Mapa sajta

Januš Vojčehovski, evropski komesar za poljoprivredu

Hrana je glavni bezbednosni problem

Putin koristi hranu kao geopolitičko oružje i EU neće nemo posmatrati ovu agresiju. Ključno je da se stane na kraj invaziji i patnji ukrajinskog stanovništva, ali i da se izbegnu posledice koje bi produženi rat u Ukrajini imao na globalnu sigurnost snabdevanja hranom.

Hoće li sutra na rafovima biti brašna i šećera? Hoće li žito stići do gladnih ljudi u podsaharskoj Africi? Da li je bitka za hranu i energiju najvažnija linija otpora u sukobu koji se prelio iz Ukrajine i zahvatio ceo svet? U vremenima kada je hrana postala geopolitičko oružje, ovo su pitanja koja su dominirala u našem intervjuu sa evropskim komesarom za poljoprivredu Janušem Vojčehovskim, pored pitanja Zelenog dogovora, tehnoloških otkrića u oblasti uzgoja hrane i podrške zemljama kandidatima poput Srbije u održavanju sopstvene sigurnosti snabdevanja hranom.

Neki najviši zvaničnici EU upozorili su da je globalna kriza hrane na pomolu, zbog rata u Ukrajini, i obećali inicijative za izbegavanje kakvog prekida lanaca snabdevanja hranom. Kako ovi događaji utiču na vaš rad?

Ruska agresija u Ukrajini imala je snažan uticaj na globalni sistem ishrane i sigurnost snabdevanja hranom postala je ključna briga. Prvo u samoj Ukrajini, ali i u susedstvu EU, u severnoj Africi i na Bliskom istoku, kao i u Aziji i podsaharskoj Africi. Ovo se posebno odnosi na pšenicu, kao osnovnu hranu. U Komisiji pomno pratimo situaciju i poljoprivredna tržišta. Moje službe su nedavno pokrenule onlajn kontrolnu tablu za praćenje proizvodnje, cena i trgovine glavnim proizvodima žitarica i uljarica.

U EU imamo sreće da sigurnost snabdevanja hranom danas nije ugrožena, jer je EU u velikoj meri samodovoljna u svim glavnim poljoprivrednim proizvodima. Međutim, kriza u Ukrajini pokazuje da zavisimo od ključnih dostave sirovina, kao što su đubriva i biljni proteini za stočnu hranu. Osim toga, rastuće cene hrane i njena pristupačnost postali su veliki problem, posebno za naše socijalno ugrožene građane. Socijalna politika je važne da se zaštite najugroženiji građani od nesigurnosti snabdevanja hranom i osigura da svi ljudi mogu priuštiti dovoljne količine zdrave hrane.

Praćenje i upravljanje uticajem ruske agresije u Ukrajini je na samom vrhu mojih političkih prioriteta. U kontaktu sam na nedeljnom i skoro svakodnevnom nivou sa ukrajinskim ministrom poljoprivrede. Razgovaram o njihovim potrebama i pokušavam da im izađem u susret. Takođe sam veoma posvećen uspostavljanju linija solidarnosti, posebno preko Poljske, kako bih pomogao Ukrajini da izvozi svoje poljoprivredne proizvode. Putin koristi hranu kao geopolitičko oružje i EU neće nemo posmatrati ovu agresiju. Ključno je da se stane na kraj invaziji i patnji ukrajinskog stanovništva, ali i da se izbegnu posledice koje bi produženi rat u Ukrajini imao na globalnu sigurnost snabdevanja hranom.

Šta su kratkoročni i dugoročni odgovori na nestašice hrane, izazvane ratom u Ukrajini, koje pogađaju afričke i druge zemlje, u velikoj meri zavisne od izvoza hrane iz Rusije?

