Pitanje prijema takozvanog samoproglašenog Kosova kao države članice u najstariju političku evropsku organizaciju je pitanje koje je dugo otvoreno. Činjeni su pokušaji, lobirano je, međutim samim prijemom i pogotovo članstom Srbije u skladu sa rezolucijom saveta bezbednosti 1244 to nije prihvatano
Tome takođe prethode analize takozvanih najeminentnijh pravnika čiji je mandat poseta i donošenje pravnog mišijenja u slučajevima gde neka evropska država ispunjava standarde i norme same organizacije. Njihovo mišjenie je decebra 2023. bilo podneto prvnom I političkom komitetu Parlamentarnoj skupštini SE i tada je doneta odluka da se imenuje izvestilac ispred Odbora za politiku i demokratiju. Dora Bakojani je pored još dva izvestioca drugih komitetas određena za glavnog izvestioca, u više navrata boravila je na Kosovu, obavijala razgovore sa čelnicima na svim nivoima i sa predstavnicima institucija koje deluju na KIM, sa predstavnicima srpske zajednice. Naša misija pri Savetu Evrope nije pratila tok sačinjavanja izveštaja na adekvatan diplomatski način. Takođe Dora Bakojani sačinjavajući taj izveštaj nije posetila Beograd, da tu obavi ragovore što je i naš propust.
Nespremnost Prištine da ispunjava obaveze koje preuzima je očigledna. Napadi na Srbe, progon Srba i njihovo iseljavanje, kršenje ili nedovoljno zadovoljenje osnovnih ljudskih prava i sloboda, u delu samog izveštaja ostavljeno je za rešavanje u takozvanom post-monitoring periodu. Znajući odnos snaga u samom Komitetu ministara, pred kojim se našlo pozitivno mišljenje parlamentarne skupštine, svesna sam da će priznavači i nepriznavači glasati po odlukama svojih vlada, što su odluke na osnovu stavova mišljenja političkih partija. Postoji mogućnost da Savet Evrope i Komitet ministara na sednici 16.-17. maja, ostvari potrebnu dvotrećinsku većinu, što bi bio presedan jer su se države primale u članstvo ove organizacije konsenzusom. Ovo je prvi put da taj konsenzus bude kršen, što nije dobro za samu organizaciju, za njen ugled, kredibilitet. Sam Komitet ministara je u ovom momentu po svim informacijama jako podeljen.
Mislim da smo morali mnogo ranije da reagujemo na celu proceduru i da se uzdržimo u parlamentarnoj skupštini od neprimerenih i neprihvatljivih obraćanja drugim poslanicima
Čelnici lobiranja za prijem Kosova su pre svega Nemačka, Turska, još nekolicina zemalja. Grčka je stavila do znanja da će biti uzdržana, što je veliki korak unazad u odnosu na politiku Grčke do sada. Tu su i pretne Srbije da će napustiti članstvo. Niko ne izbacuje Srbiju iz članstva ove organizacije, niti tim izveštajem, niti to čini Komitet ministara odlukom. Smatram da ne smemo da izađemo iz te organizacije, mi još uvek sarađujemo sa svim njenim telima i organima a tpogotovo što bi to značilo I odustajanje od evropskih integracija. Dosta polemike se vodi da li će to članstvo značiti neku dodatnu zaštitu ljudskih prava Srba, ali i Albanaca, Roma, Aškalija i drugih koji tamo žive. Lično smatram da u Evropi ne treba da postoji nijedna teritorija koja će biti isključena iz svih demokratskih evropskih procesa, kroz koje svaki građanin ima pravo da se obrati višoj nadnacionalnoj instanci, a to je Evropski sud za ljudska prava, što je obavezujuća konvencija.
Kosovo pokušava jednim političkim manevrom da zaobiđe obavezu osnivanja zajednice opština sa srpskom većinom, time što će navodno do desetog maja da podnese ustavnom sudu nacrt tog statuta. Mislim da smo morali mnogo ranije da reagujemo na celu proceduru i da se uzdržimo u parlamentarnoj skupštini od neprimerenih i neprihvatljivih obraćanja drugim poslanicima.
Kada je reč o pretnji time da će Kosovo kroz Savet Evrope i obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava dobiti mogućnost da tuži Srbiju za genocid, uverena sam da će se Evropski sud za ljudska prava u tom pogledu oglasiti nenadležnim u skladu sa svojim pravilima.