Predstavnici šest sektorskih grupa, koje čine predstavnici nadležnih institucija sve tri države, razgovarali su u Nišu o olakšicama za uvoz, izvoz i kretanje robe, slobodnom kretanju poljoprivrednih, prehrambenih i industrijskih proizvoda, tržištu rada, jedinstvenom elektronskom identitetu za građane Otvorenog Balkana i jedinstvenom informacionom sistemu.
„U okviru regionalne inicijative Open Balkan želimo da nam se kamioni ne zaustavljaju na graničnim prelazima između Srbije, Albanije i Severne Makedonije, da se sva papirologija završava u što kraćem roku, da jedni drugima verujemo i priznajemo sertifikate izdate u institucijama jedne od ovih triju zemalja, kao i da imamo jedinstvene radne dozvole“, izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, u Nišu gde je održan sastanak više od 160 predstavnika vlada, državnih uprava, institucija i privrednih komora Albanije, Severne Makedonije i Srbije, prvi u ovakvom obimu.
To je naš cilj i tako ćemo ubrzati ne samo protok robe, nego i smanjiti sve troškove našim kompanijama. To želimo da postignemo već do Samita u Tirani krajem decembra i da počne primena januara 2022. S druge strane, jedinstvene radne dozvole omogućiće svim građanima Srbije, Albanije i Severne Makedonije da posle jednostavne prijave mogu da rade bez problema u tri zemlje, da sa stanovišta tržišta rada jedni druge ne tretiramo kao inostranstvo već kao deo jednog područja, što rade članice EU“, naglasio je Čadež.
Treći veliki cilj, po rečima predsednika PKS, je informaciona infrastruktura, da napravimo jedinstven ID broj, važan ne samo zbog ubrzanja trgovine već i da se obezbede pogodnosti svim kompanijama i građanima koji se registruju za Open Balkan ID broj, a to podrazumeva jeftinije avio karte, putarine, benefite u železničkom saobraćaju i druge povlastice. Čadež je podsetio i da se formira implementacioni savet koji će biti zadužen za sprovođenje svega dogovorenog.
Uvodnim obraćanjima učesnicima su se obratili i ministar poljoprovrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, kao i ministri finansija, poljoprivrede i trgovine iz Albanije i Severne Makedonije.
Ministar finansija Siniša Mali je poručio da je cilj da se uklone barijere za biznis i građane i da sve tri zemlje rade kao jedna. “Svi imamo isti cilj, da povećamo ekonomsku saradnju, ne samo između naše tri zemlje, već i svih zemalja u regionu. Istakao je da je cilj predstavnika tri vlade da u naredna dva dana razrade plan kako da se popravi protok robe, usluga i ljudi, kao i da se ukloni sve što tri ekonomije vide kao prepreke za razvoj i napredak poslovanja.
Mali je ukazao da postoji politička volja da ove tri zemlje funkcionišu kao jedna, da budu usklađene fitosanitarne, carinske procedure, da se olakša protok robe. “Mi to možemo zajedno i veoma sam srećan što ćemo raditi na istom cilju, a to je da nema granica i barijera, već da tri tržišta rade kao jedno”, poručio je ministar finansija.
Ministar Nedimović izjavio je da će članovi njegovog Ministarstva dati sve od sebe da se problemi na graničnom prelazu Preševo-Tabanovce što pre zaborave, dodajući da su spremili niz predloga koje će sutra i prekosutra predstaviti kolegama iz Severne Makedonije i Albanije, ali i da su spremni da prihvate njihove ideje.
“Od sutra idemo ka tome da na graničnom prelazu više nema kontrole za hranu. Naime, u poslednjih sedam dana nekoliko pošiljaka mesa iz Severne Makedonije je ušlo u našu zemlju i nije bilo nijedne kontrole. Izdali smo naredbu da ne bude nijedne kontrole. Mi smo odlučili da prvi iskoračimo ka tome, a nadamo se da i vi tako želite”, rekao je Nedimović.
Ministarka Matić poručila je da je ideja “Otvorenog Balkana” najbolja ideja u regionu u poslenđih nekoliko decenija i da je vredna svakog napora kako večeras, tako i u narednom periodu.
“Sigurna sam da možemo da realizujemo inicijativu Otvoreni Balkan, jer smo već toliko toga uradili u okviru CEFTA. Videli smo da možemo svi da izvučemo koristi iz ovakve vrste sporazuma”, rekla je Matić.
Poručila je da je Otvoreni Balkan krucijalan za mobilnost građana iz sve tri zemlje i da uspšena inicijativa ukidanja rominga pokazuje da je takav dogovor moguć i u drugim oblastima.
Ministarka Kisić Tepavčević istakla je da je zamisao inicijative “Otvoreni Balkan” da sve tri zemlje postignu ekonomski razvoj, povećaju broj investicija i radnih mesta. Navela je da su ministri rada napravili Nacrt sporazuma o razumevanju koji se odnosi na slobodan pristup tržištu rada i izrazila uverenje da će Sporazum uskoro biti finalizovan, kako bi sledeća godina počela uspešnom primenom jedinstvenih radnih dozvola.
Ministarka finansija i ekonomije Albanije Delina Ibrahimaj izrazila je nadu da će predstojeći vikend biti uspešan za ministarstva sve tri vlade i da će doprineti da se “Otvoreni Balkan što pre desi”.
“Drago mi je što smo ovde zahvaljujući političkoj volji naša tri lidera, kako bismo našoj biznis zajednici obezbedili sve benefite, a našem regionu donosimo prosperitet”, rekla je Ibrahimaj. U naredna dva dana, kako je rekla, ministri i predstavnici sektorskih grupa radiće na organizaciji carinskih inspekcija, olakšanju procedura carinjenja robe, smanjenju administracije i visine naknada, na ujednačavanju ekonomskih parametara, usklađivanju fitosanitarnih dokumenata, jedinstvenim radnim dozvolama.
Ministarka poljoprivrede Albanije Frida Krifca istakla je da svi poljoprivrednici u regionu žele da rade bez barijera i bez birokratije. Istakla je da će neki od predloga njenog Ministarstva u naredna dva dana biti u vezi sa usklađivanjem propisa radi međusobnog priznavanja sertifikata i standarada.
Zamenik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Severnoj Makedoniji Trajan Dimkovski istakao je da realizacija inicijative “Otvoreni Balkan” neće biti laka, ali da će se sve tri vlade zajedno boriti da ona uspe. “Razgovaraćemo o tome kako ćemo sprovoditi inicijativu, kako da povećamo proizvodnju i trgovinu između naše tri zemlje i smanjimo birokratske procedure, sve dok barijere ne nuliramo”, rekao je Dimkovski.
Foto: Ivana Vukotić