Predstavili smo plan odgovora i vidljiv politički angažman koji kombinuje različite pravce delovanja: trgovinu, uključujući izbegavanje izvoznih ograničenja, poljoprivredne mere, civilnu zaštitu i humanitarnu pomoć, srednjoročnu i dugoročnu podršku, kao i mobilizaciju multilateralnog odgovora. EU je vodeći humanitarni i razvojni donator u oblasti sigurnosti hrane i ishrane i predvodi međunarodne napore u tom pogledu, zajedno sa Svetskim programom za hranu (WFP) i Organizacijom UN za hranu i poljoprivredu (FAO). Takođe predvodimo napore u oblasti sigurnosti snabdevanja hranom u STO uoči 12. ministarske konferencije koja će se održati u junu. Takođe pojačavamo finansiranje ugroženih partnerskih zemalja koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz određene hrane iz Ukrajine.

Srbija i druge susedne zemlje su deo novog evropskog mehanizma spremnosti i odgovora na krizu sigurnosti snabdevanja hranom (EFSCM), jer se pitanja sa kojima se suočavamo ne zaustavljaju na granicama EU

Iz geostrateške perspektive, neophodno je da EU doprinese sužavanju proizvodnog jaza kako bi se izbegla očekivana globalna nestašica, posebno pšenice. EU nije samo veliki neto izvoznik pšenice, već ima i najveće prinose pšenice na svetu. U poslednjih pet godina u proseku smo izvezli oko 27 miliona tona obične pšenice. Za sezonu 2022-2023, naša kratkoročna perspektiva je izvoz do 40 miliona tona, što bi predstavljalo važan doprinos svetskom tržištu. Međutim, treba da budemo oprezni, jer će konačni izvoz zavisiti od vremenskih uslova i dostupnosti sirovina poput đubriva. Pažljivo ćemo pratiti razvoj događaja.

Želeo bih da dodam da je od suštinskog značaja da sve zemlje izbegavaju restriktivne trgovinske mere. Samo globalni trgovinski putevi će nam omogućiti da ublažimo ratni udar premeštanjem zaliha osnovnih namirnica tamo gde su najpotrebnije.

S druge strane, uticaj na tržišta hrane u EU će verovatno biti višestruk, jer je poslovni sektor pogođen nedostatkom svega, od sastojaka prehrambenih proizvoda do materijala za pakovanje. Koje mere su predviđene u ovom segmentu?

S pravom ukazujete na složenost i zamršenost lanca snabdevanja hranom. Ova kriza ponovo pokazuje potrebu za otpornošću i raznovrsnim lancima snabdevanja, posebno za proizvode kao što su fosilna goriva, đubrivo i stočna hrana. Trebalo bi još više da diversifikujemo naše lance snabdevanja hranom, baš kao što to činimo po pitanju energije. Naši trgovinski sporazumi su važno sredstvo u tom pogledu. Sa visokim ambicijama u naših 46 sporazuma sa 78 zemalja, EU je u stanju da od ovih zemalja obezbedi značajnu liberalizaciju carina za osnovne namirnice relevantne za sigurnost snabdevanja hranom i stočnom hranom. Štaviše, izvoz hrane iz EU takođe ima koristi od poboljšanog pristupa tržištu takvim zemljama, pomažući globalnoj sigurnosti snabdevanja hranom. Zato je imperativ da nastavimo sa planom otvorene trgovine.

Takođe sam pokrenuo novi mehanizam spremnosti i odgovora na krizu sigurnosti snabdevanja hranom u Evropi (EFSCM) kako bih razgovarao o uticaju povećanja cena energije i sirovina na sigurnost snabdevanja hranom i o uticaju rata u Ukrajini. Ceo lanac snabdevanja hranom je predstavljen u ovoj grupi: farmeri i ribari, prerađivači hrane, trgovci, trgovci na malo, potrošači, banke hrane, usluge transporta hrane, logistika i infrastruktura, industrije sirovina i ambalaže, zajedno sa nacionalnim stručnjacima iz ministarstava, uključujući i neke iz Srbije. Bilo je važno uključiti Srbiju i druge susedne zemlje jer se problemi sa kojima se suočavamo ne zaustavljaju na granicama EU. Čvrsto verujem da se rizici po sigurnost snabdevanja hranom u EU mogu obuzdati ako svi sarađujemo i koordinišemo naše akcije. Na redovnim sastancima ove grupe želimo da obezbedimo bolji protok informacija u celom lancu snabdevanja hranom kako bismo smanjili nivo neizvesnosti, koordinisali odgovore na svim nivoima i brzo identifikovali prioritete.

