Mapa sajta

Njegova ekselencija Edvard Ferguson, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u Srbiji

Nema dokaza protiv Srpske pravoslavne crkve

Stav britanske vlade podudara se sa stavom KFOR-a, koji je potvrdio da nemaju dokaza da je Srpska pravoslavna crkva uključena u šverc oružja iz Srbije na Kosovo. Međutim, kao što smo videli u Banjskoj, vrlo je jasno da postoji stvaran problem dostupnosti nelegalnog oružja na severnom Kosovu. Ovo je već prouzrokovalo smrt previše ljudi. Ključno je da svi zajedno rade na stvaranju bezbednijeg i sigurnijeg okruženja za dobrobit svih građana i zajednica na Kosovu ~ Edvard Ferguson

Ujedinjeno Kraljevstvo želi da bude deo pozitivne priče koja vodi jačanju mira, prosperiteta i ekonomskog razvoja u ovom regionu, kaže novi ambasador Edvard Ferguson. U ovom intervjuu za CorD Magazine, on dodaje da je u Beograd došao sa “4 milijarde funti sredstava dostupnih za Srbiju” i da vidi “jasne šanse da se iz britanskih izvora finansiraju veliki projekti u oblasti infrastrukture i obnovljive energije, uključujući unapređenje puteva i pruga, i proizvodnju energije iz solarnih, hidro i vetro potencijala”.

Istovremeno, priznaje da je svestan da su odnosi između Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije imali uspone i padove, i napominje da su mu tokom prvih nedelja u Srbiji često postavljali pitanja o navodima da se oružje krije u crkvama i manastirima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.

Vaša ekselencijo, po dolasku u Beograd ste izjavili da biste voleli da revitalizujete tradicionalno dobre odnose između UK i Srbije, imajući u vidu savezništvo u dva svetska rata, uzajamno poštovanje i zajedničke interese. Šta biste izdvojili kao trenutne zajedničke interese UK i Srbije?

Potpuno ste u pravu da UK i Srbija imaju dugu i dramatičnu istoriju bliskih odnosa. Tokom mojih prvih meseci ovde bio sam fasciniran kada sam se bolje upoznao sa pričama koje nas povezuju gotovo dva veka; o Dositeju Obradoviću, prvom srpskom ministru prosvete i vatrenom anglofilu koji je živeo u Londonu; o stotinama škotskih lekara i medicinskih sestara koji su se brinuli o srpskim vojnicima i civilima tokom epidemije tifusa u Prvom svetskom ratu, i o ključnom doprinosu britanskih vojnih misija pobedi nad nacistima u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu.

Saznao sam za jake veze između naših crkava – od škotskog misionara Fransisa Makenzija, koji je poklonio zemlju za Hram Svetog Save u Beogradu, do istaknutih pravoslavnih teologa kao što su sveti Nikolaj Velimirović i Justin Popović, koji su u vreme rata našli utočište u Britaniji. Upoznao sam se sa našim jakim kulturnim odnosima – od izložbe Henrija Mura 1955. godine, koja je podstakla pokret apstraktne umetnosti u Jugoslaviji, preko sjajnih britanskih komedija kao što su Mućke i Monti Pajton koje su nas sve zasmejavale, do današnje dinamične razmene u oblasti muzike, filma i sporta.

Imate neverovatno bogatstvo i raznolikost prirodnih lepota, ali mislim da će se svi složiti da ima mnogo toga da se uradi na zaštiti i unapređenju prirodnog okruženja – od smanjenja zagađenosti vazduha u gradovima do podizanja kvaliteta vode u vašim rekama

