Iako, novac kupuje mnogo toga i vladajuća partija ga koristi da utiša medije i veže sudbinu građana za samo jednu političku opciju, on možda neće biti dovoljan da utiša glasove nezadovoljstva. I mali gutljaj slobode za institucije i medije mogao bi ogoliti ovog „papirnog tigra“ smatraju neki analitičari. Drugi upozoravaju da u slučaju kada novac ne može da obezbedi kupovinu glasova, neki pribegavaju sili
Da li je koncentracija ekonomske moći u rukama vladajuće partije veća prepreka za opoziciju od nedostatka demokratskog dijaloga i medijskih sloboda? O tome smo razgovarali sa ekonomistima i političkim analitičarima. U svojim odgovorim oni su se osvrnuli na nekoliko povezanih pitanja: Kako ovakva koncentracija ekonomske moći, koja građane i njihovu dobrobit upućuje na samo jednu partiju i političku figuru, utiče na relaciju partije – građani?
Da li će beogradskim biračima biti obećano više nego svim drugim u Srbiji jer je vlast u Beogradu (možda) više poljuljana? Da li potencijalan izlazak opozicije na izbore za vladajuću stranku „proširuje dijapazon“ kampanje kad govorimo obećanim ekonomskim „poklonima“ za građane. Koliko to na dugi rok „poskupljuje“ izbore za građane koji će na kraju dana morati da isfinansiraju ta obećanja? Evo šta misle naši sagovornici.