Ako bi novu realnost u koju smo zakoračili trebalo telegrafski sažeti, njene ključne reči bile bi solidarnost, stavljanje ljudi na prvo mesto, posvećenost reformama, dijalogu i digitalnoj transformaciji. U budućnosti lestvicu postavljenu tokom pandemije trebalo bi konstantno podizati
Nedavno su pristigli pomalo iznenađujući podaci za jun i jul koji pokazuju da je oporavak privrede Srbije daleko brži od onog sa kojim se računalo, i to pre svega u oblasti industrijske proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene. No, koliko će ovakvi trendovi potrajati, u velikoj meri zavisi pre svega od globalnih svetskih kretanja, gde se očekuje najveća kontrakcija u trgovinskoj razmeni još od Drugog svetskog rata i pad nivoa stranih investicija za najmanje 30–40%.
Stručnjaci smatraju da u takvim okolnostima Srbija mora da radi na diverzifikaciji proizvodnje i ponude, što bi ujedno mogao biti i podsticaj za privlačenje novih formi stranih direktnih ulaganja.
Potreba za novim modelom rasta nije nova tema, o tome u Srbiji već nekoliko godina pričaju i međunarodne finansijske institucije i domaći eksperti. Taj novi model pretpostavlja premeštanje okosnice rasta na novonastalu strukturu većih i manjih srpskih preduzeća, pre svega izvoznika, nastalih u okruženju velikih stranih investicija koje su doprinele da se posle dvehiljaditih, na ruševinama starog sistema, izgradi moderna privredna struktura.
Pred novom vladom Srbije i pred privredom je period u kom se malo toga može predvideti. Prema prognozama MMF-a, čeka nas verovatno još dublji pad privrede, nepoznanice u vezi s razmerama pandemije i obećanje vakcine koja će život učiniti lakšim, ali u nekoj novoj realnosti. Sada je treba kreativno prigrliti
Ovakav model, naravno, ne odriče se stranih investicija, ali podrazumeva drugačiji pristup u njihovom privlačenju, pre svega zasnovanom na kreiranju poslovnog ambijenta koji će biti zasnovan na vladavini prava, jednakim uslovima poslovanja za sve i transparetnošću.
Svaka kriza, a ovako snažna pogotovo dovodi do gubitka velikog broja radnih mesta, i u Srbiji će ih, prema prognozama MMF-a, biti izgubljeno između 140.000 i 160.000. To, naravno, takođe znači da će doći i do razaranja mnogih, pre svega, manjih kompanija. Istovremeno, i u takvim uslovima rađaju se neke nove poslovne inicijative i novi načini rada unutar postojećih poslovnih struktura, ili potpuno novih.
Ako bi iz dosadašnjeg toka krize trebalo izvući nekoliko zaključaka, koji bi bili relevantni i za period koji je ispred nas, to bi možda mogli biti ovi: ulaganje u reforme se isplati, jer da nije tako, Srbija ne bi ovakvu krizu dočekala sa daleko boljom fiskalnom pozicijom od one koju je imala ranije. Iskren, temeljan i pravovremen dijalog sa svim akterima u privredi je ključ uspeha u kriznim situacijama kakva je pandemija i u mirnodopskom periodu. Svako ko je ušao u digitalnu transformaciju, bilo pre krize ili silom prilika u krizi, povećao je šanse da prebrodi postojeće izazove na tržištu i pripremi se za nov period izrazito digitalne komunikacije. Konačno, i svakako ne na poslednjem mestu, kriza nam je pokazala da su ljudi, njihovo zdravlje i bezbednost, solidarnost, odgovornost prema drugima, kolegama, kompanijama i društvu osnov za izgradnju zajednica koje će moći da odgovore na postojeće i nove izazove.