DCT centar iz Kragujevca jedan je od osam data centara u Evropi koji je klasifikovan u klasu 4, što je najviši međunarodno priznati nivo bezbednosti i pouzdanosti
Ko se ne bude na vreme usredsredio na razvoj veštačke inteligencije teško će kasnije nadoknaditi zaostatak“, kaže naš sagovornik i objašnjava kakva je pozicija Srbije na mapi zemalja koje su najdalje odmakle po pitanju digitalizacije i razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija.
Od otvaranja do danas Data centar je mnogo puta potvrdio da je važan nosilac 4. industrijske revolucije i digitalizacije u Srbiji. Možemo li da budemo zadovoljni brzinom kojom napredujemo ka budućnosti?
Četvrta industrijska revolucija eliminiše jaz između ljudi i tehnologija, za razliku od prethodne tri koje su samo menjale načine obavljanja poslova. U tom kontekstu podatak postaje jedan od najvažnijih resursa današnjice. Više ne postoji delatnost koja nije vezana za informaciono-komunikacione tehnologije, digitalizacija je neminovnost koja nam se upravo dešava.
Srećan sam što smo deo priče u kojoj su eksperti UN prepoznali i visoko pozicionirali Srbiju na svetskoj rang listi zemalja po kriterijumu napretka u digitalizaciji državne uprave. Trenutno je naša zemlja na 40. poziciji, a po brzini napredovanja na sjajnom 10. mestu u svetu. Uloga Državnog data centra u Kragujevcu i kompanije Data Cloud Technology u ovim uspesima ogleda se pre svega u infrastrukturnom aspektu podrške digitalizaciji. Uvek u ovakvim prilikama ističemo da zajednički doprinosimo sa timom Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu.
Srbija je 2021. dobila svoj prvi superkompjuter koji se nalazi kod vas u Državnom data centru. Koliko je važan za održivost ekonomije, razvoj nauke i državne uprave?
Na osnovu Strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji, za period 2020-2025. godine, formirana je nacionalna AI platforma i stavljena na raspolaganje naučnoj zajednici. Platforma predstvalja izvanrednu podršku razvoju nauke, a posledično i ekonomije. Podrška naučnoistraživačkom radu formalno je regulisana sporazumima sa svim Univerzitetima koji egzistiraju na teritoriji Republike Srbije, više istaknutih instituta i naučno-tehnološkim parkovima iz Beograda, Novog Sada, Čačka i Niša, sa ciljem implementacije, unapređenja i širenja primene veštačke inteligencije u Srbiji.
Takođe, težimo većoj primeni veštačke inteligencije u industriji. S obzirom na veliku upotrebu AI platforme, postavili smo cilj da u najskorijem periodu značajno uvećamo kapacitete, čime ćemo postati apsolutni lideri u ovom delu Evrope.
Na pragu smo izuzetno brzih promena na globalnom nivou. Ko se ne bude na vreme usredsredio na razvoj veštačke inteligencije, teško će kasnije nadoknaditi zaostatak. Ovo se ne odnosi samo na pravne subjekte već i na čitave države. U tome se ogleda veliki značaj Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.
Zahvaljujući sertifikatu o najvišem međunarodnom standardu bezbednost i pouzdanost data centara, privukli ste najveće i najvažnije kompanije iz oblasti informacionih tehnologija. Čije sve podatke čuvate?
Jedan smo od osam Data centara u Evropi koji je klasifikovan u klasu 4, što je najviši međunarodno priznati nivo bezbednosti i pouzdanosti. Nedavno smo prošli i resertifikaciju koju je, kao i sertifikacioni proces, verifikovao nemački TÜV. Ovde se radi o najozbiljnijim merilima i pokazateljima, pa se može postaviti retoričko pitanje: U čemu smo mi to još među prvih osam u Evropi?
Logična posledica napred rečenog je da su naši partneri neki od najvažnijih aktera na globalnom tržištu: Oracle, IBM, Huawei itd.
Naravno, naši klijenti su sve telekomunikacione kompanije koje posluju u Srbiji, svi relevantni subjekti na domaćem IKT tržištu, takođe i renomirane kompanije koje nisu iz IT sveta, a čuvaju svoje podatke kod nas.
Istakao bih da od nedavno imamo i prvog klijenta iz regiona, Banku poštansku štedionicu iz Banjaluke čime nastavljamo veoma dobru saradnju sa Bankom poštanska štedionica. Veliko zadovoljstvo za nas je činjenica da se radi o partneru iz Republike Srpske.
Kada počinje izgradnja Inovacionog distrikta? Može li se reći da on predstavlja ostvarenje novih vizija i stremljenja da napredujemo u ovoj oblasti kako bi naš IKT sektor dodatno ubrzao razvoj Srbije?
Odgovor na vaše drugo pitanje je potvrdan, ali strategije i vizije Inovacionog distrikta su šire od samog doprinosa razvoju IKT sektora u Srbiji. Postavljanjem kamena temeljca nedavno je zvanično započeta izgradnja Distrikta i to je logičan nastavak priče, nakon što smo izgradnjom Državnog data centra promovisali Kragujevac u veliki IT centar. Planirano je da u okviru Distrikta radi Nacionalni centar za informacionu bezbednost. Takođe, tu će se naći peti naučno tehnološki park u Srbiji, zatim digitalni centar sa zabavnim i sportskim sadržajem otvoren za članove IT zajednice. Inovacioni distrikt će biti izgrađen u fazama jer se radi o velikoj investiciji koja ne može u kratkom periodu da bude realizovana.
Važno je reći da će Distrikt biti otvoren za građane i posetioce, a komercijalni zakupci u Državnom data centru tu će moći da dobiju potreban kancelarijski prostor.
DCT se u planu „Srbija 2027 skok u budućnost“ pominje u delu koji se tiče dalje modernizacije i digitalizacije. Na šta je stavljen fokus? Na proširenje kapaciteta? Izgradnju dodatnih modula? Kupovinu novih superračunara?
Fokus je na svemu što ste naveli. Resursi platforme za veštačku inteligenciju, koja je naraspolaganju naučnoj zajednici, biće značajno uvećani u narednom periodu. Državni data centar širi svoje produkcione kapacitete u okvirima inicijalnog projekta, samo bržim tempom od prvobitno planiranog. Uskoro krećemo sa tehnološkim opremanjem modula u kojima će biti smeštena oprema novih, ali i dodatna oprema postojećih klijenata. Potrebe tržišta za našim servisima su velike i mi se trudimo da odgovorimo tim potrebama. Jedan od preduslova modernizacije i digitalizacije su bezbedni, lako i brzo dostupni podaci – upravo to je misija našeg tima.
Zahvaljujući razvoju IKT sektora Beograd i Novi Sad više nisu jedini gradovi koji privlače dobre kompanije i stručnjake iz ove oblasti. Da li je očigledan uticaj Data centra na Kragujevac i Srbiju? Dilema oko uloge Kragujevca u razvoju našeg IKT sektora više ne postoji. Ponosni smo na tu činjenicu i uvereni da će u budućnosti taj doprinos biti sve veći. Inovacioni distrikt znači i otvaranje novih radnih mesta za mlade inženjere, stručnjake koji će svoje profesionalne karijere graditi ovde, bez potrebe da odlaze iz Kragujevca. Ne znam šta pozitivnije od toga može da se dogodi našem gradu, a želim da verujem da će zamajac razvoja IKT sektora u Srbiji naći svoja uporišta i u drugim gradovima, ne samo u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.