Mapa sajta

Tržište plemenitih metala

Plemeniti metali – čuvari kapitala

U plemenite metale spadaju iridijum, rutenijum, rodijum, paladijum, osmijum, platina, srebro i zlato. Od osam plemenitih metala, platina se smatra najzastupljenijom, zlato nam je najpristupačnije i najprihvatljivije, a poslednjih godina rapidno raste popularnost osmijuma, najređeg plemenitog metala

U savremenom svetu sve češće se govori o investicionom zlatu i investicionom osmijumu koji omogućavaju da se kapital sačuva na pravi način, jer sve valute, pokazala je istorija, u nekom trenutku izgube svoju vrednost. U protekle dve godine pojedine vlade razmišljaju da osmijum unesu u državne rezerve, jer je ovaj plemeniti metal dugoročna materijalna investicija

Od pamtiveka su plemeniti metali, naročito zlato, srebro, platina i paladijum, imali visoku ekonomsku vrednost, posebno u kriznim ekonomskim vremenima. Vredni su jer ih u prirodi nema u izobilju i obično se koriste za izradu nakita, u industrijskim procesima i kao sredstva ulaganja. Plemeniti metali nude jedinstvenu zaštitu od inflacije. Oni imaju suštinsku vrednost, ne nose kreditni rizik i njihova vrednost ne može veštački da se „pumpa“, odnosno, nije moguće umnožiti ih, odštampati ni naći preko noći u prirodi. Dragoceni su i zato što nude visok nivo sigurnosti od finansijskih i političkih potresa.

Svet raspolaže sa 190.000 tona zlata

Zlato su otkrili stari Egipćani u Nubiji oko 2450. godine pre nove ere, a ime je dobilo ime po anglosaksonskoj reči „geolo“ za žutu boju. Kraljevina Lidija, koja se nalazi u sadašnjoj zapadnoj Turskoj, bila je prva nacija koja je koristila zlato i njegove legure za trgovinu, da bi se nakon toga koristilo kao novac za razmenu, kao skladište vrednosti i kao vredan nakit.

Prema procenama, izvađena količina zlata na celom svetu iznosi skoro 163.000 tona. Kada bi se svo to zlato pretopilo i izlila jedna kocka, ona bi imala ivicu dužine od 20 metara. Od ovih 163.000 tona više od polovine prerađeno je u nakit ili je iskorišćeno u industriji. Preostalu količinu zadržavaju u investicione svrhe institucionalni investitori, centralne banke i privatna lica u obliku novčića i pločica. U savremenom svetu sve češće se govori o investicionom zlatu koje omogućava da se kapital stican godinama sačuva na pravi način, jer sve valute, pokazala je istorija, u nekom trenutku izgub svoju vrednost. Investiciono zlato je trenutno na tržištu jedan od najboljih načina za očuvanje kapitala između ostalog i zato što investiranje u zlato pruža mogućnost potpune anonimnost prilikom transakcija.

Investiranjem u zlato kapital se uspešno štiti od potresa na svetskoj finansijskoj sceni, a uz to može da donese i dobitak, kada je u pitanju globalna ekonomska kriza. Finansijska kriza je dovela do toga da cena zlata ide stalnom uzlaznom putanjom.

Cena zlata kroz istoriju je stalno rasla, tako da je, na primer 1977. godine unca koštala oko 130, 140 dolara, 2017 i 2018, 40 godina kasnije, cena je narasla na oko 1.300 dolara, a danas se kreće oko 1.600 dolara. Trend se nastavio i tokom poslednje decenije. Cena zlata trenutno je u porastu od čak 45% i nema nagoveštaja da bi ovaj rast mogao da se zaustavi, posebno kada se uzme u obzir sve veće obezvređivanje novca.

