Na teritoriji Srbije se pokrenula prava lavina u kontekstu proizvodnje rakija. Broj registrovanih destilerija permanentno raste. Među prvima, u ovom novom smislu, bila je Gorda, sada već potpuno etablirana rakija i gotovo sinonim za svoju delatnost
Pored planova za povećanje proizvodnje u porodičnoj destileriji, naš sagovornik s nama deli nadu da će Srbija jednom, uz podršku države, biti brendirana kao zemlja vrhunske voćne rakije. Potencijal je ogroman i mnogostrano koristan jer naše voćne rakije jesu srpski nacionalni brend, autentičan i snažan, ali treba dosta rada da bude i globalno prepoznat
Kako, zašto i sa kojim konkretnim ciljem je nastala Gorda?
Devedesetih godina prošlog veka, Veljko Škorić, moj stric, hrabro i odlučno je postavio temelje drugačijeg pristupa rakiji. Nakon njegove smrti, moje sestre su osnovale firmu Veljko i sinovi i pozvale me da zajedno čuvamo naše nasleđe za sve one koji nam stasavaju i uspomene na one koji nisu više tu.
Srećan sam što je Gorda danas i dalje njegova, a da smo mi na tim krilima nastavili dalje da sanjamo i razvijamo naš portfolio.
Gorda za nas nije rakija, ona je emocija sačuvana u boci. Na našoj etiketi nalazi se žena, imena Gorda iz sela Velereč sa obronaka planine Rudnik na kojem je mnogo godina kasnije nastala naša destilerija. Za nas, Gorda je ljubav, nasleđe i naša tradicija. Moj stric je verovao da je u Srbiji moguće proizvesti šljivovicu vrhunskog kvaliteta i da njena cena treba da parira ceni najfinijeg francuskog konjaka. Moja želja, proistekla iz njegove vizije, jeste da Gorda bude svetski prepoznat brend, a da Srbija bude dom najkvalitetnijih voćnih rakija.
Na sve bogatijem tržištu rakija, vrlo je teško biti poseban, drugačiji i prepoznatljiv. Koja je tajna vaše unikatnosti? Da li je to podneblje, proces proizvodnje, kvalitet sirovine?
Poštujemo i ispunjavamo sve standarde koje smo sami sebi zadali. Kroz godine smo usavršavali proces proizvodnje u svakom njegovom delu, od sirovine do odležavanja. Činjenica je da sve što ste naveli čini integrativni deo autentičnog pečata svakog proizvoda koji se u našem podrumu stvara.
Razvoj segmenta voćnih rakija u protekloj deceniji je neočekivana prilika da se takmičite na grand slemu jakih alkoholnih pića
Kvalitet voća je neverovatno važan deo procesa proizvodnje, gde je deo našeg tima samo tome posvećen. Mikrolokalitet daje notu svakoj voćnoj rakiji koja se proizvodi. Proces fermentacije, destilacije i odležavanje kao integrativni delovi proizvodnje uzimaju od voća njegovu suštinu i blagodet. Time rakija dobija svoj unikatne organoleptički pečat, a kupažiranjem takvih destilata naš masterblender daje poslednju kreativnu reč.
U ovo, zimsko doba godine, pojačan je intenzitet okupljanja ljudi, povodom raznih porodičnih i kolektivnih praznika. Postoji li bolji poklon od boce vrhunske rakije?
Znamo da boca srpske rakije povezuje porodice i prijatelje širom sveta. U želji da na još bolji način predstavimo naše proizvode, nedavno smo uradili i redizajn samog pakovanja. Našim kupcima poklanjamo Gordu u novom ruhu kao što ćemo ih iznenaditi i nadam se obradovati novitetima iz našeg podruma.
U poslednje vreme je realan fenomen na našem tržištu da su neki strani destilati, poput vrhunskih viskija i konjaka, dobili više nego snažnu konkurenciju u rakiji. Kako je došlo do toga?
