U plemenite metale spadaju iridijum, rutenijum, rodijum, paladijum, osmijum, platina, srebro i zlato. Od osam plemenitih metala, platina se smatra najzastupljenijom, zlato nam je najpristupačnije i najprihvatljivije, a poslednjih godina rapidno raste popularnost osmijuma, najređeg plemenitog metala
U savremenom svetu sve češće se govori o investicionom zlatu i investicionom osmijumu koji omogućavaju da se kapital sačuva na pravi način, jer sve valute, pokazala je istorija, u nekom trenutku izgube svoju vrednost. U protekle dve godine pojedine vlade razmišljaju da osmijum unesu u državne rezerve, jer je ovaj plemeniti metal dugoročna materijalna investicija
Od pamtiveka su plemeniti metali, naročito zlato, srebro, platina i paladijum, imali visoku ekonomsku vrednost, posebno u kriznim ekonomskim vremenima. Vredni su jer ih u prirodi nema u izobilju i obično se koriste za izradu nakita, u industrijskim procesima i kao sredstva ulaganja. Plemeniti metali nude jedinstvenu zaštitu od inflacije. Oni imaju suštinsku vrednost, ne nose kreditni rizik i njihova vrednost ne može veštački da se „pumpa“, odnosno, nije moguće umnožiti ih, odštampati ni naći preko noći u prirodi. Dragoceni su i zato što nude visok nivo sigurnosti od finansijskih i političkih potresa.
Svet raspolaže sa 190.000 tona zlata
Zlato su otkrili stari Egipćani u Nubiji oko 2450. godine pre nove ere, a ime je dobilo ime po anglosaksonskoj reči „geolo“ za žutu boju. Kraljevina Lidija, koja se nalazi u sadašnjoj zapadnoj Turskoj, bila je prva nacija koja je koristila zlato i njegove legure za trgovinu, da bi se nakon toga koristilo kao novac za razmenu, kao skladište vrednosti i kao vredan nakit.
Prema procenama, izvađena količina zlata na celom svetu iznosi skoro 163.000 tona. Kada bi se svo to zlato pretopilo i izlila jedna kocka, ona bi imala ivicu dužine od 20 metara. Od ovih 163.000 tona više od polovine prerađeno je u nakit ili je iskorišćeno u industriji. Preostalu količinu zadržavaju u investicione svrhe institucionalni investitori, centralne banke i privatna lica u obliku novčića i pločica. U savremenom svetu sve češće se govori o investicionom zlatu koje omogućava da se kapital stican godinama sačuva na pravi način, jer sve valute, pokazala je istorija, u nekom trenutku izgub svoju vrednost. Investiciono zlato je trenutno na tržištu jedan od najboljih načina za očuvanje kapitala između ostalog i zato što investiranje u zlato pruža mogućnost potpune anonimnost prilikom transakcija.
Investiranjem u zlato kapital se uspešno štiti od potresa na svetskoj finansijskoj sceni, a uz to može da donese i dobitak, kada je u pitanju globalna ekonomska kriza. Finansijska kriza je dovela do toga da cena zlata ide stalnom uzlaznom putanjom.
Cena zlata kroz istoriju je stalno rasla, tako da je, na primer 1977. godine unca koštala oko 130, 140 dolara, 2017 i 2018, 40 godina kasnije, cena je narasla na oko 1.300 dolara, a danas se kreće oko 1.600 dolara. Trend se nastavio i tokom poslednje decenije. Cena zlata trenutno je u porastu od čak 45% i nema nagoveštaja da bi ovaj rast mogao da se zaustavi, posebno kada se uzme u obzir sve veće obezvređivanje novca.
Raste popularnost „Elementa sunca“
Zbog nestašice investicionog zlata, krize na tržištu i sve težeg snabdevanja, pojavila se nova opcija sa istom funkcijom, a to je trgovina osmijumom. Ovaj plemeniti metal prisutan je na svetskom tržištu nepunih osam godina tokom kojih je prodaja u Evropi skočila 500%. Osmijum je prema količini najređi, a prema vrednosti najdragoceniji plemeniti metal izuzetne čistoće i sa najvišom postojanošću među svim plemenitim metalima. Proizvodnja osmijuma zavisna je od proizvodnje platine – 10.000 tona platine sadrži samo oko 30 grama osmijuma. Osmijum je po količini 1.500 puta ređi od zlata, 1.000 puta ređi od dijamanata i 2.500 puta ređi od srebra.
Osmijum je nemoguće falsifikovati. Izuzetno je stabilan; cene su u stalnom porastu i stopa rasta veća je nego kod drugih plementih metala
Osmijum je dostupan investitorima u u svom kristalizovanom obliku. Kristalizacija podrazumeva visoke mere bezbednosti u laboratoriji zbog svoje specijalizovane hemije i zahteva izuzetno vreme i energiju. Poznat je kao „Element sunca“ zbog svoje izuzetne lepote. Osmijum se koristi za proizvodnju izuzetno ekskluzivnog nakita i kao investicioni metal za dugoročna kapitalna ulaganja.
Osmijum se odlikuje jedinstvenim plavo-srebrnim i plavo-belim sjajem koji se posebno ističe kada ga obasja sunčeva svetlost. Izuzetan odsjaj ima i kada se osvetli svetlošću koju emituje LED sijalica.
Ulaganje u osmijum sve isplativije
Kako je nezamenljiv i neverovatno redak, u kriznim će vremenima biti još vredniji nego sad jer sve više investitora otkriva osmijum kao novu priliku za ulaganje. Osmijum je na tržištu plemenitih metala od 2014. Zbog svog kristalnog sjaja i drugih jedinstvenih osobina, za kratko vreme, preuzeo je lidersku poziciju na ovom tržišnom segmentu, da bi 2020. godine bio tražen prvenstveno u funkciji zaštite od krize, inflacije i imovine. Zahvaljujući nepostojećoj korelaciji sa akcijama, evrom i kamatnim stopama, osmijum služi kao sidro stabilnosti, posebno u diversifikovanim portfolijima i smanjuje njihove ukupne rizike. Osmijum ima neke tržišne prednosti i jedinstvene prodajne tačke. Reč je o ograničenom resursu, nemoguće ga je falsifikovati, karakterišu ga nesvakidašnja lepota i elegancija, može da se plaća kriptovalutama i može da se razmenjuje za druge plemenite metale.
Kupovina osmijuma ima više smisla nego ikad. Čak i pojedine vlade razmišljaju o tome da osmijum unesu u državne rezerve jer je ovaj plemeniti metal dugoročna materijalna investicija koja se lako prenosi i bez ikakvih posebnih uslova može čuvati u sefovima dugi niz godina.
Koliko se isplati ulaganje u osmijum pokazuje podatak da je za devet godina cena zlata porasla za 96%, u proseku 12% godišnje, a u istom periodu osmijum je poskupeo tri puta više, pa mu je vrednost veća gotovo 300%. Jedan gram osmijuma košta oko 1.800 evra, odnosno 30 puta više od iste količine zlata, a pre samo pet godina, 2017, cena je bila oko 800 evra, što znači da je do danas njegova vrednost veća za više od 100 odsto. Poređenja radi, cena grama zlata na svetskom tržištu kreće se oko 55 evra.
Zbog svega toga sve više ljudi uviđa da novac gubi vrednost i da treba štedeti u plemenitom metalu, a ne u papiru. Trenutno je najisplativije štedeti u osmijumu čija je vrednost, za razliku od vrednosti zlata ili kriptovaluta, u stalnom porastu.