Više od polovine svetskog stanovništva danas živi u urbanim sredinama, a očekuje se da će 2050. godine taj broj porasti na dve trećine svetske populacije, to jest oko 6,5 milijardi ljudi. Situacija u Srbiji je u tom pogledu specifična – iako je broj stanovnika na nacionalnom nivou u kontinuiranom padu, istovremeno postoji trend rasta broja stanovnika u nekoliko najvećih gradova, poput Beograda i Novog Sada, i to najviše usled unutrašnjih migracija.
Prenaseljenost i ubrzano i neplansko širenje znatno utiču na porast zagađenja vazduha, nedostatak čiste vode i stvaranje velike količine otpada, što gradove čini nepovoljnim za život ljudi, podložnijim negativnim uticajima klimatskih promena i prirodnim katastrofama. Sa ovakvom perspektivom suočavaju se milionski gradovi, ali i oni sa manje stanovnika. U Srbiji se, recimo, na listama najzagađenijih gradova veoma često ne nalazi samo Beograd nego i manji gradovi poput Bora u kom je zagađenost sumpor-dioksidom konstantna.
Svesni izazova, pojedini gradovi u svetu planskim pristupom identifikuju najvažnije izazove i pronalaze rešenja koja im obezbeđuju održivi razvoj i čine ih boljim mestima za život. Singapur, grad sa preko pet miliona stanovnika, problem nedostatka čiste vode iz prirodnih izvora uspešno prevazilazi recikliranjem korišćene vode uz dezinfekciju UV zračenjem. U Beču, gradu sa nešto manje od 2 miliona stanovnika, udeo zelenih površina iznosi oko 50 odsto.
„Teško da će se neki od gradova u Srbiji uskoro naći na nekoj od lista najodrživijih u svetu, poput ovih svetskih gradova, ali naša iskustva pokazuju da u mnogim lokalnim samoupravama u Srbiji postoji volja da se na tome radi. Primeri dobre prakse inače su veoma važni u izradi lokalnih planova razvoja, jer je praktičnije da se gradovi ugledaju na one sa sličnom infrastrukturom, nego na prestonicu. Beograd bi u tom pogledu recimo mogao da prati Beč, dok bi Novi Sad mogao da se ugleda na Ljubljanu u kojoj parkovi i zelene površine čine 75 odsto ukupne površine grada,” kaže kaže Lidija Radulović iz Fondacije BFPE za odgovorno društvo, koja zajedno sa Beogradskom otvorenom školom u okviru Platforme “Održivi razvoj za sve” sprovodi aktivnosti na polju zaštite životne sredine u Srbiji u skladu sa Agendom 2030 za održivi razvoj. Platformu “Održivi razvoj za sve” u okviru projekta “Reforma javnih finansija- Agenda 2030”, uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
Agenda 2030 za održivi razvoj sadrži 17 ciljeva održivog razvoja među kojima je i cilj 11 – Održivi gradovi i zajednice. Rešenja za probleme i izazove urbanih sredina Agenda 2030 vidi u boljem planiranju razvoja gradova, a za to je veoma značajano utvrđivanje činjenica i trendova to jest monitoring indikatora koji se odnose na određene ciljeve. Kada je u pitanju cilj 11. prema izveštaju “Srbija 2030 – Pripremljenost za sprovođenje Agende 2030”, čiju je izradu takođe podržala Platforma “Održivi razvoj za sve“, Vlada Srbije trenutno prati samo indikatore koji se tiču podcilja 11.6 – smanjenje negativnog uticaj gradova na životnu sredinu, sa posebnom pažnjom na kvalitet vazduha i upravljanje otpadom, a ti indikatori pokazuju negativan trend, to jest značajno udaljavanje od cilja, kako zbog smanjene stope reciklaže komunalnog otpada, tako i zbog povećanog stvaranja otpada.
Pojedini gradovi u Srbiji u proteklom periodu preduzeli su određene korake u planiranju održivog razvoja. Beograd je nedavno objavio Akcioni plan za zeleni grad i Akcioni plan za održivu energiju i klimu do 2030. godine kojima se planira ulaganje od 5,2 milijarde evra u poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisija gasova s efektom staklene baste. Novi Sad, glavni i najveći grad Vojvodine, najavio je izradu akcionog plana za zeleni grad pre nešto manje od dve godine.
Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Beogradska otvorena škola do sada su, u okviru Platforme “Održivi razvoj za sve”, u pogledu izrade lokalnih planova razvoja u skladu sa ciljevima Agende 2030 za održivi razvoj sarađivali sa nekoliko gradova.
“Pružena je podrška Opštini Priboj, koja je započela izradu Plana razvoja u aprilu ove godine, dok bi u opštini Sremski Karlovci taj proces trebalo uskoro da počne. U Boru smo nedavno imali prvu radionicu sa organizacijama civilnog društva, a od septembra krećemo sa širim konsultacijama. U Pirotu već postoji Plan razvoja, pa će naše aktivnosti biti usmere na podršku izradi Srednjoročnog plana,“ objašnjava Radulović i zaključuje da je osim primera dobre prakse u pristupu lokalnom planiranju veoma važna komunikacija gradskih vlasti i građana koji u tom gradu žive i najbolje znaju šta im je potrebno za poboljšanje kvaliteta života. Zato je, kaže ona, fokus aktivnosti Platforme „Održivi razvoj za sve“ kako podrška lokalnoj samoupravi, tako i jačanje uloge civilnog sektora u procesu planiranja održivog razvoja.
Foto: Erik Cleves Kristensen