Dakle, imamo bogatu zajedničku istoriju. Tokom ta dva veka svakako smo imali uspone i padove – ali moje prve nedelje u Srbiji su me učinile optimističnim i ambicioznim kad je reč o budućnosti. Pre svega, naravno, zajednički nam je interes da imamo mir i prosperitet na evropskom kontinentu. Srpska privreda je u dobrom stanju: udvostručili ste BDP za deset godina i uspeli da privučete rekordne strane investicije. U toku su važni projekti koji će poboljšati infrastrukturu i ojačati obnovljivu energiju. Srbija će biti u središtu svetske pažnje kada bude domaćin Ekspo 2027, ali Srbija, kao i svaka druga zemlja u Evropi, oseća posledice ruske razorne, nelegalne invazije na Ukrajinu u vidu visoke inflacije, od cene zakupa do cene energenata i hrane. Trajni utisak nestabilnosti širom Zapadnog Balkana i dalje sprečava Srbiju i njene susede da ostvare svoj pravi ekonomski potencijal. Možda se ne slažemo uvek oko toga kako je najbolje rešiti ove probleme, ali svakako imamo zajednički interes da pronađemo rešenja koja mogu da doprinesu izgradnji pozitivnog narativa o budućnosti ovog regiona. UK želi da bude deo te pozitivne priče i lično želim da izgradim bilateralno partnerstvo između UK i Srbije koje je moderno, dinamično i čvrsto usmereno na budućnost.

Takođe ste rekli da biste voleli da vidite da još mnogo više britanskih kompanija dolazi da investira i trguje sa Srbijom jer naša zemlja ima “sjajne ekonomske mogućnosti”. U kojim oblastima vidite prostor za unapređenje bilateralne ekonomske saradnje?

Vidim mnogo mogućnosti i vrlo ambiciozno pristupam unapređenju naše trgovinske razmene. Ovde već imamo neke velike investitore, uključujući kompaniju Astra Zeneca, koja je nedavno potpisala memorandum o razumevanju sa Vladom Srbije radi saradnje na kampusu BIO4, kao i kompanije Jaguar Land Rover, G4S i Hive Energy, velikog investitora u proizvodnju solarne energije. Britanska kompanija Menzies Aviation upravo je dogovorila zajedničko ulaganje sa kompanijom Air Serbia za pružanje usluga na beogradskom aerodromu. Obim robne razmene između UK i Srbije nedavno je premašio nivo od milijardu evra. Dakle, imamo jaku osnovu, ali ima mnogo prostora za rast.

Jedan od naših najvažnijih alata je naša sposobnost da ponudimo konkurentno, fleksibilno izvozno finansiranje putem britanske izvozne kreditne agencije (UK Export Finance), koje već koristimo da omogućimo velike projekte kao što je Moravski koridor. Imamo na raspolaganju do 4 milijarde funti za Srbiju. Lepota ove vrste finansiranja je u tome što je podržano od strane britanske države, što znači da Srbija može da se zaduži prema kreditnom rejtingu Ujedinjenog Kraljevstva, a ne prema sopstvenom, tako da su kamatne stope niske. Vidim mogućnosti da se iz britanskih finansijskih izvora podrže veliki projekti u oblasti infrastrukture i obnovljive energije u Srbiji, uključujući unapređenje puteva i pruga, i proizvodnju energije iz solarnih, hidro i vetro potencijala.

U razgovorima sa sagovornicima u Beogradu, iskazali ste interesovanje za saradnju u oblasti zaštite životne sredine. Da li imate razumevanje za stav građana Srbije koji veruju da će iskopavanje litijuma – za koji su zainteresovane i britanske kompanije – imati poguban uticaj na životnu sredinu u Srbiji?

Ovde sam tek tri meseca, ali sam već imao sreću da dosta vremena provedem putujući po Srbiji. Ovo je zaista najlepša zemlja. Imate neverovatno bogatstvo i raznolikost prirodnih lepota, ali mislim da će se svi složiti da ima mnogo toga da se uradi na zaštiti i unapređenju prirodnog okruženja – od smanjenja zagađenosti vazduha u gradovima do podizanja kvaliteta vode u vašim rekama. Dakle, da, naravno da razumem zašto ljudi strastveno žele da zaštite svoju životnu sredinu, i mislim da britanske kompanije imaju velika stručna znanja, recimo u upravljanju otpadom, tretmanu vode i zelenoj energiji, što bi moglo da pomogne. U svemu što radimo moramo da imamo u vidu šta ćemo ostaviti budućim generacijama.

