Mapa sajta

Vladimir Vasić, generalni sekretar, Udruženje banaka Srbije

Ponosni na protekli vek

Već punih 100 godina Udruženje banaka Srbije unapređuje bankarski sistem i usluge koje banke pružaju klijentima, ali i zastupa naše bankarstvo u međunarodnim udruženjima i institucijama. Kroz svoje odbore okuplja predstavnike svih 26 banaka u Srbiji

Uprkos pandemiji koja traje punih godinu dana, naš bankarski sektor je stabilan. Imamo stabilnu domaću valutu i nikada niži nivo rizičnih kredita. To govori da postoji pozitivan okvir i da u narednom periodu treba iskoristiti priliku za podizanje bankarskih usluga na viši nivo

Krajem godine 04. decembra 2021. Udruženje banaka Srbije će proslaviti 100 godina svog postojanja. Bio je to period mnogo uzbudljivih godina za ceo bankarski sektor?

U periodu koji obuhvata jedan vek dogodile su se revolucionarne stvari ne samo u bankarskom i finansijskom sektoru nego i na nivou cele civilizacije. Ono što je ostalo i što je nama najbitnije, jeste da banke i dalje imaju potrebu da imaju svoju bazu, svoje udruženje, kroz koje se organizuju i unapređuju poslovanje.

Ciljevi se praktično nisu promenili od osnivanja do danas, jer Udruženje banaka Srbije i dalje predstavlja, štiti i unapređuje delatnost članica. Ima li nešto što je drugačije?

Ako pogledamo period iza nas, drugačije je skoro sve. Danas se promene dešavaju u svim sferama života brže nego ikad. Digitalizacija nas menja na svakodnevnom nivou, a ne samo u dnevnoj rutini. Suština poslovanja, kao i opstanak i funkcionisanje mnogih biznisa zahteva prilagođavanje digitalnom okruženju. To je sada naša stvarnost.

Banke su do sada bile sinonim za velike kamene zgrade u kojima sede ozbiljni poslovni ljudi u odelima, a za nove generacije banka je jedna aplikacija za mobilni uređaj kojom svaki klijent, samostalno upravlja svojim finansijama.

Bankarski sektor je bio ključna karika za podršku građanima i privredi, koji su se osetili ugroženima zbog ekonomskih posledica pandemije

Možete li nam reći nešto o načinu funkcionisanja Udruženja, o posebnim organizacionim delovima, o stručnim odborima…?

Udruženje banaka Srbije kroz svoje odbore okuplja predstavnike svih 26 banaka u Srbiji, prema oblastima za koje imaju ekspertizu. To je jedna fantastična koncentracija znanja u svim segmentima bankarstva i finansija uopšte. Sem toga, Udruženje banaka Srbije ima i svoju ekipu eksperata i svoj Centar za bankarsku obuku, koji je važna karika u unapređenju celokupnog bankarskog sektora.

Deo Udruženja banaka Srbije je i Kreditni biro, bez koga je danas nezamislivo bankarstvo u Srbiji, ali i život svakog od nas. Nema građanina ili preduzeća kome Kreditni biro u nekom trenutku nije bio potreban da reši određeno finansijsko pitanje. Kroz sve ove organizacione delove Udruženje banaka Srbije pre svega unapređuje bankarski sistem i usluge koje banke pružaju klijentima, ali i zastupa naše bankarstvo u međunarodnim udruženjima i institucijama.

Kako ocenjujete trenutno stanje u bankarskom sektoru? Koliko je pandemija uticala na njega?

Pandemija je bila jedan veliki praktični test za celokupno srpsko bankarstvo i nama je veliko zadovoljstvo što je taj test položen sa odličnom ocenom. Bankarski sektor je ne samo održao sebe tokom krize, već je bio i ključna karika za podršku građanima i privredi, koji su se osetili ugroženima zbog ekonomskih posledica pandemije. Od marta 2020. do danas bankarski sektor je klijentima pružio tri mogućnosti za zastoj u otplati obaveza prema bankama, zatim preko banaka je realizovana garantna šema Vlade Republike Srbije i banke su sve vreme krize bile na usluzi klijentima, čak i tokom potpunog lockdowna, a sve to zadržavajući svoje visoke performanse, stabilnost i adekvatnu pokrivenost kapitalom. Vrednost aktivnosti kojima su banke podržale preduzeća i građane u Republici Srbiji kreće se oko 7 milijardi evra.

