Savet stranih investitora Srbije ima brojne ideje kako nastaviti talas digitalizacije i učiniti mnogobrojne usluge u finansijskom sektoru još dostupnijim građanima.
Digitalizacija, za koju se Savet stranih investitora (FIC)već godinama zalaže donela je napredak u mnogim domenima od e government do finansijskog sektora. Sada je veoma važno nastaviti sa daljim reformama na tom polju, smatra Aleksandar Ljubić, izvršni direktor FIC:
Pandemija nam je donela do sada neviđeno ubrzanje na svim poljima, a posebno kada je reč o digitalizaciji finansijskih usluga. Kako je naš finansijski sistem odgovorio na ove izazove?
Od početka pandemije, došlo je do naglog rasta transakcija koje se obavljaju elektronski, kao i šire primene beskontaktnog plaćanja upotrebom digitalnih „wallet-a“, koji su postali dostupni velikom broju finansijskih institucija. Pored toga, na ubrzanje digitalizacije uticao je značajan progres u delu pravnog okvira koji omogućava dalju digitalizaciju finansijskih usluga u Srbiji. Uvođenje usluge izdavanja kvalifikovanog sredstva za kreiranje elektronskog potpisa na daljinu, tzv. kvalifikovanog potpisa u klaudu, zatim elektronsko evidentiranja prometa u realnom vremenu putem interneta odnosno online fiskalizacije i elektronskog fakturisanja, te uvođenje prve registrovane šeme elektronske identifikacije, kao i omogućavanje plaćanja mesečnih računa, obavljanje kupovina u maloprodajnim objektima, kao i u online prodavnicama na izuzetno jednostavan način kroz nacionalni sistem IPS (Instant Payment System) upotrebom QR koda, predstavljaju izuzetne pomake koje je Srbija učinila upravo u vreme pandemije što će trajno uticati na konkurentnost srpske privrede. Istovremeno, sistem elektronske uprave u Srbiji dostigao je kritičnu tačku, u kojoj postoje dovoljna infrastruktura i tehnički i kadrovski kapaciteti da se u kratkom roku razviju novi servisi (poput „Moji podaci za banku“) i stave u funkciju rešavanja gorućih društvenih problema. Glavni napredak ostvaren je u domenu elektronskih plaćanja na portalu eUprava, gde je građanima omogućeno direktno elektronsko plaćanje bez podnošenja papirnih dokaza o izvršenom plaćanju.
Bankarski sistem je u proteklom periodu doživeo značajan prelaz na e i m usluge. Kao zagovornici digitalizacije i razvoja e usluga, šta danas vidite kao glavnu aveniju daljih promena u ovom sektoru?
Iako su najveći pomaci kada je reč o digitalizaciji učinjeni upravo u sektoru finansijskih usluga, pred nama se nalaze još brojni izazovi. Naše članice posebno naglašavaju važnost olakšavanja korišćenja digitalnog identiteta/potpisa na način da postanu dostupni najširem krugu građana, na jednostavan način i bez visokih troškova, kao i omogućavanje primene instituta “digitalne menice”, koja kao takva treba da bude registrovana u jedinstvenom registru menica, odnosno potpisana elektronskim putem. Pored dalje digitalizacije javne uprave, od izuzetne važnosti je kontinuirano sprovođenje edukativnih kampanja kako bi se građani informisali o mogućnostima i prednostima digitalizacije, ali i osposobili za korišćenje dostupnih digitalnih alata javne uprave.
Kada govorimo o finansijskom sektoru najčešće govorimo o bankarstvu. U sektoru osiguranja međutim postoji dosta prostora za promene koje već dugo zagovarate. Vidite li na tom planu progres?
Dobar deo društava za osiguranje kao i drugi učesnici tržišta osiguranja nastoje da svoje usluge prilagode digitalnom svetu. Međutim, pored tehničkih, kulturoloških i drugih prepreka, regulativa takođe predstavlja važan ograničavajući faktor. Iako je poslednjih godina načinjen ogroman korak u pravcu stvaranja regulatornih uslova za digitalno poslovanje, ipak postoji još prostora za dalja poboljšanja, posebno u oblasti osiguranja.