Međutim, moram da kažem da ima mnogo nerazumevanja kad je reč o tome šta bi eksploatacija litijuma u Srbiji zapravo mogla da podrazumeva. Rudarske kompanije u britanskom vlasništvu kao što je Rio Tinto su među najsposobnijim i ekološki najodgovornijim na svetu.

Vrlo me ohrabruje to što i predsednik Vučić i premijer Kurti, i srpske zajednice na severnom Kosovu, mogu da se slože da je KFOR, kao NATO snaga, odgovoran i nepristrasan

Niko ne može poreći da rudarstvo bilo koje vrste ima uticaj na životnu sredinu, ali postoje načini da se taj uticaj svede na apsolutni minimum. Mislim da je zaista važno da imamo više dijaloga između kompanija, vlade, lokalnih zajednica i ekoloških grupa. Nadam se da je moguće pregovarati o putu napred gde će svi biti na dobitku.

Na kraju krajeva, na Vladi Srbije je da odluči o tome da li će se iskopavati litijum i da postavi snažne zaštitne mehanizme da bi sačuvala životnu sredinu. Istovremeno, mislim da je takođe zaista važno prepoznati činjenicu da ogromne rezerve litijuma u Srbiji predstavljaju stratešku šansu za ovu zemlju: da se pruži ogroman podsticaj privredi, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou, i da se Srbija stavi u središte evropske zelene tranzicije. Međutim, ova šansa je vremenski ograničena. Novi rudnici litijuma niču širom sveta i Srbija mora brzo da deluje da bi osigurala maksimalnu korist.

Ako je litijum toliko važan i profitabilan, zašto se još uvek ne iskopava u Ujedinjenom Kraljevstvu, koje poseduje bogate rezerve i sigurno ima značajnije rudarsko iskustvo od mnogih evropskih zemalja, uključujući Srbiju?

Zapravo, trenutno smo u procesu otvaranja prvog britanskog rudnika litijuma u Kornvolu. Vlada Britanije ulaže u taj rudnik putem Infrastrukturne banke Ujedinjenog Kraljevstva upravo zato što prepoznajemo važnost litijuma kao nosioca ekonomskog rasta i energetske sigurnosti, i zato što je litijum ključan za buduće korišćenje baterija u električnim vozilima i za dekarbonizaciju transportnog sektora.

Možete biti sigurni da ćemo iskopavanje litijuma u UK nastaviti samo zato što smo uvereni da je zaista moguće primeniti visoke ekološke standarde. Dakle, da budem jasan, mi ni na koji način ne pokušavamo da proizvodnju litijuma izmestimo u Srbiju da bismo izbegli štetu za svoju životnu sredinu. Naprotiv, vidimo šansu da Srbija postane bitan igrač na globalnom tržištu litijuma na način koji bi mogao znatno da unapredi vaše komercijalne odnose sa zemljama kao što je UK – i zainteresovani smo da podržimo i omogućimo taj proces ako odlučite da nastavite dalje.

Posle poslednjeg bezbednosnog incidenta na Kosovu najavljeno je da će UK poslati još 200 vojnika da ojača snage KFOR-a. Prema vašem mišljenju, koju ulogu KFOR danas ima na Kosovu: da obezbedi primenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN ili da pomogne prištinskoj vladi u uspostavljanju pune kontrole nad teritorijom koju je proglasila nezavisnom od Srbije?