Naše vrhunske rakije se na domaćem tržištu hvataju u koštac sa najboljima iz sveta. Razvoj segmenta voćnih rakija u protekloj deceniji je neočekivana prilika da se takmičite na grand slemu jakih alkoholnih pića. Takva prilika se ne propušta. Ova šansa se prevashodno gradila kvalitetom i kao takva može da nas stavi na mapu sveta na jedan drugačiji i ozbiljniji način. Naravno, mnogo je posla pred nama.
Učili smo iz iskustva stranih alkoholnih pića i imali priliku da vidimo mnogo o načinu komunikacije vrhuhunskog proizvoda. Srbija je imala i ima vrhunski proizvod ali ne i budžete velikih korporacija za marketing i prodaju. I pored činjenice da iza nas proizvođača stoje mala preduzeća, srpska voćna rakija našla je svoj put.
Kada ste se već dotakli toga, recite nam da li i koliko država pomaže da srpska rakija bude globalno prepoznatljiv brend?
Pomaci su uočljivi u poslednjih nekoliko godina. Osnovano je udruženje proizvođača rakije na nacionalnom nivou, a uključila se i Privredna komora sa svojim inicijativama. Kao vetar u leđa, srpska šljivovica je pre mesec dana stavljena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Verujemo da će država imati i više sluha za dobro obrazložene predloge u trenutku kada prepozna svoj strateški interes u tome.
Ono gde vidim prostor za dodatnu saradnju je u strategiji da Srbiju brendiramo kao zemlju vrhunske voćne rakije. Potencijal je ogroman i mnogostrano koristan za sve nas. Naše voćne rakije jesu srpski nacionalni brend, autentičan i snažan ali treba dosta rada da globalno bude prepoznat. Vidim prostor i u dodatnoj regulaciji i kontroli domaćeg tržišta, a sve u cilju eliminacije neregulisanog prometa rakija. Procenjujemo da je siva zona pet do sedam puta veća od onoga što je merljiv promet voćnih rakija. Ozbiljan rizik po konzumente vidimo i u prometu ovakvih rakija, nekontrolisanog kvaliteta.
Procenjuje se da je siva zona pet do sedam puta veća od onoga što je merljiv promet voćnih rakija, što je i ozbiljan rizik po konzumente
Potrebna nam je veća podrška u promociji rakije. Podaci iz prošle godine pokazuju izvoz od oko 12 miliona evra, verujemo da sa adekvatnom saradnjom, drugačijim pristupom naš izvoz za 10 godina može da dostigne i 100 miliona evra. To svakako ne može biti pojedinačni zadatak, već dobro osmišljena strategija koju bi trebalo da podržimo svi mi. Ako je to mogla da uradi Francuska sa konjakom, Meksiko sa tekilom i meskalom, Italija sa grapom, Škotska ili u skorije vreme Japan sa viskijem, zašto ne bi mogla i Srbija sa rakijom. Svi uslovi postoje.
Rakije Gorda se već sada izvoze u veliki broj zemalja ali i osvajaju nagrade širom zemlje i sveta. Koliko Vas to čini ponosnim?
Brojne nagrade koje smo osvojili u protekloj dekadi su nam značile kao potvrda da smo na pravom putu. Srećni smo što smo izašli van granica domaćeg tržišta u svakom smislu.
Sada je već pitanje koliko je Gorda baš malo porodično preduzeće ali svakako nije ogromna korporacija. U skladu sa tim, koji su dalji koraci na svim poljima?
Najveći fokus smo stavili na povećanje sirovinske baze jer planiramo da za pet godina naša prodaja u inostranstvu bude veća od one na domaćem tržištu. Sve strategije naše firme su postavljene u tom pravcu u čemu su nam glavni oslonci naši agronomi i tehnolozi. Strast nas pokreće na krilima iskustva, ali razum i posvećen rad otvara nova tržišta. Svesni smo da je to ogroman izazov, ali u našoj firmi je dozvoljeno sanjati jer samo tako možemo da napravimo i napišemo drugačiju tradiciju u Srbiji.