Prema novom izveštaju, populacija superbogatih, ili onih čije je bogatstvo veće od 100 miliona dolara, udvostručila se u poslednjih 20 godina i sada postoji 28.420 takvih multimilionera širom sveta.
To je za 12% više u odnosu na prošlu godinu, navodi se u istraživanju kompanije Henlei & Partners, savetodavne firme za bogatstvo i migracije.
Ovaj porast takođe odražava brz rast vrednosti imovine podstaknut niskim kamatnim stopama, koje su podigle vrednosti svega, od nekretnina i zemljišta do akcija. I porast tehnološkog bogatstva, posebno u SAD, pomogao je da se podstakne rast populacije superbogatih, pa je i broj milijardera u svetu naglo porastao sa manje od 500 ljudi u 2003. na više od 2.600 ljudi danas, prema podacima Forbsa i drugih kompanija koje se bave praćenjem bogatstva.
Niske kamatne stope i rezultirajuća poplava novca širom sveta od finansijske krize 2008. takođe su učinili da novac efektivno vredi manje, što je doprinelo rastu superbogatih u dolarima.
“Vrednost novca je opala, tako da je očekivano to što ima više onih čije je bogatstvo veće od 100 miliona dolara“, saopšteno je u kompaniji Henlei & Partners, koja u izveštaju napominje da je većina današnjih supermilionera stekla bogatstvo osnivanjem sopstvenih kompanija ili pomaganjem u finansiranju startapa.
Prema izveštaju, SAD su i dalje dominantna prestonica preduzetništva i supermilionera, sa 38 odsto od ukupnog broja, a prva tri mesta zauzimaju američki gradovi. Njujork ima sa 775 supermilionera, oblast zaliva San Franciska 692, a Los Anđeles 504.
Na četvrtom mestu je London, u kome živi 388 multimilionera, zatim slede četiri azijska grada, Peking, Šangaj, Singapur i Hongkong.
Pošto je era ultraniskih kamatnih stopa za sada nestala, očekuje se da će usporiti i stopa rasta supermilionera, pa izveštaj predviđa da će populacija onih koji imaju više od 100 miliona dolara porasti za 38 odsto u narednoj deceniji, odnosno sa 28.420 ljudi na oko 39.000 ljudi do 2033. godine.
Iako se mediji više fokusiraju na milijardere, u izveštaju se navodi da su milioneri koji imaju više od 100 miliona dolara reprezentativniji kada je reč o svetskim bogatašima. Granica dolara za ono što znači biti superbogat vremenom se brzo povećala, pa je krajem 90-ih većina banaka smatrala 30 miliona dolara bogatstvom koje je bilo potrebno da se ispuni ovaj status.
Međutim, cene imovine su od tada značajno porasle, čineći 100 miliona dolara novim merilom.
Takođe, dok mnoge manje razvijene zemlje imaju vrlo malo milijardera, one mogu da imaju desetine ili čak stotine supermilionera, a često postoji mala vidljiva razlika u načinu života između osobe koja ima 100 miliona dolara i milijardera.