Evropski parlament usvojio je set reformskih zakona vezanih za klimatsku politiku EU i promene na tržištu ugljenika, po kojima će industrijski sektor ubuduće plaćati veću cenu za zagađenje životne sredine koje podstakne tokom proizvodnje.
Te reforme zamišljene su kao put ka ispunjenju klimatskih ciljeva EU, odnosno smanjenju štetnih emisija do 2030. godine za 62 odsto, u odnosu na brojke iz 2005. godine.
Kako prenosi Rojters, prema novom zakonu, fabrike u EU će do 2034. godine izgubiti pravo na besplatne emisione jedinice ugljen-dioksida, a emisije koje proizvodi brodski saobraćaj će postati deo tržišta sa ugljenikom.
Zakonodavci su takođe podržali prvi u svetu plan EU da postepeno uvede namet na uvoz robe sa visokim sadržajem ugljenika od 2026. godine, ciljajući uvoz čelika, cementa, aluminijuma, đubriva, električne energije i vodonika.
Zakoni još čekaju na konačno odobrenje zemalja EU, koje će ih proceniti u narednih nekoliko nedelja.
To odobrenje je obično formalnost koja se odvija kroz unapred dogovorene ugovore – ali proces je prekinut prošlog meseca kada je Nemačka u poslednjem trenutku uložila protivljenje u odnosu na postepeno ukidanje prodaje automobila na fosilna goriva.
Dozvole EU za ugljenik su u utorak vredele oko 94 evra po toni, što je skoro učetvorostručeno u odnosu na početak 2020. godine. Cena je prvi put dostigla 100 evra u februaru.
Zakonodavci su takođe podržali planove za pokretanje novog tržišta ugljenika u EU koje će pokrivati emisije iz goriva koja se koriste u automobilima i zgradama, plus fond EU od 86,7 milijardi evra za podršku potrošačima pogođenim troškovima.