Mapa sajta

Nj.E. gospodin Aleksandar Bocan-Harčenko, Ambasador Ruske Federacije u Srbiji

Dijalog u BiH neophodan, kancelarija visokog predstavnika zastarela

Nije potrebna lupa kako bi se videlo da nije rukovodstvo bosanskih Srba izazvalo kriznu situaciju u Bosni i Hercegovini, a još manje Srbija i Rusija, već pre svega oni međunarodni zvaničnici koji bi po definiciji trebalo da budu odgovorni za prevazilaženje postojećih problema – Aleksandar Bocan-Harčenko

Odbacujući optužbe da Rusija i Srbija, podrškom srpskom članu Predsedništva BiH, doprinose institucionalnoj krizi u toj zemlji, ambasador Ruske Federacije Aleksandar Aleksandar Bocan-Harčenko ponavlja, u intervjuu za CorD Magazine, da je došlo vreme da dijalog o budućnosti vode predstavnici tri naroda iz BiH, ali ne i međunarodni predstavnik, čiju kancelariju treba zatvoriti.

Vaša ekselencijo, kako biste ocenili nedavni susret predsednika Ruske Federacije i Srbije u Sočiju?

Susret u Sočiju 25. novembra održan je u tradicionalnoj prijateljskoj atmosferi zasnovanoj na poverenju. Ruski predsednik Vladimir Putin i srpski predsednik Aleksandar Vučić detaljno su razgovarali o širokom spektru pitanja od zajedničkog interesa. Ruska strana je potvrdila svoju principijelnu podršku stavu Beograda o kosovskom rešenju. Dosledno se zalažemo za razradu održivog kompromisnog rešenja u dijalogu između Beograda i Prištine na čvrstoj osnovi međunarodnog prava i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Šefovi država postigli su dogovor u vezi sa mnogim važnim pitanjima, kao i sa planovima za nove zajedničke projekte u oblastima izgradnje i obimne modernizacije energetske i transportne infrastrukture, naučno-tehnološke saradnje, kulturne razmene, povećanja medijskog prisustva.

U nastavku, 10. decembra premijeri dveju država Mihail Mišustin i Ana Brnabić vodili su razgovore u Moskvi na marginama Međunarodnog izvoznog foruma Made in Russia, gde je Srbija bila zemlja partner.

Da li su počele pripreme za posetu ruskog predsednika Srbiji, budući da je objavljeno da je on prihvatio poziv da u maju dođe u Srbiju?

Ruski predsednik Vladimir Putin ima otvoreni poziv za posetu Srbiji. Vreme i drugi detalji biće utvrđeni putem diplomatskih kanala. Zahvaljujemo se našim srpskim prijateljima na rešenosti da unaprede naše bilateralno strateško partnerstvo i kreativnim sugestijama za njegov dalji razvoj. U potpunosti delimo ovakav pristup.

Posle sastanka dva predsednika objavljeno je da će Srbija, u narednih 6 meseci, kupovati ruski gas po ceni od 270 dolara za 1000 kubnih metara. Povlašćenu cenu ruskog gasa za Srbiju neki analitičari vide kao političku a ne ekonomsku, šta biste na to rekli?

Na susretu je odlučeno da se ugovor o dugoročnom snabdevanju Srbije gasom produži za pola godine, tako da će cena ostati ista za najizazovniji zimski period. Očekuje se da će u međuvremenu ekonomski subjekti doći do konstruktivnog rešenja o modalitetima dalje saradnje koje će biti korisni za obe strane.

Nov sistem za transport gasa iz Turskog toka pušten je u rad 1. januara, a u oktobru Srbija je postala tranzitna država. Danas, gasovod koji prolazi kroz zemlju doprinosi razvoju privrednog potencijala Srbije i povećanju prihoda građana

Pitanje energetike u EU jeste par excellence političko, što pokazuju problemi sertifikacije Severnog toka 2, gasovoda koji ruski gas direktno isporučuje u Nemačku. Kakva je njegova sudbina ako se na Zapadu komentariše da gasovod Moskva koristi da ojača svoj uticaj unutar EU?