Uloga KFOR-a je vrlo jasno definisana – da pruži bezbedno i sigurno okruženje i slobodu kretanja svim ljudima i zajednicama na Kosovu – i to je ono što će raditi britanski vojnici dodeljeni KFOR-u. Zapravo je dodatnih 600 britanskih vojnika dodeljeno KFOR-u: 400 je već bilo na Kosovu na godišnjoj vežbi, a 200 je naknadno stiglo iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Poruka koja je ponovo poslata u svet jeste da je Zapadni Balkan i dalje nestabilan. To je vrlo štetno. Postoji rizik da će to odvratiti turiste i investitore, koji bi mogli odlučiti da svoj novac ulože drugde

Znam da odnos između Srbije i NATO-a može da bude složen, ali me ohrabruje to što i predsednik Vučić i premijer Kurti, i srpske zajednice na severnom Kosovu, mogu da se slože da je KFOR, kao NATO snaga, odgovoran i nepristrasan; da je to pozitivna snaga koja doprinosi sigurnosti na Kosovu i u širem regionu. Sada je najvažnije da se smiri situacija na terenu. Emocije su bile pojačane na svim stranama, ali vlade i mediji u Srbiji i na Kosovu moraju da prekinu sa zapaljivom retorikom, koja stvara rizik dodatnog raspirivanja tenzija. Bilo je ohrabrujuće videti povlačenje srpskih oružanih snaga sa granice i hapšenje Milana Radoičića, priznatog vođe oružane grupe koja je ubila kosovskog policajca. Srbija sada treba da pokaže da će se odgovorni za ovaj neprihvatljiv napad suočiti s pravdom i treba da vidimo hitne korake na rešavanju problema nekontrolisanog snabdevanja oružjem na severnom Kosovu.

Da li verujete da je moguće nastaviti dijalog između Beograda i Prištine i, ako jeste, šta mislite da su hitna pitanja koja treba da budu na dnevnom redu u tim razgovorima?

Možda to nije lako, ali je neophodno i hitno. Nedavni događaji vrlo jasno pokazuju šta je u pitanju. Poruka koja je ponovo poslata u svet jeste da je Zapadni Balkan i dalje nestabilan. To je vrlo štetno. Postoji rizik da će to odvratiti turiste i investitore, koji bi mogli odlučiti da svoj novac ulože drugde. To može da podstakne još talentovanih, mladih ljudi da napuste Kosovo, Srbiju i region da bi izgradili život u inostranstvu. Dakle, ključno je da se politički lideri vrate dijalogu, ali je još važnije da vidimo stvarne ustupke i konkretne korake na sprovođenju preuzetih obaveza. Ohridskim sporazumom iz marta ove godine definisano je šta treba uraditi, od toga da Kosovo napravi Zajednicu većinski srpskih opština do uzajamnog priznanja nacionalnih simbola, pasoša, diploma i registarskih tablica. U suštini, treba da vidimo prave korake ka normalizaciji koji će građanima Srbije i Kosova uliti nadu i poverenje u svetliju budućnost.

Možete li da objasnite kako je iz Velike Britanije potekla priča prema kojoj su crkve i manastiri na Kosovu mesta gde se trguje oružjem i gde se ono skladišti? Treba li da verujemo vašem kolegi iz britanskog parlamenta ili zvaničnim izveštajima KFOR-a i EULEX-a koji pobijaju ove navode?

Kao što sam već rekao, stav britanske vlade podudara se sa stavom KFOR-a, koji je potvrdio da nemaju dokaza da je Srpska pravoslavna crkva uključena u šverc oružja iz Srbije na Kosovo. Međutim, kao što smo videli u Banjskoj, vrlo je jasno da postoji stvaran problem dostupnosti nelegalnog oružja na severnom Kosovu. Ovo je već prouzrokovalo smrt previše ljudi. Ključno je da svi zajedno rade na stvaranju bezbednijeg i sigurnijeg okruženja za dobrobit svih građana i zajednica na Kosovu.

