Širom sveta, ostvareni napredak u pogledu prava žena polako nestaje pred našim očima. Najnovije prognoze procenjuju da će nam, ako nastavimo ovim tempom, biti potrebno još 300 godina da se postigne puna rodna ravnopravnost.
Današnje krize koje se nadovezuju jedna na drugu, od rata u Ukrajini do vanredne klimatske situacije, najpre i najteže pogađaju žene i devojčice. U svetlu globalnih izazova po demokratiju, u pitanje se dovode i uskraćuju prava žena nad njihovim telima i prava na samostalno odlučivanje o sopstvenim životima.
Dva statistička podatka vrlo ilustrativno opisuju naš neuspeh:
Svakih deset minuta jednu ženu ili devojčicu usmrti član porodice ili intimni partner.
Svaka dva minuta jedna žena premine tokom trudnoće ili porođaja. Većina takvih smrtnih slučajeva može se u potpunosti sprečiti.
Na Međunarodni dan žena, moramo se obavezati da ćemo promeniti stvari nabolje. Moramo preokrenuti ove užasne trendove i zauzeti se za živote i prava žena i devojčica, svuda.
Ovo predstavlja jedan od mojih glavnih prioriteta i okosnicu rada Ujedinjenih nacija širom sveta.
Od Južnog Sudana do Mijanmara, podržavamo žene i devojčice u krizi osiguravajući da se u mirovnim procesima čuje i njihov glas.
Zamenica generalnog sekretara, Amina Mohamed, nedavno je posetila Avganistan s porukom za tamošnje vlasti: žene i devojčice imaju osnovna ljudska prava i nikad nećemo odustati od borbe za njih.
Ove godine, Međunarodni dan žena usredsređen je na zatvaranje rodnog jaza u nauci, tehnologiji i inovacijama. Globalno gledano, pristup i korišćenje interneta je za 21 odsto verovatnije među muškarcima nego među ženama, a u zemljama s niskim dohotkom ta razlika je i preko 50 odsto.
Ipak, čak su i najbogatije zemlje na gubitku zbog rodno-zasnovanih stereotipa i istorijske pristranosti. U tehnološkoj industriji, muškarci su dvostruko brojniji od žena. U polju veštačke inteligencije, taj odnos je pet prema jedan.
Dostupnost tzv. velikih podataka novo je blago i osnova za političke i poslovne odluke današnjice, ali u njima se često zanemaruju rodne razlike – ili se u potpunosti zatvaraju oči pred pitanjima koja se tiču žena.
Sve bi trebalo da nas alarmiraju proizvodi i usluge koji su od samog početka utemeljeni u rodnoj nejednakosti i kao takvi digitalizuju patrijarhat i mizoginiju.
Silikonske doline ovog sveta ne smeju postati Doline smrti ženskih prava.
Medicinske odluke koje se zasnivaju na podacima o muškim telima ne samo da mogu naštetiti ženama, već mogu biti i smrtonosne.
Diskriminacija žena u nauci i tehnologiji posledica je viševekovnog patrijarhata, diskriminacije i pogubnih stereotipa. Žene čine svega tri odsto dobitnika Nobelove nagrade u naučnim kategorijama od 1901. godine do danas. Žene na internetu – uključujući naučnice i novinarke – često su na meti seksističkog govora mržnje i zlostavljanja čija je namera da ih ućutkaju i posrame.
Ali one neće biti ućutkane. Žene i devojčice svuda traže svoja prava, a njihove reči odjekuju širom sveta.
Potrebna nam je akcija na više frontova kako bismo osigurali da žene i devojčice mogu da daju svoj puni doprinos globalnom znanju kroz nauku i tehnologiju.
Moramo srušiti barijere – od diskriminatornih podataka do stereotipa koji devojčice odvraćaju od izučavanja prirodnih nauka u ranom uzrastu.
Donosioci odluka svih vrsta moraju pospešiti učešće i liderstvo žena u nauci i tehnologiji, i kroz sistem kvota ako je neophodno.
Trebalo bi da budu kreativni, prošire mogućnosti za zapošljavanje i da se ono temelji na veštinama. I moraju biti istrajni u takvoj nameri. Rodna ravnopravnost se neće desiti sama od sebe, ona mora postati prioritet na kome će se posvećeno raditi. Ovaj pristup daje rezultate u Ujedinjenim nacijama, gde imamo sopstvenu strategiju rodnog pariteta među zaposlenima.
Takođe, potrebna nam je akcija kako bismo stvorili bezbedno digitalno okruženje za žene i pozvali na odgovornost kako počinioce digitalnog nasilja, tako i digitalne platforme koje im to omogućavaju.
Ujedinjene nacije sarađuju s vladama, civilnim društvom, privatnim sektorom i drugim akterima na Kodeksu ponašanja čiji je cilj smanjenje štete i povećanje odgovornosti na digitalnim platformama, istovremeno braneći slobodu izražavanja.
Ženska prava nisu luksuz koji može da čeka dok ne rešimo klimatsku krizu, okončamo siromaštvo i stvorimo bolji svet.
Ulaganje u žene i devojčice najsigurniji je način da se uzdignu svi ljudi, zajednice i zemlje, te da se ostvare ciljevi Agende za održivi razvoj do 2030. godine. Udružimo snage za inkluzivniji, pravedniji i prosperitetniji svet za žene i devojčice, muškarce i dečake, svuda.