Pre bih rekao da EU beskrupulozno politizuje par excellence komercijalno pitanje snabdevanja energijom. Rizici ovakve politizacije jesu značajni. Stabilnost i predvidljivost isporuke energije jesu ono što definiše ekonomsku otpornost, konkurentski kapacitet kompanija i blagostanje miliona ljudi.

To je ovde u Beogradu svim jasno. Nov sistem za transport gasa iz Turskog toka pušten je u rad 1. januara, a u oktobru Srbija je postala tranzitna država. Danas, gasovod koji prolazi kroz zemlju doprinosi razvoju privrednog potencijala Srbije i povećanju prihoda građana.

Što skorije uklanjanje administrativnih granica prilikom puštanja gasovoda Severni tok 2 donekle bi uravnotežilo situaciju na tržištima energije izazvanu nizom pogrešnih proračuna u energetskoj politici EU. Cilj ovog infrastrukturnog projekta jeste da obezbedi nesmetanu isporuku gasa potrošačima u EU. Kao što je ruski predsednik Vladimir Putin stalno naglašavao, Rusija u potpunosti poštuje svoje ugovorne obaveze prema evropskim partnerima, u velikom meri doprinoseći poboljšanju energetske i ekološke bezbednosti kontinenta.

U februaru bi trebalo da bude puštena u saobraćaj obnovljena pruga od Beograda do Novog Sada. Zahtevnu deonicu od Stare Pazove do Novog Sada gradio je ruski „RŽD International“. Predsednik Srbije predložio je da ista kompanija pregovara za posao na izgradnji pruge Valjevo–Priboj–Vrbnica. Ima li interesovanja za nastavak angažmana ruskih kompanija na železnici?

Svakako, Russian Railways je spremna da učestvuje u daljoj modernizaciji srpske železničke infrastrukture. Slučaj o kojem je reč tiče se železničke linije Subotica – Horgoš – državna granica sa Mađarskom, i tehničkim kompleksom železničke linije Valjevo – Vrbnica – državna granica sa Crnom Gorom, kao i izgradnja Integrisanog centra za kontrolu saobraćaja, koji će biti najnapredniji u regionu. Inače, u njemu će raditi diplomci Obrazovnog centra, koji je ruska kompanija otvorila 2020. Drugi značajan projekat mogla bi da bude izgradnja novog sistema gradske i prigradske železnice – takozvani Belgrade Diameters – u glavnom gradu Srbije, po uzoru na sličan uspešan projekat u Moskvi.

Vlasti u Beogradu redovno Vas informišu o statusu dijaloga sa Prištinom, koji je opet u nekoj vrsti zastoja. Verujete li da u postojećem formatu, pod pokroviteljstvom EU i uz učešće Miroslava Lajčaka, taj proces može da bude deblokiran u pravcu stvaranja Zajednice srpskih opština?

Veoma cenimo razmenu stavova sa našim partnerima u Beogradu u vezi sa rešenjem pitanja Kosova i svim aspektima situacije u srpskoj autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija.

Slažemo se da je razlog za zastoj dijaloga između Beograda i Prištine nevoljnost privremenih institucija samouprave na Kosovu da vode ozbiljne razgovore. Polazimo od toga da je Briselski dijalog, organizovan u skladu sa rezolucijom Generalne skupštine UN, ima potencijal koji nije iskorišćen. Ono što je važno jeste da facilitatori i druge zainteresovane strane podvuku da vođe kosovskih Albanaca treba da ispune svoje radnije obaveze, pre svega one koje se tiču formiranja Zajednice srpskih opština na Kosovu. Oglušavanje o ovu obavezu šteti samoj Prištini i mi očekujemo da to shvate što je pre moguće.

Najranije moguće uklanjanje administrativnih granica prilikom puštanja gasovoda Severni tok 2 donekle bi uravnotežilo situaciju na tržištima energije izazvanu nizom pogrešnih proračuna u energetskoj politici EU

U delu medija je komentarisano Vaše prisustvo u objektima Vojske Srbije u blizini administrativne granice sa Kosovom, u vreme krize u srpskim opštinama, u septembru 2021. Šta je bio razlog posete i kako ste Vi videli akcije kosovskih specijalnih jedinica na severu pokrajine?

