Opštinski izbori u opštinama na Severnom Kosovu koje bojkotuje srpsko stanovništvo ne predstavljaju trajno političko rešenje. Potrebno ih je reorganizovati uz puno učešće srpskog stanovništva. To je ono na čemu ćemo raditi kako bismo osigurali povratak na originalni sporazum koji je i dalje na snazi i i dalje obavezujući za obe strane – Pjer Košar
Kao članica Kvinte i država čije se vođstvo posmatra sa punim poštovanjem iz perspektive Srbije, Francuska pruža svoj doprinos procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. U ovom intervjuu za specijalno izdanje CorD Magazina o Francuskoj, Ambasador NJ.E. Pjer Košar insistira da su jedina alternativa povratku na dijalog „rastuće neprekidne tenzije“. On ponavlja ocenu Francuske da vlada u Prištini „snosi važan deo odgovornosti u najnovijim događajima“, dodajući da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština mora biti ispunjena.
Vaša ekscelencijo, šta će biti vaša ključna poruka kada se budete obratili gostima na tradicionalnom prijemu povodom Dana Bastilje 14. jula?
Moja ključna poruka biće poruka bratstva i solidarnosti. Bratstvo je jedan od elemenata našeg nacionalnog gesla „liberté, égalité, fraternité” [sloboda, jednakost, bratstvo] koje se ponekad zaboravlja. Ali ove godine želim da se obratim ljudima Srbije sa porukom bratstva i solidarnosti nakon masovne pucnjave u školi Ribnikar. To je bio šok za sve. Bio je šok i za nas jer imamo snažne veze za zajednicom Ribnikara. Tako da delimo tugu sa decom, sa roditeljima i sa nastavnicima, i nastavićemo da podržavao školu Ribnikar i u budućnosti. Ali želim i da podelim poruku solidarnosti i bratstva sa Srbijom kako bih pomogao državi da implementira svoju zelenu agendu i na taj način ubrza svoj put ka EU i da obezbedi pripadnost države široj evropskoj zajednici zajedničkih vrednosti.
Govoreći povodom otvaranja nove piste na Beogradskom aerodromu, kojim upravlja francuska kompanija VINCI Aerodromi, opisali ste ovaj poduhvat kao simbol nove stranice u analima bilateralne saradnje između naših dveju država, u kojoj Srbiju vidite kao regionalnu silu. Da li biste mogli da elaborirate?
Da, mislim da su VINCI ulaganja u aerodrom simbol dugoročne perspektive u kojoj francuske kompanije žele da ulažu u Srbiju. I ako to čine to je zbog toga što veruju u budućnost ove države, u njenu evropsku budućnost, njenu sposobnost da iskoristi svoje prednosti geografske lokacije, dobre infrastrukture i kvalifikovane radne snage da bi, da tako kažemo, postala još razvijenija i postala prava regionalna sila u pozitivnom smislu te reči, odnosno, postala pokretačka snaga koja ceo region gura napred ka EU standardima i EU integraciji.
I pored toga, na političkom nivou često se govori o opasnosti da Srbija bude izolovana u regionu. Kako gledate na ove dve paralelne realnosti?
Mislim da niko ne želi da Srbija bude izolovana u regionu niti u Evropi. To bi bio sam kraj za ovu državu kao i za region. Iz tog smo razloga pozvali Srbiju da se pridruži uvođenju EU sankcija Rusiji. To nije samo neko polje koje treba štriklirati, već je to način da se pokaže da imamo istu procenu uticaja ovog agresivnog rata na našu kolektivnu bezbednost, i na način življenja koji svi zajedno želimo da zaštitimo.
Naravno, to je i ilustracija činjenice da, kao regionalna sila, Srbija takođe ima izazove i odgovornosti. Mora da prevaziđe nasleđe prošlosti. Mora da promoviše regionalno pomirenje i da još jednom prestavi pokretačku snagu za sve države regiona, spajajući države a ne stavljajući ih na stranu u nastojanjima da se ostvari ovaj cilj.
Početak ove godine je obeležio optimizam po pitanju najnovijeg pokušaja da se sklopi sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Imajući u vidu najnovije događaje, da li smatrate da se ovaj proces ponovo nalazi u krizi?
