Evropska unija je 2021. godine proizvela 188,7 kilograma ambalažnog otpada po stanovniku, 10,8 kilograma više po osobi nego 2020. godine, što je najveći porast u poslednjih 10 godina i skoro 32 kilograma više nego 2011. godine, objavila je agencija za statistiku Evrostat.
EU je ukupno proizvela 84 miliona tona ambalažnog otpada, od čega su 40,3% bili papir i karton. Plastika je predstavljala 19,0%, staklo 18,5%, drvo 17,1% i metal 4,9%.
U 2021. godini svaka osoba koja živi u EU generisala je u proseku 35,9 kilograma otpada od plastične ambalaže. Od toga je reciklirano 14,2 kilograma. U poređenju sa 2020. godinom, povećana je proizvodnja i recikliranje plastične ambalaže: proizvodnja je porasla za 1,4 kg po glavi stanovnika (+4,0%), a reciklaža za +1,2 kilograma po glavi stanovnika (+9,5%).
Između 2011. i 2021. godine, količina proizvedenog otpada od plastične ambalaže po glavi stanovnika porasla je za 26,7% (+7,6 kg/po glavi stanovnika). Reciklirana količina otpada od plastične ambalaže porasla je u istom periodu za 38,1% (+3,9 kg/po glavi stanovnika).
Prateći strožija pravila, koja su primenjena 2020. kako bi države članice prijavile svoju reciklažu, stopa reciklaže se pomerila sa 41,1% u 2019. na 37,6% u 2020. godini. U 2021. stopa recikliranja se vratila na rastuću putanju i iznosila je 39,7%.
U 2021. godini, Slovenija (50,0%), Belgija (49,2%) i Holandija (48,9%) reciklirale su polovinu, ili skoro polovinu proizvedenog otpada od plastične ambalaže. Nasuprot tome, manje od jedne četvrtine otpada od plastične ambalaže reciklirano je na Malti (20,5%), Francuskoj (23,1%) i Švedskoj (23,8%).
Ambalažni otpad nastaje u domaćinstvima, u trgovini, u industriji ili drugim sektorima i predstavlja jedan od najvećih problema sa otpadom u svetu, jer se veoma teško razgrađuje i može da zagađuje životnu sredinu dugi niz godina.
Tu spadaju plastične kese, plastične i staklene flaše, kartonske kutije, posude od stiropora za hranu, folije, lepljive trake…