Poseta garnizonima obavljena je na poziv srpske strane, u okviru naše intenzivne odbrambene saradnje sa Beogradom. Nema skrivenih namera: nameravamo da dalje pomažemo modernizaciju Vojske Srbije, izvodimo zajedničke vežbe i druge aktivnosti u cilju unapređenja kapaciteta Srbije za suzbijanje bilo kakvih pretnji po njenu bezbednost.

Što se tiče pokušaja Prištine da destabilizuje situaciju, uključujući i racije lokalnih policijskih specijalnih snaga na severu Kosova, znatno postkonfliktno iskustvo jasno ukazuje na to da takvi kratkovidi potezi samo stvaraju još više tenzija. Žao nam je što oni koji donose takve odluke ne razmatraju njihove moguće ozbiljne implikacije. Na primer, u oktobru su prištinske snage bezbednosti upotrebile vatreno oružje, a samo srećnim slučajem niko nije stradao. Pozivamo Prištinu da prekine svoje neodgovorno ponašanje i nastavi normalan dijalog sa Beogradom.

Da li nedavna odluka o ukidanju graničnih kontrola između Albanije i Kosova destabilizuje region ili doprinosi jačanju regionalne saradnje?

Sigurni smo da su svi koraci koji narušavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i koji prevazilaze ovlašćenja privremenih institucija samouprave na Kosovu predviđena Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN krajnje zlonamerni i opasni. Ovo je posebno tačno kada se uzme u obzir da postoje regionalni mehanizmi koji omogućavaju unapređenje saradnje uz potpuno priznavanje zakonskih prava Beograda. Bez toga, akcije Tirane i Prištine samo podgrevaju zabrinutost u vezi sa velikobalkanskim planovima koji nanose štetu regionu, a kamoli zbog rizika od nekontrolisanog prelivanja terorizma, šverca i trgovine ljudima. Pretpostavljamo da ovoj temi treba posvetiti posebnu pažnju, uključujući i na sastanku SB UN o situaciji na Kosovu i Metohiji.

Dobar ste poznavalac prilika u BiH. Kako komentarišete glasove iz Sarajeva koji za najnoviju institucionalnu krizu, optužuju Rusiju i Srbiju zbog podrške srpskom članu predsedništva Miloradu Dodiku?

Nije potrebna lupa kako bi se videloda nije rukovodstvo bosanskih Srba izazvalo kriznu situaciju u Bosni i Hercegovini, a još manje Srbija i Rusija, već pre svega oni međunarodni zvaničnici koji bi po definiciji trebalo da budu odgovorni za prevazilaženje postojećih problema. Upravo se visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko pre nego što je dobrovoljno dao ostavku flangrantno umešao u unutrašnja državna pitanja. Situacija se ozbiljno pogoršala kada je Zapad nominovao Kristijana Šmita za sledećeg visokog predstavnika, bez konsenzusa u Upravnom odboru Saveta za implementaciju mira , mimo SB UN, kao i bez odobrenja svih strana u Bosni i Hercegovini. Smatramo da postoji samo jedan način da se prevaziđu ovi veštački stvoreni izazovi: sve strane u Bosni i Hercegovini treba ponovo da se priključe dijalogu o tome kako same da prevaziđu sve probleme i razlike. Time će obezbediti primenu Dejtonskog sporazuma iz 1995, osigurati suverenitet Bosne i Hercegovine i široka ovlašćenja dva entiteta kao i jednaka prava tri konstitutivna naroda. Najveća prepreka suočavanju sa političkom krizom i stabilizaciji zemlje jeste zastarela institucija visokog predstavnika. Zadatak koji najpre treba da se reši jeste da se ova institucija ugasi.

Što je tiče Ukrajine, podvukao bih da Rusija nije strana u unutarukrajinskom sukobu. Težimo potpunoj primeni sporazume iz Minska iz 2015. godine, koji – i svim partnerima je to jasno – nemaju alternativu

Kraj 2021. obeležile su nove tenzije između Rusije i NATO-a u vezi sa Ukrajinom. Verujete li da će, uprkos oštrim rečima i pretnjama upotrebom oružja, nesuglasice biti razrešene nastavkom dijaloga?