Raste popularnost „Elementa sunca“

Zbog nestašice investicionog zlata, krize na tržištu i sve težeg snabdevanja, pojavila se nova opcija sa istom funkcijom, a to je trgovina osmijumom. Ovaj plemeniti metal prisutan je na svetskom tržištu nepunih osam godina tokom kojih je prodaja u Evropi skočila 500%. Osmijum je prema količini najređi, a prema vrednosti najdragoceniji plemeniti metal izuzetne čistoće i sa najvišom postojanošću među svim plemenitim metalima. Proizvodnja osmijuma zavisna je od proizvodnje platine – 10.000 tona platine sadrži samo oko 30 grama osmijuma. Osmijum je po količini 1.500 puta ređi od zlata, 1.000 puta ređi od dijamanata i 2.500 puta ređi od srebra.

Osmijum je nemoguće falsifikovati. Izuzetno je stabilan; cene su u stalnom porastu i stopa rasta veća je nego kod drugih plementih metala

Osmijum je dostupan investitorima u u svom kristalizovanom obliku. Kristalizacija podrazumeva visoke mere bezbednosti u laboratoriji zbog svoje specijalizovane hemije i zahteva izuzetno vreme i energiju. Poznat je kao „Element sunca“ zbog svoje izuzetne lepote. Osmijum se koristi za proizvodnju izuzetno ekskluzivnog nakita i kao investicioni metal za dugoročna kapitalna ulaganja.

Osmijum se odlikuje jedinstvenim plavo-srebrnim i plavo-belim sjajem koji se posebno ističe kada ga obasja sunčeva svetlost. Izuzetan odsjaj ima i kada se osvetli svetlošću koju emituje LED sijalica.

Ulaganje u osmijum sve isplativije

Kako je nezamenljiv i neverovatno redak, u kriznim će vremenima biti još vredniji nego sad jer sve više investitora otkriva osmijum kao novu priliku za ulaganje. Osmijum je na tržištu plemenitih metala od 2014. Zbog svog kristalnog sjaja i drugih jedinstvenih osobina, za kratko vreme, preuzeo je lidersku poziciju na ovom tržišnom segmentu, da bi 2020. godine bio tražen prvenstveno u funkciji zaštite od krize, inflacije i imovine. Zahvaljujući nepostojećoj korelaciji sa akcijama, evrom i kamatnim stopama, osmijum služi kao sidro stabilnosti, posebno u diversifikovanim portfolijima i smanjuje njihove ukupne rizike. Osmijum ima neke tržišne prednosti i jedinstvene prodajne tačke. Reč je o ograničenom resursu, nemoguće ga je falsifikovati, karakterišu ga nesvakidašnja lepota i elegancija, može da se plaća kriptovalutama i može da se razmenjuje za druge plemenite metale.

Kupovina osmijuma ima više smisla nego ikad. Čak i pojedine vlade razmišljaju o tome da osmijum unesu u državne rezerve jer je ovaj plemeniti metal dugoročna materijalna investicija koja se lako prenosi i bez ikakvih posebnih uslova može čuvati u sefovima dugi niz godina.

Koliko se isplati ulaganje u osmijum pokazuje podatak da je za devet godina cena zlata porasla za 96%, u proseku 12% godišnje, a u istom periodu osmijum je poskupeo tri puta više, pa mu je vrednost veća gotovo 300%. Jedan gram osmijuma košta oko 1.800 evra, odnosno 30 puta više od iste količine zlata, a pre samo pet godina, 2017, cena je bila oko 800 evra, što znači da je do danas njegova vrednost veća za više od 100 odsto. Poređenja radi, cena grama zlata na svetskom tržištu kreće se oko 55 evra.

Zbog svega toga sve više ljudi uviđa da novac gubi vrednost i da treba štedeti u plemenitom metalu, a ne u papiru. Trenutno je najisplativije štedeti u osmijumu čija je vrednost, za razliku od vrednosti zlata ili kriptovaluta, u stalnom porastu.

CorD Recommends

Više...

Colin Huang, Osnivač PDD Holdings

Od skromnih početaka do najbogatijeg čoveka Kine

Colin Huang, osnivač kompanije PDD Holdings i čovek iza platforme za onlajn kupovinu Temu, nedavno je proglašen najbogatijim pojedincem u Kini, sa impresivnim bogatstvom...

