Uloga muzeja u savremenom društvu uvek je bila izuzetno značajna, a u novim okolnostima poprima nemerljive razmere. Muzeji su tu da edukuju, čuvaju i interpretiraju sećanja, podstiču dijalog, ali i da svojom jedinstvenom atmosferom umiruju posetioce i probude harmoniju i zadovoljstvo. U njima se pokreću važne društvene teme i otvara prostor za integraciju zajednice.
Već devet godina upravljam Muzejom Jugoslavije u Beogradu, tim živim mestom sećanja, koje je i muzej i kulturni centar, ali i otvorena institucija, koja podstiče društveno pamćenje i kulturu sećanja vezanu za jugoslovensko nasleđe, kao i kritičko promišljanje Jugoslavije. Sa svakom novom izložbom, trudimo se da aktuelizujemo istoriju ili temu kojom se bavimo i učinimo je privlačnom za posetioce, na atraktivan, maštovit, smeo i, po potrebi, provokativan način. Najbolji dokaz da u tome uspevamo ne pokazuje samo ogroman broj posetilaca, već i veliko interesovanje, naročito mladih ljudi, za naše fondove i našu delatnost.
Odskora je Muzej Jugoslavije postao matični za sva pitanja koja se dotiču ideja, fenomena i praksi koje su dovele do nastanka, kao i do raspada Jugoslavije, što je u skladu sa razvojem muzejske delatnosti u svetu gde su sve češći muzeji takozvanih fenomena: filma, svetla, prekinutih veza, detinjstva, Evrope i slično.
Pozicija na kojoj sam zahteva veliku odgovornost, posvećenost i nadasve ljubav prema kulturi. Privilegija je bila što sam poslovnu filozofiju učila, kao tek svršeni student arheologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu od Aleksandra Despića, akademika koji mi je bio mentor pet godina. Radeći u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu stekla sam zvanje magistra iz oblasti istorije i filozofije prirodnih nauka i tehnologija, kao i stručno zvanje kustosa. Više od dve decenije bavim se zaštitom, upravljanjem, promocijom i prezentacijom kulturnog nasleđa kroz javni i privatni sektor. Niz projekata koje sam vodila bili su namenjeni podizanju svesti javnosti o značaju kulturnog nasleđa kao moćnog sredstva za interkulturni dijalog i održivi razvoj. Rad u oblasti kulture me pokreće i ispunjava.
Nikada u novijoj istoriji nisu bila ugroženija osnovna prava zemalja koja su nesvrstani proklamovali u pet principa: teritorijalni integritet, nenapadanje, nemešanje u unutrašnje poslove, jednakost i uzajamna korist i miroljubiva koegzistencija
Moj veliki doprinos u upravljanju Muzejom Jugoslavije vidljiv je kroz projekat „(Pre)poznavanje – Muzej 25. maj“ i inicijativu da se valorizuje i obnovi prvi namenski građen muzej u Beogradu Po projektantu Mihailu Jankoviću, ulica u kojoj se Muzej nalazi, dobila je i ime. Upravo u toj zgradi pripremamo izložbu „Prometeji novog veka“ kojom ćemo obeležiti 60 godina od Beogradske konferencije Pokreta nesvrstanih.
Kao što su lideri vanblokovskih zemalja slali poruku mira, stojeći ispred monumentalnog platna Petra Lubarde u glavnoj sali Savezne skupštine tokom konferencije, tako će i Muzej Jugoslavije od polovine septembra ove godine podsetiti na same početke politike nesvrstavanja. Pokret je bio je svojevrsna Nada čovečanstva. Renesansa Pokreta danas nije slučajna. Nastao u vreme Hladnog rata, ponovno oživljava u vreme sve češćeg pozivanja na novi. Nikada u novijoj istoriji nisu bila ugroženija osnovna prava zemalja koja su nesvrstani proklamovali u pet principa: teritorijalni integritet, nenapadanje, nemešanje u unutrašnje poslove, jednakost i uzajamna korist i miroljubiva koegzistencija.
Živimo u svetu koji nikada ranije u istoriji nije bio toliko zanet svojom svakidašnjicom. Pred njim se budućnost samo nazire. Zato su tu muzeji da pokrenu nove ideje i perspektive za budućnost.
Foto: Danilo Mataruga