Upravo smo posvedočili činjenici da ne postoji alternativa normalizaciji. Jedina alternativa jesu rastuće neprekidne tenzije, a to sada nažalost ide kontra interesima lokalnog stanovništva, prvenstveno i pre svega. Iz tog razloga smo, kao što ste i sami napomenuli, uložili mnogo u obnavljanje dinamičnosti ovog procesa normalizacije. Prirodno je da smo zabrinuti unilateralnim gestom naročito Prištine i jasno smo stavili do znanja da Priština snosi značajan deo odgovornosti za najnovije događaje.
Dolazeći iz države u kojoj masovni protesti nisu retkost, sve što mogu da kažem jeste da mislim da se masovni protesti, pod uslovom da ne upadnu u nasilje, mogu smatrati delom žustrog demokratskog života
Tako da, pozivamo Kosovo da sagleda situaciju i da uloži sve moguće napore da omogući produktivan dijalog i da se vrati sporazumima. Na primer, opštinski izbori u opštinama na Severnom Kosovu koje bojkotuje srpsko stanovništvo ne predstavljaju trajno političko rešenje. Potrebno ih je reorganizovati uz puno učešće srpskog stanovništva. To je ono na čemu ćemo raditi kako bismo osigurali povratak na originalni sporazum koji je i dalje na snazi i i dalje je obavezujući za obe strane. Pobrinućemo se za to da proizvede očekivani efekat.
Objavljeno je da će Francuska, i naročito predsednik Makron, u budućnosti imati pojačano učešće kada je u pitanju Kosovo. Da li će ovo učešće dati prioritet formiranju Zajednice srpskih opština ili koncesije sa srpske strane, u obliku vraćanja Srba u institucije, na čemu insistiraju SAD?
Naravno, u ovom pristupu se koncesije očekuju sa obe strane, ali ono što je već odlučeno i dogovoreno 2013. i 2015. godine, u smislu Zajednice srpskih opština, je jasan prioritet. To mora biti implementirano bez odlaganja. Ovo nije samo poruka Francuske i Nemačke, već i poruka cele EU i Sjedinjenih Država. Tako da, da, to je korak koji je potrebno preduzeti odmah. Povratak Srba u kosovske institucije – bilo da je u pitanju policija, sudstvo ili opštine – je takođe važno i svi smo bili svedoci negativnog uticaja njihovog povlačenja. Postoji vakum koji omogućava preduzimanje unilateralnih koraka i to je delimično objašnjenje trenutne situacije. Tako da su i jedno i drugo važni, ali razgovor o Zajednici srpskih opština mora početi odmah i implementacija mora doći u bliskoj budućnosti.
Budući da često naglašavate da neće biti prelaženja preko obaveza Srbije da osnaži svoju demokratiju i institucije na putu ka EU članstvu, kako vidite trenutnu političku situaciju u državi, koju obeležavaju masovni protesti građana?
Vladavina prava jeste ključni miljokaz na putu Srbije ka EU. Želimo da damo podsticaj novom podstreku u ovom procesu ostvarivanja punog članstva Srbije, ali to ne znači zanemarivanje ili degradiranje vladavine prava, funkcionalnih institucija, podele vlasti i tako dalje u smislu važnosti. Da bi to ostalo ključni element, veoma pažljivo posmatramo pozitivne reforme koje su već implementirane i druge reforme koje su planirane u nadolazećim mesecima.
To će, naravno, biti važan deo svih ovih jednačina. Ne bih voleo da komentarišem unutrašnje političke događaje: to je na Srbima da odluče. Dolazeći iz države u kojoj masovni protesti nisu retkost, sve što mogu da kažem jeste da mislim da se masovni protesti, pod uslovom da ne upadnu u nasilje, mogu smatrati delom žustrog demokratskog života na istom nivou kao i funkcionalan parlament, funkcionalne institucije, pluralistički medijski pejzaž, itd. Sve to je deo demokratskog života, opet, pod uslovom da jasno isključuje nasilje.
Kada je u pitanju ekonomska saradnja, naveli ste nedavno da nije iskorišćen pun potencijal za dalju ekonomsku saradnju između dveju država. Francuska je prisutna u Srbiji u sektorima zaštite životne sredine, prerade otpadnih voda, i velikih infrastrukturnih projekata, sa preko 100 francuskih kompanija koje posluju u Srbiji. Koje nove oblasti vidite kao oblasti sa potencijalom za dalji razvoj bilateralne saradnje?