Savet stranih investitora održao redovnu godišnju Skupštinu

Savet stranih investitora (Savet/FIC) održao je redovnu godišnju sednicu Skupštine, na kojoj je usvojen godišnji i finansijski izveštaj za 2023. godinu. U svom uvodnom...

Bojana Milašinović, Managing Director, TOMRA Collection Serbia

Ambalaža je dragoceni resurs

TOMRA Collection je inovator u cirkularnoj ekonomiji i danas ima preko 82.000 instalacija reciklažnih automata na više od 60 tržišta. Nedavno su otvorili i...

Ball korporacija proslavila 15 godina poslovanja u Srbiji

Beogradska fabrika za proizvodnju aluminijumskih limenki za piće Ball korporacije proslavila je danas 15 godina postojanja u Srbiji. Kao najveća američka greenfield investicija u...

Rodna ravnopravnost kao osnova za uspešno poslovanje

Strateško partnerstvo Addiko Banke i Women on Boards Adria u cilju promocije rodne ravnopravnosti i povećanju zastupljenosti žena u...

Srbija lider u Evropi po porastu deviznog priliva od stranih turista

Srbija je ostvarila najsnažniji porast deviznog priliva od inostranih turista u Evropi, prema najnovijem kvartalnom izveštaju Evropske turističke komisije...

Kancelarija za IT i eUpravu uvela novu uslugu – ePečat u klaudu

Кancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu uvela je ePečat u kladu, novu uslugu koja će omogućiti institucijama javne...

Danska ohrabruje Srbiju na putu ka članstvu u EU

Proširenje Evropske unije jedan od prioriteta u narednom periodu, izjavila je ministarka za evropske poslove Danske Mari Bjere tokom...

Premijer Petr Fijala otvorio Češki dom u Beogradu

Predsednik Vlade Češke Petr Fijala otvorio je Češki dom u Beogradu tokom zvanične posete Srbiji, i tom prilikom ukazao...

Beograd u decembru domaćin samita Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju

Beograd će 3. i 4. decembra biti domaćin velikog samita Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI), na kome će...

Premijer Poljske Donald Tusk: Evropska unija bez Srbije nije kompletna 

Poljska podržava evropski put Srbije i bez Srbije Evropska unija nije kompletna, izjavio je predsednik poljske Vlade Donald Tusk...

U Crnoj Gori zvanično zabranjene plastične kese, kazne do 40.000 evra

U Crnoj Gori su, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, od ove nedelje zvanično zabranjene plastične kese i...

NALED: Srbija u proteklih 10 godina smanjila siva ekonomiju za više od četvrtine

Srbija je u proteklih deset godina smanjila sivu ekonomiju sa 29,1% na 21,1% BDP-a, rečeno je na obeležavanju decenije...

Klaudija Šejnbaum položila zakletvu kao prva predsednica Meksika

Klaudija Šejnbaum postala je prva žena predsednica Meksika nakon što je položila zakletvu u parlamentu. Naučnica koja je sa 62...

Beograd u decembru domaćin samita Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju

Beograd će 3. i 4. decembra biti domaćin velikog samita Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI), na kome će...

Premijer Poljske Donald Tusk: Evropska unija bez Srbije nije kompletna 

Poljska podržava evropski put Srbije i bez Srbije Evropska unija nije kompletna, izjavio je predsednik poljske Vlade Donald Tusk...

U Crnoj Gori zvanično zabranjene plastične kese, kazne do 40.000 evra

U Crnoj Gori su, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, od ove nedelje zvanično zabranjene plastične kese i...

NALED: Srbija u proteklih 10 godina smanjila siva ekonomiju za više od četvrtine

Srbija je u proteklih deset godina smanjila sivu ekonomiju sa 29,1% na 21,1% BDP-a, rečeno je na obeležavanju decenije...

Klaudija Šejnbaum položila zakletvu kao prva predsednica Meksika

Klaudija Šejnbaum postala je prva žena predsednica Meksika nakon što je položila zakletvu u parlamentu. Naučnica koja je sa 62...