada veći nego ikada. Možemo postići energetsku nezavisnost poboljšanjem efikasnosti, diverzifikacijom snabdevanja i povećanjem obnovljivih izvora energije. Ovaj proces zahteva mobilizaciju na svim nivoima – od nadnacionalnih tela do domaćinstava i pojedinaca.

Najnoviji izveštaj Međuvladine komisije za klimatske promene o ublažavanju uticaja naglašava hitnost tog zadatka. Ukupne emisije gasova staklene bašte moraju dostići vrhunac do 2025. ako želimo da izbegnemo katastrofalno povećanje globalnih temperatura

Treba uzeti u obzir dva važna upozorenja. Prvo, potraga za alternativnim dobavljačima prirodnog gasa – kritična koliko god da je kratkoročno – ne sme da nas zaključa u novu dugoročnu zavisnost koja zahteva velika ulaganja u infrastrukturu za fosilna goriva. To bi bilo skupo, katastrofalno za planetu i na kraju nepotrebno, imajući u vidu opcije koje su više na raspolaganju za klimu.

Drugo, ne smemo da menjamo jedno usko grlo za drugo tako što ćemo svoju preveliku zavisnost od fosilnih goriva zameniti prekomernom zavisnošću od sirovina potrebnih za zelenu tranziciju. Ovi resursi su u velikoj meri koncentrisani u samo nekoliko zemalja, od kojih sve nemaju iste vrednosti i interese kao EU. Jačanje strateške autonomije i otpornosti EU mora ostati ključni cilj tranzicije.

Evropa to ne može sama. Pobeda u borbi protiv klimatskih promena i suprotstavljanje ruskoj agresiji su globalni izazovi koji zahtevaju globalni odgovor. Rat ruskog predsednika Vladimira Putina ojačao je strateško obrazloženje za sve zemlje da smanje uvoz fosilnih goriva i više ulažu u energetska rešenja prihvatljiva za klimu.

Zato je EU aktivno angažovana u klimatskoj diplomatiji. Želimo da ohrabrimo druge da podignu svoje klimatske ambicije, i posvetili smo značajna sredstva za saradnju sa partnerskim zemljama kako bi i one mogle da pređu na otpornu ekonomiju sa neto nultom emisijom. Kroz Evropski zeleni dogovor i novu inicijativu EU Global Gatevai, institucije EU i države članice mobilišu do 300 milijardi evra  ulaganja u zelenu i digitalnu infrastrukturu za rešavanje klimatskih, biodiverzitetskih i energetskih kriza.

Štaviše, EIB se obavezala da će podržati 1 bilion evra ulaganja u klimatske akcije i održivost životne sredine do 2030. Preko svog novog razvojnog ogranka, EIB Global, banka radi sa partnerima širom sveta na mobilizaciji sredstava za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i projekti električne mreže.

EU je spremna da podrži globalnu zajednicu u okončanju njene zavisnosti od fosilnih goriva. Rat Rusije protiv Ukrajine nije razlog za odlaganje ulaganja u klimatske akcije. Naprotiv, više zelenih investicija će nam dati veću stratešku autonomiju. Dekarbonizacija je postala geopolitički imperativ. Pozivamo naše globalne partnere u vladi i širom međunarodnih finansijskih institucija da nam se pridruže u ubrzavanju finansiranja čiste energije. Praćenjem klimatske neutralnosti možemo postići i energetsku sigurnost.

Pročitajte još...

EP i Savet EU postigli dogovor o dodatnih šest milijardi evra pomoći i zajmova za zapadni Balkan

Evropski parlament i Savet EU postigli su dogovor o planu dodatnog finansiranja šest zemalja zapadnog Balkana na njihovom putu prema Evropskoj uniji. Evropska komisija predstavila...

Evropski savet usvojio zakon koji štiti slobodu medija, medijski pluralizam i uređivačku nezavisnost u EU

Evropski savet usvojio je novi zakon koji štiti slobodu medija, medijski pluralizam i uređivačku nezavisnost u Evropskoj uniji, objavila je Delegacija EU. Kako se ističe...

Dijalog Beograda i Prištine: Izjava visokog predstavnika povodom godišnjice Sporazuma o putu ka normalizaciji i Aneksa za njegovu primenu

Prenosimo izjavu visokog predstavnika Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednika Evropske komisije Žozepa Borelja. Engleska verzija dostupna je na ovom linku,...

Pokrenut novi fond za Zapadni Balkan uz pomoć EU i EBRD

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) najavila je pokretanje "Enterprise Expansion Fund II" (ENEF II), investicionog fonda koji ima za cilj da podrži...

Evropski parlament usvojio Zakon o veštačkoj inteligenciji

Evropski parlament je usvojio Zakon o veštačkoj inteligenciji (AI) sa ciljem zaštite osnovnih prava, demokratije, vladavine prava i ekološke održivosti u oblastima koje su...

Evroparlamentarci usvojili stav o Instrumentu za Zapadni Balkan

Poslanici u odborima Evropskog parlamenta za spoljne poslove i budžet usvojili su stav o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan, kojim se...

Najveće evropske banke prošle godine prvi put premašile profit od 100 milijardi evra

Najveće evropske banke su prošle godine prvi put premašile profit od 100 milijardi evra, pošto je povećanje kamatnih stopa omogućilo rekordnu zaradu za većinu...

Panel o situaciji na Balkanu i proširenju EU održan u okviru Bezbednosne konferencije u Minhenu

U Minhenu je održana panel diskusija o situaciji na Balkanu i proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, u okviru Bezbednosne konferencije kojoj su...