SAS Adriatic se više od četiri decenije bavi naprednom analitikom i rešenjima u domenu veštačke inteligencije. U ovoj kompaniji smatraju da je digitalna pismenost važna i u poslovnom i u svakodnevnom životu i da je u skladu s tim treba promovisati
Gospođa Milatović Skorić objašnjava za naš časopis kako poboljšati ljudsko umeće opažanja i donošenje odluka i kako iskoristiti automatizaciju da bi se omogućilo donošenje odluka u realnom vremenu koje je neophodno u savremenom digitalizovanom svetu.
U kojim industrijama i oblastima života ste najzastupljeniji? Gde je najlakše videti vaš doprinos?
Od našeg osnivanja 1976. godine, misija SAS-a je da pomogne vladama i preduzećima u donošenju pravovremenih i informisanih odluka, zasnovanih na podacima. Optimizacija procesa donošenja odluka je neizbežna u mnogim oblastima srpske privrede. Ovde mislim na finansijske usluge, telekomunikacije, maloprodaju i upravljanje lancima snabdevanja. Isto tako, ovo važi za energetiku i javne agencije.
Promovisanje inteligentnog donošenja odluka sada je važnije nego ikad uzevši u obzir da u današnjem svetu stvaramo podatke koji prevazilaze ljudske kapacitete. U ovoj tački veštačka inteligencija postaje sastavni deo budućnosti naših preduzeća i naših zajednica pri pripremi podataka, automatizaciji procesa modeliranja i automatizaciji rutinskih zadataka. Takođe, ovo važi i za modele koji će se nositi sa povećanim brojem odluka manjeg obima koje su neophodne zbog očekivanja kupaca da imaju transakcije u realnom vremenu i personalizovane ponude.
Prema istraživanju, samo 35 odsto kompanija u potpunosti primenjuje analitičke modele u svom poslovanju. Zašto je ovaj procenat tako mali?
Ako merimo trenutnu efikasnost veštačke inteligencije u smislu tačnog i obimnog donošenja odluka, onda se bojim da je istraživanje istinito: Više od polovine razvijenih modela nikada ne dospe u proizvodnju, a od onih koji stignu za 90% je potrebno više od tri meseca da se primene, a za 40% više od sedam meseci.
Oblak je karika koja nedostaje u lancu vrednosti VI za organizacije, a radi skaliranja odluka i ljudskog opažanja. Ali da bi oblak ispunio svoj potencijal, organizacije treba da razmišljaju izvan imperativa „smanjenja troškova“ koji često prati odluke o oblaku i da počnu da razmišljaju o načinima na koje im analitika u oblaku može dati prednost nad konkurencijom u smislu agilnosti i otpornosti.
Za zemlje kao što je Srbija, važno je stvoriti uslove koji bi nam omogućili da u potpunosti iskoristimo mogućnosti veštačke inteligencije
Istovremeno, važno je da organizacije usvoje tehnološka rešenja koja podržavaju inovacijske ekosisteme, dobavljače sa više oblaka, formate podataka, čak i punu integraciju otvorenog koda.
Koliko je važno znati prikupljati, tumačiti, razumeti i koristiti podatke?
Znanje o korišćenju podataka je osnovni koncept za kompanije i zajednice koje teže inovacijama usmerenim na čoveka putem veštačke inteligencije. Da bi ljudi verovali VI, moraju razumeti VI i podatke. U tom smislu, mi aktivno promovišemo znanje o korišćenju podataka među Srbima strateškim partnerstvom kao što je ono koje smo sklopili sa Univerzitetom u Beogradu. Istovremeno, za zemlje poput Srbije važno je stvoriti uslove koji bi nam omogućili da u potpunosti iskoristimo mogućnosti veštačke inteligencije.
Na primer, veliki jezički modeli, kao što je OpenAI GPT, imaju velike mogućnosti za obradu prirodnog jezika, međutim, nisu dobro prilagođeni srpskom jeziku, a još manje specifičnoj upotrebi našeg jezika, kao što su pravo, medicina, finansije i mediji. Zato sa ponosom podržavamo NLP projekat koji su pokrenuli Slobodan Marković iz UNDP-a, Vuk Batanović iz ICEF-a i dr Tanja Samardžić, a realizovaće ga Inovacioni centar Elektrotehničke škole i ReLDI (Regionalna inicijativa za lingvističke podatke). Projekat ima za cilj stvaranje kvalitetnih skupova podataka i modela VI prilagođenih tim podacima, koji bi bili javno dostupni svima pod dozvoljenim licencama i na taj način otvorili prostor za širu i bolju primenu jezičkih tehnologija na srpskom jeziku.