Glavni napredak ostvaren je u domenu elektronskih plaćanja na portalu eUprava, gde je građanima omogućeno direktno elektronsko plaćanje bez podnošenja papirnih dokaza o izvršenom plaćanju
Pored toga, članice Saveta su mišljenja da bi za privredu i građane Srbije bilo izuzetno značajno da se unaprede rešenja prilikom ugovaranja kolektivnih osiguranja koja bi omogućila neposrednu komunikaciju sa svim osiguranicima pre zaključenja ugovora o osiguranju, informisanje o načinu podnošenja i roku propisanom za podnošenje odštetnog zahteva, odnosno ostvarivanja prava po osnovu osiguranja, kao i o načinu zaštite prava i interesa osiguranika kod društva za osiguranje i dr. Od izuzetne je važnosti utvrđivanje strategije za osiguranje od prirodnih katastrofa i elementarnih nepogoda, stvaranje uslova za poreske olakšice pri plaćanju premije za sve vrste životnih osiguranja, čime bi se osim stimulacije razvoja sektora osiguranja stvorili i uslovi za poboljšanje socijalne funkcije ovih vrsta osiguranja i dr.
U prošloj Beloj knjizi imali ste više preporuka koje se odnose na pojednostavljivanje i olakšavanje finansijskih transakcija sa inostranstvom. Da li je u međuvremenu napravljen pomak na tom planu?
Između dva izdanja Bele knjige došlo je do unapređenja rešenja pojedinih podzakonskih akata, ali što je još značajnije do poboljšanja u pogledu transparentnosti i dostupnosti stavova NBS u tumačenju odredaba pre svega Zakona o deviznom poslovanju. Jako je važno da se taj proces nastavi i ubrza u narednom periodu. Naše članice su dale niz konstruktivnih predloga čija bi implementacija suštinski unapredila poslovnu klimu u Srbiji.
Između ostalog, naše članice očekuju dalje ublažavanje administrativnih zahteva, prelazak na naknadno izveštavanje o prekograničnim finansijskim kreditima, pojednostavljenje tzv. „prebijanja“ potraživanja za sve vrste tekućih i kapitalnih poslova, ali i relaksaciju u pogledu pružanja jemstava rezidenata po kreditnim poslovima sa inostranstvom i dr.
Već smo na polovini 2022 godine i pri kraju sprovođenja programa Vlade za razvoj e government usluga koje su imale snažan uticaj na razvoj usluga u finansijskom sektoru. Kako bi ste danas sumirali postignute uspehe i izazove u ispunjenju tog plana?
U procesu prevazilaženja izazova koje je pred ekonomiju Srbije, ali i društva u celini postavila pandemija, od ključnog značaja je bilo to što je Vlada Republike Srbije digitalizaciju postavila visoko na agendi svojih prioriteta. Urađen je veliki napor i pomak posebno kada je reč o regulativi sa ciljem omogućavanja dalje digitalizacije privrede i javnog sektora.
članice Saveta stranih investitora smatraju da je potrebno olakšati korišćenje digitalnog identiteta/potpisa na način da ono postane dostupno najširem krugu građana
Izuzetno ohrabruje spremnost svih državnih institucija da se u tom duhu nastavi i u narednom periodu jer je digitalizacija proces bez kraja koji permanentno zahteva inovativna i brza rešenja ukoliko želimo biti u društvu sa razvijenim zemljama.
Sa tačke gledišta FIC, šta su u današnjim uslovima najvažniji sledeći korak u osiguranju finansijske stabilnosti i daljeg razvoja finansijskih usluga?
Finansijska stabilnost dobrim delom je uslovljena neophodnim ekonomskim rastom, fiskalnom konsolidacijom i sprovođenjem strukturnih reformi. Nadalje, privatizacija i korporatizacija javnih preduzeća i reforma javne uprave imaće značajan uticaj na ukupne makroekonomske pokazatelje, a samim tim i na dalji razvoj sektora finansijskih usluga.