Takođe sam zadužio ovu grupu da mapira rizike i ranjivosti lanca snabdevanja hranom u EU i njegovoj kritičnoj infrastrukturi, te da uspostavi odgovarajući komunikacijski kanal za blagovremenu razmenu informacija.

Kada je reč o dugoročnim akcijama, koje su glavne politike na nivou EU za borbu protiv klimatskih promena i poboljšanje biodiverziteta?

Iako su potrebne kratkoročne mere da bismo se izborili sa ovom izuzetnom situacijom, ne smemo zaboraviti da je prelazak na održivu poljoprivredu naš jedini put ka dugoročnoj sigurnosti snabdevanja hranom. Komisija je preduzela različite korake ka pravednom, zdravom i ekološki prihvatljivom sistemu hrane. Evropski zeleni dogovor predstavlja holistički pristup prilagođavanju naše ekonomije planetarnim ograničenjima i dostizanju ugljenične neutralnosti  do 2050. Zeleni dogovor uključuje strategiju od polja do stola, koja utvrđuje načine za transformaciju sistema hrane EU. Takođe pokriva Strategiju EU za biodiverzitet sa transformativnim i ambicioznim okvirom za biodiverzitet. Poljoprivreda igra ključnu ulogu u sprovođenju ovih strategija i ciljeva.

Ova kriza ponovo pokazuje potrebu za otpornošću i raznovrsnim lancima snabdevanja, posebno za proizvode kao što su fosilna goriva, đubrivo i stočna hrana. Trebalo bi još više da diversifikujemo naše lance snabdevanja hranom, baš kao što to činimo po pitanju energije

Napraviti evropski prehrambeni sistem održivim i otpornim ključni je cilj Strategije od polja do stola. On okuplja sve aktere u lancu vrednosti hrane kako bi se okrenuli ka održivim sistemima hrane koji imaju neutralan ili pozitivan uticaj na životnu sredinu i klimu, i da bi stvorili preduslove da zdrava ishrana bude lak izbor za građane EU. EU takođe teži toj održivosti kako bi povećala svoju konkurentnost. Tačnije, želimo da znatno smanjimo upotrebu i rizike hemijskih sredstava za zaštitu bilja, kao i upotrebu antibiotika i gubitak hranljivih materija. Naš cilj je i da povećamo površinu pod organskom poljoprivredom, garantujući dodatnu površinu za prirodu i omogućavajući pristup brzom širokopojasnom internetu u ruralnim područjima.

Iako je to inicijativa EU, sami je ne možemo realizovati. Ova vizija nije samo evropska, već i globalna. Moramo da udružimo snage sa partnerima istomišljenicima širom bilateralnog i multilateralnog spektra.

U kojoj meri je digitalizacija i upotreba različitih najsavremenijih tehnologija prisutna u sektoru poljoprivrede širom zemalja EU?

Korišćenje potencijalne ponude digitalnih i najsavremenijih tehnologija i drugih vrsta inovacija za povećanje učinka, održivosti i konkurentnosti poljoprivrednog sektora je prioritet za EU. Primena novih tehnologija varira ne samo od zemlje do zemlje, već i između sektora i tipova farmi unutar jednog regiona. Imamo farme na kojima je proizvodnja skoro potpuno automatizovana i farme na kojima se svi poslovi obavljaju ručno.

