Evropska komisija je, posredstvom Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), odobrila 8,44 miliona evra bespovratne pomoći koji će biti iskorišćeni za finansiranje rekonstrukcije Hidroelektrane Bistrica i izradu Studije izvodljivosti sa Procenom uticaja na životnu sredinu za projekat Centralno-balkanskog koridora.
Kako navode u Delegaciji EU, realizacija ovih projekata doprineće povećanju proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, kao i prenosnih kapaciteta povezivanjem Srbije sa istočnim i zapadnim susedima čime Srbija postaje značajno energetsko čvorište Evropskog elektroenergetskog sistema.
Odobren je i grant za projekat Unapređenja energetske efikasnosti i integrisanog upravljanja energijom Univerziteta u Beogradu, u vrednosti od 21,54 miliona evra, koji će doprineti značajnim uštedama energije i smanjenju emisije štetnih gasova.
“Ovim novim paketom investicija šaljemo glasnu i jasnu poruku našim partnerima sa Zapadnog Balkana da je njihova budućnost unutar EU, i da postižemo stabilan napredak u smanjenju ekonomske razlike u razvoju. Ovi projekti će bolje povezati region iznutra i sa EU, pomoći dekarbonizaciji ekonomija i podržati konkurentnost privatnog sektora u regionu. Sada pozivam naše partnere sa Zapadnog Balkana i međunarodne finansijske institucije da što pre krenu sa sprovođenjem ovih projekata, kako bi građani i preduzeća u regionu mogli da ubiru koristi od ovih investicija“, rekao je Komesar EU za susedstvo i proširenje Oliver Varheji.
Za projekat rekonstrukcije HE Bistrica EPS-u je odobreno 7,72 miliona evra investicionog granta, što pokriva oko jedne petine procenjene vrednosti investicije, koja iznosi 36,1 milion evra.
“Zamenom opreme na HE Bistrica, koja je izgrađena pre više od 60 godina, produžiće se njen životni vek što će doprineti sigurnosti snabdevanja, povećanju udela proizvodnje iz OIE, kao i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Za ovaj projekat urađena je projektno-tehnička i prostorna dokumentacija i pribavljene su dozvole za izgradnju, a početak radova planiran je u drugoj polovini naredne godine”, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubrava Đedović.
HE Bistrica predstavlja treću fazu u sistemu iskorišćavanja hidroenergije vode reke Uvac, i najveća je hidroelektrana u sistemu hidroelektrana reke Lim.
Od početka rada 1960. do kraja 2021, Bistrica je ukupno proizvela 19.766.374 MWh električne energije.
Rehabilitacija podrazumeva zadržavanje iste instalirane snage elektrane, ali uz povećanje efikasnosti zamenom starih agregata novim, kao i smanjenje kvarova zamenom pomoćne opreme. Procenjuje se da će se efikasnost agregata direktno povećati za 3-5 odsto, čime će se godišnja proizvodnja električne energije povećati na oko 350 GWh.
Efekat dodatnog kapaciteta za sekundarnu regulaciju obnovljivih izvora energije, omogućava dodatnih 40 MW vetroelektrana ili 80 MW solarnih elektrana koji se mogu sigurno implementirati u sistem.