Iako Zakon o radu prepoznaje mogućnost zasnivanja radnog odnosa van prostorija poslodavca, ovaj koncept je u Zakonu nedovoljno razvijen i treba ga prilagoditi modernim fleksibilnim formama rada
O potrebi modernizacije radnog zakonodavstva i prilagođavanja modernim uslovima poslovanja govori se mnogo proteklih godina. Kompanije sve više prepoznaju potrebu uvođenja fleksibilne organizacije rada, koja će omogućiti brze i jednostavne promene dogovorenih uslova rada u pogledu mesta, vremena i načina na koji zaposleni mogu da obavljaju svoje poslove. Prednosti ovakvog načina rada su brojne, budući da omogućavaju stvaranje uslova u kojima će zaposleni raditi efikasno i pružati najbolji učinak, uz istovremeno uspostavljanje zadovoljavajućeg balansa između zahteva profesionalnog i privatnog života.
Iako Zakon o radu prepoznaje mogućnost zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, kao i mogućnost povremenog rada od kuće, prednosti koje ovakvi oblici rada donose relativizuju se obavezom definisanja mesta rada u Ugovoru o radu ili potrebom zaključivanja Aneksa ugovora o radu radi njegove izmene.
Koncept rada van prostorija poslodavca nedovoljno je razvijen i u pogledu načina obezbeđivanja mera bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno nejasnih mehanizama putem kojih poslodavci mogu da ispune svoje obaveze kod ovakvih oblika rada. Iskustva kompanija pokazuju da zaposleni izražavaju veliku zainteresovanost i pozdravljaju napore poslodavaca da različite, nekonvencionalne oblike rada, poput rada sa bilo kog mesta na kome zaposleni može da obezbedi internet vezu, uklope u zahteve naših radno-pravnih propisa.
Savet će svoje predloge za unapređenje zakonodavnog okvira dati i kroz ovogodišnje izdanje „Bele knjige“, u nadi da će zakonodavac i socijalni partneri ovo videti kao konstruktivan predlog koji može doprineti povećanju produktivnosti, redukovanju odsustava sa rada i konceptu koji će poslovni ambijent učiniti atraktivnijim, privlačeći veći krug zainteresovanih kandidata.
Savet smatra da je neophodno zakonski urediti rad putem iznajmljivanja radne snage, ali smatra da sadašnji koncept nema utemeljenje u međunarodnim standardima i zakonodavnoj praksi većine država Evropske unije
Kada se govori o fleksibilnoj organizaciji rada, kompanije ukazuju i na potrebu proširenja mogućnosti uvođenja prekovremenog rada na način da se ovaj oblik rada ne vezuje samo za vanredne okolnosti, kao i da se poslodavcima i zaposlenima da sloboda u pogledu dogovaranja načina kompenzovanja prekovremenog rada bilo kroz isplatu uvećane zarade, bilo kroz slobodne dane.
Konačno, Savet već niz godina ukazuje na potrebu zakonskog uređenja rada putem iznajmljivanja radne snage , s obzirom na široku zastupljenost ovakvog načina rada u srpskoj privredi. U tom smislu, pozdravljamo završetak nacrta Zakona o agencijskom zapošljavanju i njegov ulazak u skupštinsku proceduru. Savet je kroz aktivno učešće svog članstva nastojao da da konstruktivne predloge za stvaranje kvalitetnog zakonskog teksta tokom javne rasprave.
Nažalost, postojeći predlog Zakona pokazuje da neke od naših ključnih preporuka nisu usvojene, pre svega u odnosu na uvođenje kvota mogućeg broja ustupljenih zaposlenih. Ostaje da se vidi da li će u skupštinskoj proceduri ovaj predlog pretrpeti dalje izmene, budući da predloženi koncept nema utemeljenje u međunarodnim standardima i ne sreće se u zakonodavnoj praksi većine država Evropske unije.