Da bismo podstakli usvajanje inovativnih tehnologija u poljoprivredi na održiv način i da bismo izbegli digitalne podele, primenjujemo sveobuhvatan pristup koji uključuje podršku istraživanju i inovacijama, te prilagođavanje savetodavnih usluga i razmenu iskustava i znanja. Zainteresovane strane u zemljama koje nisu članice EU mogu imati velike koristi od obuke i razmene znanja. Pozivam vas da pogledate projektni portal Evropskog partnerstva za inovacije za poljoprivrednu produktivnost i održivost (EIP-AGRI) kako biste dobili inspiraciju od inovacija koje su pokrenuli krajnji korisnici a koje su razvili praktičari u saradnji sa naučnicima. Ovo će biti ključno da bi se omogućilo svim poljoprivrednicima da usvoje takve inovativne tehnologije i prakse. EIP-AGRI i Sistem poljoprivrednog znanja i inovacija (AKIS), kao i savetodavne usluge, biće ojačane, kao i sinergije sa R&I podržanim u okviru Horizon Europe, što će povećati upotrebu najsavremenije tehnologije. Napredak u inovacijama, tehnologiji i digitalnim rešenjima, kao što je precizna poljoprivreda, dovešće do veće produktivnosti i smanjenih inputa, čime se smanjuju troškovi.

U kojoj meri su programi Horizon fokusirani na sektor poljoprivrede? Koliko se ovih sredstava koristi u zemljama kandidatima koje imaju neke od najzanimljivijih projekata EU, poput onog sa kojim aplicira Institut Biosens iz Novog Sada?

Od 2021. do 2027. Horizon Europe izdvaja oko 9 milijardi evra za Klaster 6, koji se bavi poljoprivredom, hranom, bioekonomijom i prirodnim resursima. Program rada ovog klastera za 2021-2022 ima budžet od 1,8 milijardi evra. Oko trećine sredstava ovog programa ulaže se u istraživanje i inovacije u poljoprivredi, šumarstvu i ruralnim područjima. Ovo će podržati tranziciju poljoprivrednog sektora ka održivosti i omogućiti mu da se nosi sa klimatskim promenama.

Prerano je da se zna koliki je nivo učešća Srbije u Horizon Europe, ali Srbija je od Horizona 2020 dobila oko 10,4 miliona evra za projekte koji su direktno povezani sa poljoprivredom, hranom i prirodnim resursima, za ukupno 50 srpskih subjekata koji rade na 53 različita projekta. Ne sumnjam da će učešće Srbije u Horizon Europe premašiti ovaj nivo.

Kako se Zajednička poljoprivredna politika za 2023. – 2027. bavi glavnim dešavanjima u sektoru? Šta čeka zemlje kandidate?

Nedavne promene u javnom zdravlju i geopolitici (pandemija Covida i ruska agresija na Ukrajinu) pokazale su koliko je poljoprivreda relevantna i važna za sve nas. Zabrinutost u pogledu sigurnosti snabdevanja hranom koja tako intenzivno utiče na poljoprivrednu proizvodnju, ali i potreba za prilagođavanjem klimatskim promenama, govore nam da se poljoprivredni sektor i ruralna područja uopšte, moraju prilagođavati i kontinuirano odgovarati na izazove. Dakle, održivost hrane je fundamentalna za sigurnost hrane. Nova CAP će učiniti upravo to: pomoći našim poljoprivrednicima da proizvode dovoljno hrane, dovoljno visokog kvaliteta, poštujući životnu sredinu i povećavajući njenu otpornost, a samim tim i doprinoseći ciljevima Evropskog zelenog dogovora, Strategije od polja do stola i Strategije EU za biodiverzitet.

