6. UNECE Međunarodni forum o javno-privatnom partnerstvu koji je održan u Barseloni, bavio se brojnim aktuelnim izazovima kao što su klimatske promene, cirkularna ekonomija, digitalna transformacija, zelene nabavke i plava ekonomija, te kako se ovi izazovi mogu prevazići kroz „People-first PPPs for Sustainable Development Goals“
Po modelu JPP u Srbiji je do sada nas investirano oko tri milijarde evra privatnog kapitala u projekte koji služe za prevazilaženje izazova sa kojima se javni sektor suočava. Zato ne čudi što sve više lokalnih samouprava pokazuje interesovanje za ovakvom vrstom projekata
Koje teme su obrađene na Forumu i o čemu ste Vi govorili kao jedini panelista iz Srbije?
Glavne teme Foruma bile su „People first PPP“ za ciljeve održivog razvoja u pružanju održive infrastrukture, ubrzanje sprovođenja Agende održivog razvoja 2030 i predstavljanje novog dokumenata koji je UNECE razvio, a koji formuliše jedan novi pristup razvoja JPP projekata. Taj dokument se zove „Evaluation Methodology“ i može biti odličan alat za pripremu i realizaciju JPP projekata za sve učesnike u postupku, naročito za gradove i opštine.
Koje su to novine koje donosi nova UNECE metodologija za razvoj JPP projekata?
Dobre vesti za razvoj i unapređenje modela JPP su da je formulisan pomenuti pristup „People-first PPP for SDG“ (Ljudi na prvom mestu u JPP, za Ciljeve Održivog Razvoja), te da ovaj pristup prati i nova evaluaciona metodologija. Ovim dokumentom se prevazilaze neke od slabosti u načinu na koji je JPP do sada implementiran i definiše metodologija ocenjivanja JPP za ciljeve održivog razvoja.
Dokument će biti dostupan svim zainteresovanim stranama kao alat za samoocenjivanje svakog JPP projekta da bi se procenila njihova usklađenost sa pet „ishoda“ definisanih ovim dokumentom.
Dokument „Evaluation Methodology“ može biti odličan alat za pripremu i realizaciju JPP projekata za sve učesnike u postupku, naročito za gradove i opštine
Procenjivaće se da li je određeni JPP projekat povećao pristup osnovnim uslugama i smanjio društvenu nejednakost, poboljšao ekonomske efekte i fiskalnu održivost, vodio računa o zaštiti životne sredine, promovisao dalji razvoj projekata i standardizaciju dokumenata, kao i da li je uključio sve zainteresovane strane u realizaciju projekta.
Evaluaciona metodologija je kompleksan dokument i mogao bi biti primenjiv u fazi pripreme, a naročito pre faze usvajanja projekta od strane javnog tela, ali je potrebno pre toga obučiti zaposlene u javnim telima, kako bi mogli na pravi način izvršiti procenu da li je neki projekat zadovoljava javni interes, odnosno da li je u skladu sa ciljevima odžzivog razvoja.
Kako je javno-privatno partnerstvo sinergija između javnih potreba i privatne inicijative, a ostvarivanje javnog interesa obostrani cilj na projektima, poželjno je da i potencijalni privatni partneri budu upoznati sa ovom metodologijom, te da istu primenjuju prilikom pripreme i realizacije projekata.
Gde se Srbija nalazi na svetskoj mapi JPP projekata?
Mogu slobodno reći da je Srbija lider u regionu po primeni modela JPP. Neki podaci pokazuju da je po ovom modelu kod nas investirano oko tri milijarde evra privatnog kapitala u projekte koji služe za prevazilaženje izazova sa kojima se javni sektor suočava. Sve više lokalnih samouprava u Srbiji pokazuje interesovanje za ovakvom vrstom projekata, za uvođenje reda naročito u komunalnim delatnostima te pružanje kvalitetne usluge za novac svojih sugrađana.
Projekti koji se u Srbiji realizuju po modelu javno-privatnog partnerstva odnose se uglavnom na unapređenje komunalnih usluga. To su najčešće projekti iz oblasti energetske efikasnosti (rekonstrukcija javne rasvete, unapređenje sistema grejanja, itd…), ali i projekti javnog prevoza putnika, rehabilitacija i održavanje puteva, zoohigijena, i drugi.
Inače, u Srbiji je Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama donet 2011, doživeo je neke manje izmene i a karakteriše ga visok stepen primenjivosti. U prilog tome govori činjenica da je Komisija za JPPK RS do sada usvojila nešto više od 200 predloga projekata koji zadovoljavaju „javni interes“, kako je definisano Zakonom, a fazu realizacije je do sada doživelo oko 50% usvojenih projekata.
Projekti koji se u Srbiji realizuju po modelu JPP odnose se uglavnom na unapređenje komunalnih usluga – od energetske efikasnosti, preko javnog prevoza i održavanja puteva, do zoohigijene
Naravno, mesta za unapređenje zakonskog okvira uvek ima te bi to ovog puta moglo ići u korak sa novim trendovima razvoja JPP projekata. Recimo, nas Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama prepoznaje kategoriju „zaštite javnog interesa“ za koji se primenjuje metodologija „value for money“, ali je potrebno proširiti ovaj pristup u skladu sa definicijama iz pomenutog UNECE dokumenta, te uz zaštitu javnog interesa, postaviti ciljeve održivog razvoja kao imperativ, a do kojih se dolazi primenom metodologije „value for people“.