Postoji veliki potencijal. Dobro smo radili tokom prethodnih godina. Naša bilateralna razmena se utrostručila u odnosu na 2010. godinu i sada iznosi oko 1,6 milijarde evra, što predstavlja povećanje od preko 30% u odnosu na prethodnu godinu. Ovde imamo preko 100 francuskih kompanija i one zapošljavaju mnogo ljudi iz Srbije, tako da je sve to jako pozitivno. Naši glavni sektori delatnosti jesu prerada otpadnih voda, prerada otpada, životna sredina, infrastruktura i tako dalje. Postoji i snažno francusko prisustvo u oblasti automobila i opreme za vozila. Samo ću napomenuti činjenicu da će Hutchinson, na primer, povećati svoje prisustvo, dok je Michelin sada povećao svoje kapacitete u Pirotu.
Ovde imamo preko 100 francuskih kompanija i one zapošljavaju mnogo ljudi iz Srbije… Naši glavni sektori delatnosti jesu prerada otpadnih voda, prerada otpada, životna sredina, infrastruktura i tako dalje
Imamo i puno igrača u mašinskoj industriji, kao što su Mecafor i tako dalje. Postoji još jedan značajan sektor u formi agro-prehrambene industrije, gde imamo velike kompanije kao što su Savencia, Lactalis i Axereal koje su uglavnom prisutne u Vojvodini. Obnovljivi izvori energije takođe predstavljaju sektor koji je od velikog interesa za nas i onaj za koji smo sigurni da će u njemu francuske kompanije biti sve prisutnije. Već imamo veliki, moderan projekat na polju industrije solarne energije. A još jedan sektor je i IT. Samo da napomenem činjenicu da sam nedavno u Novom Sadu pustio u rad, zajedno sa premijerkom, novo čvorište Schneider Electric worldwide, koja je veoma poznata kompanija. I ovde u Novom Sadu proizvodiće softver koji će se izvoziti širom sveta i pomoći da električna mreža širom sveta bude još efektivnija. Oni će takođe biti prisutni i u Srbiji.
U svojstvu ambasadora ste izuzetno angažovani i izvan Beograda. Potpisali ste Konvenciju o saradnji u Kragujevcu i pružate podršku Gradu Nišu u organizaciji njihovog sistema javnog prevoza na osnovu modela iz Nice, a istovremeno ste predvodili ambasadore iz frankofonskih država u njihovoj poseti Gradu Čačku, koji je ovogodišnja srpska prestonica kulture. Kako vidite Srbiju iz te perspektive?
Svuda, ali naročito u Srbiji, lokalne vlasti igraju ključnu ulogu u bavljenju važnim izazovima kao što su životna sredina, mobilnost, i tako dalje. Iz tog razloga nastojimo da pojačamo naše veze sa lokalnim vlastima ovde. Takođe imaju važnu ulogu u omogućavanju aktivnom građanskom društvu na lokalnom nivou da takođe promoviše kulturu kroz popularnu kulturu za sve. Iz tog razloga pokušavamo da stvorimo veze između francuskih i srpskih lokalnih vlasti. Ovo je još značajnije, na primer, kroz seminar opština na kom mogu da razmene njihova rešenja za zaštitu životne sredine, promovišu energetsku efikasnost, itd. Ovaj seminar je bio izuzetno uspešan, uz brojne srpske i francuske lokalne vlasti koje su došle da čuju – inicijalno u Nišu, Novom Sadu i Beogradu – razmene kao i bilateralne posete.
Na značajnom polju kulture, veoma sam uživao u poseti Čačku zajedno sa svojim frankofonskim kolegama. Takođe smo u grad doveli i francuske umetnike, i postojanje godišnje prestonice kulture predstavlja za Srbiju veoma dobru inicijativu. Želeo bih takođe da napomenem činjenicu da će, kao što verujem da znate, Francuska biti počasna država gost na predstojećem Beogradskom sajmu knjiga u oktobru. Raduje nas da vidimo da je veliki broj francuskih lokalnih vlasti zainteresovano da dođe i da donese svoja…da kažemo ’sredstva’. Nesumnjivo će se na našim štandovima predstaviti Il de Frans i Ronski Alpei (Grad Lion) i takođe ćemo prikazati dimenzije francuskog dinamizma.
| KLJUČNA PORUKA Bratstvo je jedan od elemenata našeg nacionalnog gesla „liberté, égalité, fraternité” [sloboda, jednakost, bratstvo] koje se ponekad zaboravlja | INVESTICIJE Mislim da su VINCI ulaganja u aerodrom simbol dugoročne perspektive u kojoj francuske kompanije žele da ulažu u Srbiju | KOSOVO Pozivamo Kosovo da sagleda situaciju i da uloži sve moguće napore da omogući produktivan dijalog i da se vrati sporazumima |
|---|