Digitalizacija nas menja na svakodnevnom nivou, a ne samo u dnevnoj rutini. Suština poslovanja, kao i opstanak i funkcionisanje mnogih biznisa zahteva prilagođavanje digitalnom okruženju

Da li postojeći zakonodavni okvir pruža potrebnu sigurnost i mogućnosti za razvoj bankarskog sektora u Republici Srbiji?

Sadašnje stabilno stanje bankarskog sektora upravo jeste posledica dugogodišnjeg dobrog rada zakonodavnih, ali i monetarnih vlasti u Srbiji. Zahvaljujući takvom radu mi imamo dolazak stranih investitora u bankarski sektor, uključujući i poslednju kupovinu Komercijalne banke od NLB banke čije je sedište u Sloveniji. Mi imamo stabilnu domaću valutu i nikada niži nivo rizičnih kredita. To govori da postoji pozitivan okvir i da je na nama da u narednom periodu iskoristimo priliku za podizanje bankarskih usluga na viši nivo.

Nedavno ste u ime Udruženja banaka Srbije primili specijalno priznanje Digital Life za izuzetan doprinos digitalizaciji bankarskog poslovanja u Srbiji. Kako će se digitalizacija dalje odvijati i razvijati?

Priznanje nas je izuzetno obradovalo, zato što je digitalizacija već nekoliko poslednjih godina u samom vrhu ciljeva koje je Udruženje banaka Srbije pred sebe postavilo. Ako to javnost prepoznaje, znači da smo ka cilju išli uspešno. Što se tiče digitalizacije, ona je neminovna i ubrzana. Sasvim je jasno da će se svi poslovi digitalizovati, sem retkih gde to bukvalno nije moguće i gde je učešće manuelnog rada nužno. Što pre ovo razumemo, brže ćemo se prilagoditi i više ćemo iskoristiti blagodeti koje digitalizacija donosi.

Kakvi su trendovi za ovu i naredne godine? Da li će zaista banka biti tamo gde smo mi, odnosno tamo gde je naš mobilni telefon?

Ja bih rekao da je to već sada slučaj, a da će u narednim godinama biti još uočljivije. Takođe ćemo imati na raspolaganju neke usluge koje danas ne možemo ni da zamislimo. U ovom trenutku mobilne aplikacije većine banaka nude praktično sve usluge koje postoje na sajtu i većinu usluga koje su klijentima uopšte potrebne. Uz video identifikaciju i povezivanje informatičkih sistema banaka i nekih institucija, sve će ređa biti potreba klijenata da fizički posećuju svoju banku. A što se tiče svakodnevnog života, prestaje ili se smanjuje potreba za gotovim novcem. Plaćanje možemo da obavimo bezgotovinski, jer tu su IPS QR kod, elektronsko i mobilno bankarstvo, PayPal i slično.

Prof. dr Ioanna Batsialou, direktorka i vlasnica Ioanna Regen poliklinike

Sunce DA, starenje NE

Uprkos uvreženom mišljenju da se medicinski esteski tretmani rade samo zimi, naše potrebe za negom mnogo su veće tokom leta, kaže prof. dr Ioanna...

Peter Novak, izvršni direktor, Kolektor Etra

Transformatori za najzahtevnije kupce

Kolektor Etra, sa sedištem u Ljubljani, ima tradiciju u proizvodnji transformatora od preko 90 godina. Sa svojim proizvodima prisutni su u više od 40...

Danijela Bojović, Project and Real Estate Manager, „Napred“

Napred, sinonim za napredak

U proteklih 75 godina „Napred“ iz Niša gradio je u 10 zemalja na tri kontinenta. Iz svake izazovne faze za građevinsku industriju izašao je...

Djorđe Djokic, senior partner, Djokic + Partners

Brend se gradi kroz kvalitet

Djokic + Partners važi za jednu od najboljih advokatskih kancelarija u bankarskom i finansijskom sektoru jer odlično poznaju biznis i prepoznaju potrebe i ciljeve...

Srbija i Egipat potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini

Srbija i Egipat potpisali su u Kairu Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje i još 10 bilateralnih dokumenata...

Dodatnih 18 miliona dolara od Sjedinjenih država za razvojno partnerstvo sa Srbijom

Danas su Sjedinjene Američke Države, preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), najavile dodatnih 18 miliona dolara razvojne pomoći...

Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot

Treća Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano je uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot 24. juna 2024. u Matici...

Potpisan Memorandum o razumevanju sa kompanijom Medtronik

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović potpisala je Memorandum o razumevanju, koji se odnosi na saradnju...

Luksemburg i Irska zabeležili najveći BDP po glavi stanovnika u EU

Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, mera ekonomske aktivnosti, pokazao značajne razlike među članicama Evropske unije u 2023....