Eskalaciju konfrontacije smatramo neprihvatljivom i uvek smo se zalagali za uspostavljanje ozbiljnog dijaloga sa SAD i drugim zapadnim zemljama o evroatlantskim bezbednosnim pitanjima. Takve konsultacije treba da budu zasnovane na principu jednake i nedeljive bezbednosti sadržanom, između ostalog, u Povelji o evropskoj bezbednosti iz 1999, koju su potpisale sve zemlje NATO-a. Predložili smo nacrte međunarodnopravnih dokumenata za dalje pregovore u relevantnim formatima. Kao što je ruski predsednik Vladimir Putin istakao, oni predviđaju formalizaciju dugoročnih obavezujućih garancija koje isključuju mogućnost širenja NATO-a na istok i raspoređivanje ofanzivnih sistema naoružanja duž ruske zapadne granice.

Što se tiče Ukrajine, podvukao bih da Rusija nije strana u unutarukrajinskom sukobu. Težimo potpunoj primeni sporazume iz Minska iz 2015. godine, koji – i svim partnerima je to jasno – nemaju alternativu. Ističemo da Kijev, uz pristanak Zapada – baš kao što je to slučaj sa Prištinom i Briselskim sporazumom – sabotira ispunjavanje ranijih obaveza i nastavlja sa opasnim provokacijama na liniji kontakta u Donbasu.

Održavamo bliske međunarodne kontakte u vezi sa gore navedenim pitanjima. Nedavno, ruski predsednik Vladimir Putin vodio je detaljne razgovore sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom, premijerom Velike Britanije Borisom Džonsonom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

ENERGIJA

Stabilnost i predvidljivost isporuke energije jesu ono što definiše ekonomsku otpornost, konkurentski kapacitet kompanija i blagostanje miliona ljudi

DIJALOG O KOSOVU

Slažemo se da je razlog za zastoj dijaloga između Beograda i Prištine nevoljnost privremenih institucija samouprave na Kosovu da vode ozbiljne razgovore

BEZBEDNOST

Predložili smo nacrte međunarodnopravnih dokumenata za dalje pregovore u relevantnim formatima

Pročitajte još...

Više...

Dimitar Kovačevski, premijer Severne Makedonije

Evropeizacija Zapadnog Balkana

Otvoreni Balkan je autohtona, organska inicijativa koju su kreirale naše institucije i koju podržavaju svi građani naših zemalja; omogućava nam da sprovedemo našu viziju...

Stefan Lazarević, predsednik AmCham-a

Partnerstvo na duge staze

Američka privredna komora je već dvadeset godina važan stub američko srpskog partnerstva. Naš cilj je da kroz partnerstvo sa Vladom Srbije unapređujemo poslovnu klimu,...

Vera Nikolić Dimić, izvršna direktorka AmCham-a

Uspeh nas tera da budemo još ambiciozniji

AmCham će i u narednom periodu nastojati da promoviše vrednosti američkog biznisa i truditi da bude za svakim stolom za kojim se razgovara o...

Dragan Stokić, Predsednik Francusko srpske privredne komore (CCIFS)

Na izazove odgovaramo entuzijazmom i vrednim radom

Uprkos krizi, ostajemo optimisti, i verujemo da možemo nastaviti da radimo na tome da dovodimo francuske kompanije u Srbiju. Očekujemo nastavak privrednog rasta uprkos...

Vesti

EU produžila upotrebu kovid sertifikata do juna 2023.

Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo za produžetak upotrebe digitalnih kovid sertifikata do 30. juna 2023. godine Produženje ove...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5 miliona tona pšenice i, u slučaju povoljnih meteo uslova, nešto više od...

Vlada Crne Gore objavila radnu verziju Temeljnog ugovora sa SPC

Vlada Crne Gore objavila je radnu verziju Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), koju su načelno uskladile radne...

Iran podneo zahtev za članstvo u BRIKS

Iran je podneo zahtev za pridruživanje grupi BRIKS, prenosi Interfaks pozivajući se na agenciju Tasnim. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova...

Ambasador Tomaš Kuhta: Prioritet je da Srbija otvori najmanje jedan klaster tokom predsedavanja Češke

Tokom predsedavanja Češke Savetom EU, koje počinje 1. jula, jedan od prioriteta biće da Srbija otvori najmanje jedan klaster,...