IPA (Instrument za pretpristupnu pomoć), tačnije njena grana fokusirana na ruralni razvoj (IPARD), pruža instrumente zemljama kandidatima, uključujući Srbiju, da povećaju svoju konkurentnost u poljoprivredi, prilagode se visokim standardima bezbednosti i kvaliteta hrane EU, da investiraju u modernu tehnologiju i opremu, unapređuju kvalitet života u ruralnim područjima, ali i brinu o životnoj sredini i održivo upravljaju prirodnim resursima. Na taj način ne samo da želimo da povećamo održivost hrane u pretpristupnim zemljama, već i da ove zemlje doprinesu sopstvenoj sigurnosti snabdevanja hranom – kako pojedinačno tako i kolektivno. IPARD podržava investicije koje omogućavaju povećanje proizvodnje visokokvalitetnih poljoprivrednih proizvoda i usklađenost sa standardima EU. Ulaganja u prerađivačke kapacitete doprinose stvaranju veće dodate vrednosti poljoprivredne proizvodnje.

Kroz IPARD ne samo da želimo da povećamo održivost hrane u pretpristupnim zemljama, već i da ove zemlje doprinesu sopstvenoj sigurnosti snabdevanja hranom – kako pojedinačno tako i kolektivno

Evropska komisija je pre samo nekoliko meseci usvojila IPARD program za Srbiju za period 2021-2027. Ovaj program pruža osnovu za podršku EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Programi takođe pružaju značajan doprinos implementaciji Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, a time i dugoročnom ekonomskom oporavku regiona i njegovom približavanju Evropskoj uniji.

Srbija je dobila 175 miliona evra u okviru IPARD-a u periodu 2014-2020, a očekuje se da će dobiti 288 miliona evra za postizanje ovih ciljeva u periodu 2021-2027. IPARD je u Srbiji do sada sufinansirao oko 540 projekata, sa još više stotina projekata u različitim fazama implementacije.

Očekujemo da će sadašnji program podržati oko 800 investicija u farme, od kojih će 600 biti u modernizaciju i unapređenje prema standardima EU, 30 u obnovljive izvore energije i još 80 u razvoj sistema za skladištenje stajnjaka. Mera bi trebalo da generiše ukupne investicije u vrednosti od oko 190 miliona evra. Takođe je planirano da podršku dobije oko 220 investicija u preradu i marketing. Svi ovi korisnici će se modernizovati i progresivno unapređivati u skladu sa standardima EU.

Često govorimo o velikim proizvođačima hrane, ali podržavate i razvoj srednjih preduzeća i povratak mladih u poljoprivredu. Kako možemo uspešno realizovati ove ciljeve s obzirom na okolnosti – i u EU i na Zapadnom Balkanu – negativne demografije, starosne strukture i migracija?

CAP i IPARD podstiču  raznolikost evropske poljoprivrede, u pogledu njene strukture, produktivnosti i vrste proizvodnje. Ovo je jedan od razloga zašto je CAP bio tako uspešan – iako je zajednička politika EU, takođe omogućava da se uzmu u obzir specifičnosti svake zemlje. To takođe znači da različite vrste farmi i poljoprivrednika mogu imati koristi.

Potpuno sam svestan problema depopulacije u ruralnim područjima i starenja evropskih poljoprivrednika, uključujući i zemlje kandidate za članstvo. Ovo je proces kojim se treba pozabaviti ako želimo da sačuvamo porodična gazdinstva i aktivna ruralna područja. Podrška CAP-a i IPARD-a pruža alate kako bi rad i život u poljoprivrednim i ruralnim oblastima učinili privlačnijim za sve, uključujući i mlađe generacije.

IPARD programi podržavaju ulaganja u usklađivanje sa standardima EU, uključujući unapređenje objekata, mašina i opreme. Oni takođe pomažu u uspostavljanju kratkih lanaca snabdevanja i povećavanju potencijala rasta i privlačnosti ruralnih područja, sprečavaju depopulaciju kroz bolju infrastrukturu, diversifikuju ekonomske aktivnosti koje stvaraju prihod i podstiču zapošljavanje na selu, posebno među ženama i mladima.