Nakon pauze, kompanija British Airways vratila se u Srbiju krajem oktobra i ponovo će prevoziti putnike u London. Međutim, građanima Srbije i dalje je potrebna viza za putovanje u UK, a vlada u Londonu uporno tvrdi da uslovi za ukidanje viza još uvek nisu ispunjeni posle 30 godina. Zašto mislite da je bezvizni režim nemoguć za državljane Srbije?

Zaista je uzbudljiva vest da će British Airways u oktobru nastaviti letove sa londonskog aerodroma Hitro u Beograd. Pored letova kompanija Air Serbia i WizzAir, to će putnicima pružiti veći izbor i konkurencija može da doprinese snižavanju cena. Mislim da ovo može da bude savršena osnova za jačanje trgovine, turizma, kulturnih i međuljudskih veza između UK i Srbije.

Svim zemljama na Zapadnom Balkanu potrebna je viza za putovanje u Veliku Britaniju. Imamo širok spektar viza za rad, studiranje, pridruživanje porodici i posetu Velikoj Britaniji, i svake godine hiljade ljudi iz Srbije uspešno aplicira za vize. Svakako bih podstakao ljude iz Srbije da dođu i posete Veliku Britaniju. Mogu da budu sigurni da će imati toplu dobrodošlicu.

PRIVREDA

Srpska privreda je u dobrom stanju: udvostručili ste BDP za deset godina i uspeli da privučete rekordne strane investicije

LITIJUM

Ni na koji način ne pokušavamo da proizvodnju litijuma izmestimo u Srbiju da bismo izbegli štetu za svoju životnu sredinu

DIJALOG

Ključno je da se politički lideri vrate dijalogu, ali je još važnije da vidimo stvarne ustupke i konkretne korake na sprovođenju preuzetih obaveza

Više...

Nj.E. Damjan Bergant, ambasador Slovenije u Srbiji

Dobri odnosi bez obzira na sve

U meri u kojoj bi Borut Pahor kao kandidat bio prihvatljiv za sve, obe strane u dijalogu, a i posebno za EU, verovatno bi...

Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba

Prevazići ćemo sebe

Slovenački poslovni klub će bivati još snažniji i uticajniji poslovni akter u Srbiji, Sloveniji i regionu, sa snažnom mrežom kontakata i partnerstava. Čitava jedna generacija...

Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije

Idemo postojano ka svom cilju

Popravljanje eksterne pozicije zemlje usled snažnijih izvoznih performansi i neto priliva stranih direktnih investicija, kao i održavanje stabilne fiskalne pozicije, približiće nas dobijanju kreditnog...

U Palati Srbije svečanom ceremonijom obeležen Dan Afrike

Ambasador Maroka u Srbiji Mohamed Amin Belhaž, kao doajen Grupe ambasadora afričkih zemalja i šefova misija u Beogradu, otvorio je u Palati Srbija svečanu...

Vesti

Savet stranih investotora i EBRD organizovali konferenciju o finansijskim uslugama  

Savet stranih investitora Srbije, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) organizovao je drugu konferenciju o...

Ceo svet u našoj prestonici – Šta ćemo videti na EXPO2027Belgrade?

Tema Specijalizovane EXPO izložbe u Beogradu koja se održava 2027. oživeće tokom 92 dana kroz veoma sadržajan program, zone...

Angelina Topić osvojila srebrnu medalju u skoku uvis na EP u Rimu

Srpska atletičarka Angelina Topić osvojila je srebrnu medalju u skoku uvis na Evropskom prvenstvu u Rimu, pošto je u...

Šef diplomatije Angole tokom posete Beogradu najavio snažnije povezivanje sa srpskim kompanijama

Angola želi da transformiše svoju privredu i sprovede industrijalizaciju, zbog čega je snažnije povezivanje srpskih kompanija i kompanija iz...

U kompaniji Mlekoprodukt održana je predstava Maske u izvođenju inkluzivnog pozorišta           

Kuća Mlekoprodukt 1. juna održala je Porodični dan za zaposlene, organizovavši veliki događaj u krugu kompanije za zaposlene i...