Ishod izbora za EP verovatno neće doneti dramatičan zaokret u politici EU, posebno u spoljnom delovanju, ali bi mogao da oteža postizanje konsenzusa o važnim pitanjima kao što je predstojeća unutrašnja reforma EU
Evropski parlament (EP) prešao je dug put od nekada neizabrane konsultativne skupštine do pravog zakonodavnog i predstavničkog tela evropskih građana. Ali, tokom godina političke integracije u Evropi, nije se samo Parlament promenio. Današnja Evropska unija je postala politizovana zajednica, a krize koje su usledile od 2008. godine doprinele su polarizaciji evropskog političkog prostora. Dakle , ovogodišnji izbori se dešavaju u drugačijem kontekstu od onih održanih pre dve ili više decenija. Neke preliminarne ankete pokazuju da bi radikalne, evroskeptične stranke mogle dobiti više mesta u parlamentu, utičući na donošenje odluka.
Međutim, politički pejzaž je daleko od jednostavnog, a uticaj ekstremnih partija nije određen samo brojem mesta koje obezbede na izborima. Ove stranke dolaze sa različitih strana političkog spektra i imaju različite stavove o pojedinim pitanjima, često određene i zemljom porekla.
Parlament nije jedino zakonodavno telo EU. Njegova sposobnost da utiče na donošenje odluka ograničena je ovlašćenjima drugih institucija, kao što je Savet, koji predstavlja vlade država članica. Dakle, uprkos sve većoj radikalizaciji politike u Evropi, proces donošenja odluka u EU uključuje brojne aktere, te sklonost ka pregovaranju i konsenzusu, što će verovatno rezultirati umerenijim odlukama.
U politici proširenja, uloga parlamenta je ograničena na donošenje rezolucija i odlučivanje u završnoj fazi procesa, te ishod izbora neće imati veći uticaj na poziciju Zapadnog Balkana
Štaviše , u nekim oblastima politike EP uopšte ne može da donosi zakone. U spoljnim poslovima Evropske unije, na primer, ovlašćenja EP su svedena na preporuke i diskusiju o brojnim pitanjima. U politici proširenja, uloga parlamenta je ograničena na donošenje rezolucija i odlučivanje u završnoj fazi procesa.
Ali, uprkos formalnim ograničenjima ovlašćenja EP, izbori su uvek pružali platformu građanima EU da izraze nezadovoljstvo ili upozore svoje vlade između nacionalnih izbora. Dakle , kontinuirani trend jačanja radikalnih partija mogao bi da ima ograničavajući uticaj na umerene stranke u nacionalnim vladama pritiskajući ih da naprave kompromise oko određenih pitanja, kao što su podrška Ukrajini, pitanja migracija ili zelena agenda. Ipak , ishod izbora za EP verovatno neće doneti dramatičan zaokret u politici EU, posebno u spoljnom delovanju. Međutim , to bi moglo da oteža postizanje konsenzusa o važnim pitanjima kao što je predstojeća unutrašnja reforma EU, od koje u velikoj meri zavisi budućnost proširenja.
