Lokalitet Bistričke vodenice, u okolini Petrovca na Mlavi, nalazi se među sedam najugroženijih spomenika kulture i nasleđa u Evropi, saopštila je evropska federacija za očuvanje kulturnog nasleđa “Evropa Nostra”.
Na novoj listi te organizacije i Instituta Evropske investicione banke, među najugroženije lokalitete u 2023. svrstan je kompleks mlinova za mlevenje žita i valjanje sukna u okolini Petrovca na Mlavi, vodenice nastale između 19. i 20. veka koje su, prema oceni eksperata, danas pod pretnjom uništenja usled dugotrajnog napuštanja i izloženosti vremenskim uslovima.
Glavni cilj nominacije je rehabilitacija kompleksa vodenica i uključivanje u plan održivog turizma Etno sela Bistrica.
“Zajedno sa drugim stambenim, duhovnim i komercijalnim objektima narodne arhitekture, vodenice u Bistrici čine jedinstven ruralni pejzaž, koji svedoči o važnom procesu proizvodnje hrane nekada prisutnom širom Evrope“, navodi se u saopštenju.
U Savetodavnom panelu Programa “7 najugroženijih” naznačeno je da “iako su neke vodenice i dalje u funkciji, ceo kompleks vodenica u Bistrici u procesu degradacije usled različitih prirodnih faktora, poput poplava, ali i zbog neodržavanja“.
Kako je saopšteno, uz odgovarajuću restauraciju, interpretaciju i plan održivog kulturnog turizma, vodenice u Bistrici mogle postati odličan primer uspešne revitalizacije baštine koja donosi višestruku korist lokalnoj zajednici i privredi.
“Stavljanjem ovih lokaliteta na Listu 7 najugroženijih u 2023. godini, želimo da prenesemo poruku nade, solidarnosti i podrške lokalnoj zajednici i aktivistima koji su odlučni u tome da ih sačuvaju. Zajedno sa našim partnerima, pružićemo tehničku ekspertizu, identifikovati moguće izvore finansiranja i mobilisati našu široku mrežu da podrži cilj i njihove napore, koji su sada postali i naš cilj i zajednička odgovornost”, izjavio je Gij Klos, izvršni potpredsednik Evropa Nostra.
Nosilac Programa za klimu i nasleđe u Institutu Evropske investicione banke, Bruno Rosinjol, dodao je:
“Kulturno nasleđe je ključni resurs za oblikovanje našeg evropskog identiteta, bez koga ekonomski rast nema smisla. Ovu kohezivnu moć prepoznala je Evropska investiciona banka koja uzima zaštitu nasleđa u obzir prilikom razmatranja novih investicionih projekata ili prilikom kreditiranja projekata urbane obnove, često sa komponentom nasleđa”.
U najugroženije evropske lokalitete uvršteni su još i kulturni i prirodni pejzaž Svetog Stefana u Crnoj Gori, Partizansko groblje u Mostaru, Železnička stanica u Kortrijku u Belgiji, tvrđava Čakvinji u Gruziji, Kuća časnih sestara u Klajnvelku u Nemačkoj i Memento park u Budimpešti.
Odabranih sedam lokacija, kako je saopšteno, ispunjava uslove za EIB Heritage Grant od 10.000 evra po lokaciji za pomoć u primeni aktivnosti koja će doprineti njihovom spasavanju.
Evropa nostra je podsetila i da je srpski pravoslavni manastir iz 14. veka, Visoki Dečani, bio na listi sedam najugroženijih objekata kulturne baštine u Evropi.
Na tu listu je uvršten 2021. a prilikom posete, predstavnici Evropa Nostre utvrdili su da ni godinu dana nakon njenog objavljivanja, “nisu rešeni glavni problemi zbog kojih su Visoki Dečani ugroženi u značajnoj meri”.
Foto: europa.rs