Iako se očekuje da će desničarske partije u EU ostvariti dobre rezultate, ne treba očekivati da će ti rezultati znatno promeniti sastav Parlamenta ili pristup prema Zapadnom Balkanu.
Većina evropskih analitičara predviđa da promene u političkom sastavu Evropskog parlamenta neće biti značajne. Glavne političke grupacije verovatno će doživeti blagi pad broja svojih poslanika, dok se očekuje da će identitetski zasnovane, desničarske partije ostvariti dobre rezultate, ali se ne veruje da će ti dobici značajno promeniti sastav Parlamenta u kojem trenutno centristička grupa Evropske narodne partije (EPP) ima 26,5% poslanika, centristička grupa Renew skoro 14%, a centrolevičarski Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) ima 21%.
Grupa Evropske narodne partije (EPP) verovatno će ostati najveća grupa sa najvećim potencijalima za koaliciju. Glavno pitanje ostaje s kim će EPP formirati vladajuću koaliciju u Evropskom parlamentu s obzirom na to da se grupa ECR (Evropski konzervativci i reformisti), blago euroskeptična grupa, verovatno može očekivati da ima više od 10% poslanika. Nova koalicija može biti široka, od centrolevih do politički desničarskih stranaka, ili može biti fokusirana na liberalne, centrističke i desničarske stranke.
Proces integracije biće pod uticajem izbora glasača EU po pitanjima klimatske krize, globalne ekonomske krize, migracijske krize, pandemije Covid-19 i rata
Takođe treba imati na umu da su mnoge desničarske partije odustale od svoje posvećenosti pokretanju novih vrsta Brexita. Neuspeh Brexita da reši bilo koji problem u Britaniji, i zatamnjenje Konzervativne partije tamo, smanjili su apetit za nove izlaske iz EU. To daje još više prostora za manevar EPP-u.
Economist je predvideo u izdanju „The World Ahead 2014“ da će američki izbori biti važniji za buduću formu Unije nego izbori za Evropski parlament u junu i ova procena i dalje izgleda validna.
Ne treba očekivati značajne promene u politici EU prema Zapadnom Balkanu. Rat Rusije protiv Ukrajine verovatno će i dalje biti važniji katalizator dalje politike proširenja EU nego sastav vladajuće koalicije u Evropskom parlamentu. Pitanja koja će dominirati na izborima za EU identifikovali su Ivan Krastev i Mark Leonard, a to su nasleđa klimatske krize, globalne ekonomske krize, migracijske krize, pandemije Covid-19 i rata Rusije protiv Ukrajine. Budućnost integracija Zapadnog Balkana sa EU u velikoj meri će zavisiti od toga kako će se ovih pet najvažnijih političkih i društvenih pitanja u EU povezati sa proširenjem EU na Zapadni Balkan, Ukrajinu i Moldaviju.
