Direktiva Evropske unije o transparentnosti plata stupila je na snagu, a države članice EU imaju tri godine da prenesu njene odredbe u domaće zakone.
Direktiva uvodi širok spektar mera transparentnosti plata, uključujući obavezno izveštavanje o rodnom jazu u platama u svim državama članicama EU, obaveze transparentnosti plata pre zapošljavanja i opsežna prava na informisanje kolika je plata zaposlenih koji rade isti posao, kao i zabranu klauzula o tajnosti plata.
Jednaka plata za jednak rad jedan je od temeljnih principa Evropske unije sadržanih u članu 157. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Uprkos tome, Evropska komisija je identifikovala nedostatak transparentnosti plata kao jednu od ključnih prepreka za postizanje jednakih plata, kao i nedoslednost u mehanizmima sprovođenja u celoj EU.
Direktiva zahteva od poslodavaca sa 250 ili više zaposlenih da izveštavaju o rodnom jazu u platama na godišnjem nivou, a od onih sa 150 ili više zaposlenih da izveštavaju svake tri godine. Poslodavci sa 100 ili više zaposlenih takođe će morati da se javljaju na vreme svake tri godine.
Direktiva ide dalje i zahteva izveštavanje o razlikama u platama po “kategorijama radnika”. Uopšteno govoreći, “kategorije radnika” se odnose na zaposlene koji obavljaju isti posao ili posao jednake vrednosti.
U skladu sa Direktivom, zaposleni, njihovi predstavnici i predmetne asocijacije imaće pravo da traže od poslodavca pojašnjenja i detalje u vezi sa takvim informacijama o rodnom neskladu u platama, a poslodavac mora da odgovori u razumnom roku. Kada razlike u platama po polu nisu opravdane objektivnim i rodno neutralnim faktorima, od poslodavca će se tražiti da popravi situaciju u bliskoj saradnji sa predstavnicima zaposlenih i nadležnim strukturama.
Direktiva takođe zahteva da rukovodstvo poslodavca proveri tačnost prijavljenih informacija o rodnom jazu u platama, nakon konsultacija sa predstavnicima zaposlenih.
Poslodavci će morati da izvrše zajedničku procenu plata (u suštini reviziju jednakih plata) sa predstavnicima zaposlenih ako izveštaj identifikuje jaz u platama od najmanje 5% u bilo kojoj kategoriji radnika koji nije opravdan objektivnim i rodno neutralnim faktorima ili popravljen u roku od šest meseci.
Od poslodavaca se zahteva da imaju uspostavljene strukture zarada koje obezbeđuju jednaku platu za jednak rad ili rad jednake vrednosti. Da bi se pomoglo poslodavcima u sprovođenju procene rada jednake vrednosti, države članice će morati da učine alate ili metodologije dostupnim javnosti i poslodavcima. IHREC je 2022. godine objavio kodeks prakse o jednakoj plati koji sadrži korisne smernice.
Zaposleni imaju pravo da od svog poslodavca zatraže i dobiju (u roku od dva meseca) pisanu informaciju o svom specifičnom nivou plate i prosečnim nivoima plata, razvrstanih po polu, za kategorije radnika koji rade isto kao oni ili rade jednake njihove vrednosti. Zaposleni mogu da zatraže ovu informaciju o platama preko svojih predstavnika ili nadležnih agencija.
Poslodavci će morati da obaveste zaposlene svake godine o njihovom pravu da dobiju takve informacije i kako to mogu da urade.
U oglasima za slobodna radna mesta ili pre intervjua za posao, poslodavci će morati da obelodane početni nivo ili raspon plata za određenu poziciju. Poslodavcima nije dozvoljeno da pitaju kandidate za posao o njihovoj plati iz sadašnjeg ili prethodnog radnog odnosa. Poslodavci su dužni da zaposlenima učine lako dostupnim informacije o kriterijumima koji se koriste za određivanje plate, nivoa plata i napredovanja plata; oni moraju biti objektivni i rodno neutralni.
Zabranjene su ugovorne odredbe koje imaju za cilj da ograniče zaposlene u otkrivanju informacija o svojim platama.
Kada poslodavac nije ispoštovao svoje obaveze transparentnosti prema Direktivi, teret dokazivanja će biti na poslodavcu da pokaže da nije bilo diskriminacije u pogledu plate. Tamo gde su narušena jednaka prava na plate, države članice će biti obavezne da obezbede da zaposleni imaju pravo na neograničenu naknadu za sve pretrpljene gubitke, uključujući potpuni povrat zaostalih plata.
Direktiva uvodi značajne nove mere transparentnosti plata, uključujući zahtev za sprovođenje procene rada jednake vrednosti, a u nekim okolnostima i potencijalno težak zahtev za sprovođenje zajedničkih procena plata (u suštini revizije jednakih plata) u saradnji sa predstavnicima zaposlenih. Bez obzira na trogodišnji period da članice EU implementiraju Direktivu u nacionalno zakonodavstvo, poslodavci bi trebalo da počnu da planiraju svoju strategiju usklađenosti sada i procene kako će Direktiva uticati na njihovo trenutno zapošljavanje, platu, napredovanje i praksu izveštavanja i preduzeti korake za rešavanje svih identifikovanih problema.
Direktiva će nesumnjivo povećati svest o jednakim pravima na platu i stimulisati zahteve za jednake plate.
Foto: Alain Rolland /EU 2023 – Source : EP