Zemlje korisnice imaju na raspolaganju nekoliko mera, uspostavljenih na nivou EU, za postizanje ovih ciljeva. Ovo uključuje, na primer, podršku ruralnim preduzećima i poljoprivrednim porodicama koje žele da razviju nepoljoprivredne aktivnosti i tako stvore nova radna mesta, diversifikuju tokove prihoda i preokrenu ruralnu depopulaciju. Postoji i mera usmerena na ekonomski, društveni i teritorijalni razvoj ruralnih područja putem razvoja fizičke infrastrukture koja poboljšava životni standard ruralnog stanovništva i ukupnu atraktivnost ruralnih područja.

U IPARD programu za Srbiju koji finansira EU, mladi poljoprivrednici takođe imaju koristi od veće stope sufinansiranja za svoje investicije, kao i od davanja prioriteta u izboru korisnika IPARD-a.

PRIORITETI

Praćenje i upravljanje uticajem ruske agresije u Ukrajini je na samom vrhu mojih političkih prioriteta

SARADNJA

Od suštinskog značaja da sve zemlje izbegavaju restriktivne trgovinske mere. Samo globalni trgovinski putevi će nam omogućiti da ublažimo ratni udar premeštanjem zaliha osnovnih namirnica tamo gde su najpotrebnije.

MODERNIZACIJA

Korišćenje potencijalne ponude digitalnih i najsavremenijih tehnologija za povećanje održivosti, učinka i konkurentnosti poljoprivrednog sektora je prioritet za EU.

CorD Recommends

Više...

Članicama ženske odbojkaške reprezentacije Srbije uručeni diplomatski pasoši

Članicama ženske odbojkaške reprezentacije Srbije uručeni su diplomatski pasoši ambasadora dobre volje, saopšteno je u Vladi. Obraćajući se našim najboljim odbojkašicama, koje će učestvovati na...

Ambasador SAD Kristofer Hil posetio prvu toplanu koja kombinuje dva obnovljiva izvora energije

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil posetio je toplanu Pemci 1 u Kladovu, koja je uz podršku USAID programa "Bolja energija" u...

Dodatnih 18 miliona dolara od Sjedinjenih država za razvojno partnerstvo sa Srbijom

Danas su Sjedinjene Američke Države, preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), najavile dodatnih 18 miliona dolara razvojne pomoći Srbiji, i to kroz amandmane...

Nj.e. Jozef Mađar

Nj.e. Jozef Mađar – Zapadni Balkan je jedan od prioriteta

Ambasada Mađarske u Beogradu priredila je prijem povodom početka mađarskog predsedavanja Savetu Evropske unije Ambasador Mađarske u Srbiji Jožef Mađar izjavio je da će mađarsko...

Italijanska kompanija Ariston započela izgradnju fabrike u Nišu

Italijanska kompanija Ariston započela je izgradnju fabrike u nišu, u kojoj će se proizvoditi električni aparati za domaćinstvo i...

Članicama ženske odbojkaške reprezentacije Srbije uručeni diplomatski pasoši

Članicama ženske odbojkaške reprezentacije Srbije uručeni su diplomatski pasoši ambasadora dobre volje, saopšteno je u Vladi. Obraćajući se našim najboljim...

Savet EU doneo odluku o ukidanju viza za nosioce srpskih pasoša sa Kosova

Savet Evropske unije usvojio je uredbu kojom se obezbeđuje da ceo region Zapadnog Balkana podleže istom viznom režimu, ukidanjem...

Potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama

U Beogradu je tokom Samita o održivim sirovinama potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu...

Bajden pismom odustao od predsedničke trke

Američki predsednik Džo Bajden završio je svoju kampanju za reizbor nakon što su kolege demokrate izgubile veru u njegovu...