Trgovina Kine sa Rusijom nije dovoljna da ublaži uticaj američkih i evropskih sankcija Moskvi, saopštila je Bela kuća.
U satima nakon što je Rusija u četvrtak izvršila invaziju na Ukrajinu, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropska unija najavile su nove sankcije koje imaju za cilj da izoluju Moskvu od globalne ekonomije. Ove mere, iako sveobuhvatne, nisu uključivale ograničenja kupovine ruske nafte i gasa — značajnog pokretača lokalne ekonomije.
U saopštenju kineskog ministarstva spoljnih poslova, trgovina Kine sa Rusijom i Ukrajinom ostaće „normalna“, a u međuvremenu, Carinska agencija je odobrila uvoz pšenice iz Rusije.
Međutim, „udeo Kine i Rusije u globalnoj ekonomiji je daleko manji od udela zemalja Grupe sedam — koja uključuje SAD i Nemačku. To znači da Kina „ne može da pokrije“ uticaj sankcija“, rekla je novinarima sekretarka za štampu SAD Džen Psaki, kasno u četvrtak u Vašingtonu.
Prema podacima Svetske banke Kina je činila 17,3% globalnog BDP-a 2020. godine, u poređenju sa 1,7% Rusije i 45,8% G-7.
Prema podacima kineske carinske agencije, Kina je najveći trgovinski partner Rusije i Ukrajine. Obe zemlje su deo Inicijative Pojas i put — plana regionalnog razvoja infrastrukture koji se naširoko smatra nastojanjem Pekinga da poveća globalni uticaj.
Trgovina između Kine i Rusije dostigla je rekordnih 146,9 milijardi dolara u 2021. godini, što je povećanje od 35,8% u odnosu na prethodnu godinu. Kineski uvoz iz Rusije premašio je izvoz za više od 10 milijardi dolara. Sa sadašnjih nivoa uvoza i izvoza, trgovina bi morala da poraste za dodatnih 37% da bi dostigla cilj Moskve i Pekinga od 200 milijardi dolara do 2024.
Trgovina Kine sa Ukrajinom porasla je prošle godine za 29,7 odsto na 19,31 milijardu dolara, takođe rekordno, i prilično ravnomerno podeljena između uvoza i izvoza, prema podacima carine.
„Kina i Rusija su sveobuhvatni strateški partneri. Kina i Ukrajina su prijateljski partneri“, rekla je pomoćnica ministra inostranih poslova Hua Čunjin u četvrtak na mandarinskom, prema prevodu CNBC.
„Tako će Kina voditi normalnu trgovinsku saradnju, na osnovu [kineskih] pet principa miroljubive koegzistencije [za međunarodne odnose] i osnova prijateljskih odnosa sa obe zemlje“, rekla je ona. „Ovo naravno uključuje saradnju u oblasti energetike.
Prema podacima kineske carine, manje od dve trećine kineskog uvoza iz Rusije bili su energenti u 2021. Rusija je najveći kineski izvor električne energije i drugi po veličini izvor sirove nafte, navodi agencija.
„Kinesko ukidanje ograničenja na uvoz ruske pšenice i ječma očigledno ima za cilj da neutrališe uticaj sankcija, ali ostaje da se vidi da li će ovo prvenstveno biti simboličan gest ili će imati značajan ekonomski uticaj“, rekao je Stiven Olson, viši istraživač u Fondaciji Hinrih, neprofitnoj organizaciji fokusiranoj na trgovinska pitanja.
Izvor: cnbc.com, Foto: Dmitry Astakhov | Tass | Getty Images