Širom sveta traži se ugalj, a globalna potražnja do kraja 2022. godine mogla bi da dostigne osam milijardi tona, što odgovara istorijskom maksimumu postavljenom 2013. godine, objavila je Međunarodna agencija za energiju (IEA) u ažuriranom izveštaju o tržištu uglja.
Na osnovu trenutnih ekonomskih i tržišnih trendova, predviđa se da će globalna potrošnja uglja ove godine porasti za 0,7 odsto, na osam milijardi tona, pod pretpostavkom da se, kako se očekuje, kineska ekonomija oporavi u drugoj polovini godine, navodi se u izveštaju IEA.
Prema navodima agencije, potražnja je podstaknuta rastućim cenama prirodnog gasa, što primorava mnoge zemlje da se vrate uglju i da ponovo otvore zatvorene termoelektrane, a očekuje se da takav trend bude nastavljen i iduće godine.
U analizi se procenjuje da će Kina, koja je odgovorna za više od polovine globalne potrošnje uglja, biti glavni pokretač rasta potražnje u drugoj polovini ove godine, nakon što je u prvom polugodištu zabeležila pad potražnje od tri procenta.
Predviđa se i da će potražnja za ugljem u Indiji porasti zbog ekonomskog rasta zemlje i veće potrošnje električne energije, kao i da će Evropska unija doprineti tražnji jer se sve više okreće uglju u proizvodnji električne energije, kako bi zamenila gas ili ga sačuvala za zimu zbog pada uvoza iz Rusije.
Ukazuje se da će tržište uglja 2023. godine oscilirati, pre svega zbog stupanja na snagu embarga Evropske unije na taj energent, zbog čega bi cene mogle da nastave da rastu i dogodine.
Pošto su rastuće cene prirodnog gasa učinile ugalj konkurentnijim na mnogim tržištima, to je podstaklo potražnju, što je zauzvrat izazvalo povećanje međunarodnih cena uglja koje su tri puta obarale rekord svih vremena između oktobra prošle i maja ove godine.
Sankcije i embargo na ruski ugalj su poremetili tržišta, a problemi u drugim zemljama glavnim izvoznicima tog energenta doprineli su smanjenju ponude.
“Budući da se drugi proizvođači uglja suočavaju s ograničenim kapacitetima da nadoknade rusku proizvodnju, cene na terminskim tržištima uglja ukazuju na nastavak zategnute situacije u narednoj godini i nadalje“, navodi se u izveštaju IEA.
Paralelno sa izveštajem usledila je potpuna zabrana isporuke ruskog uglja Evropskoj uniji, kao jedna od sankcionih mera koje su preduzete protiv Rusije. Prema tekstu dokumenta, ta mera uključuje “zabranu kupovine, uvoza ili predaju uglja i drugih čvrstih fosilnih goriva u Evropskoj uniji ako potiču iz Rusije ili se izvoze iz Rusije, počev od avgusta 2022. godine”.
U trenutku donošenja odluke uvoz ruskog uglja u evropsku uniju iznosio je osam milijardi evra godišnje. Prema podacima Ministarstva energetike Rusije, udeo zemalja EU u ukupnom izvozu ruskog uglja je 2021. godine iznosio 21,8 odsto, što je nešto više od 48,7 miliona tona uglja.
