Nj.E. Kristofer Hil, Ambasador SAD u Srbiji

Naši odnosi sa vladom Srbije otvoreni su i konstruktivni dok zajedno savladavamo globalne probleme, kao partneri, pre nego protivnici. Koliko prošlog meseca, videli ste čak i predsednika Sjedinjenih Država kako čestita velikom srpskom košarkašu koji je odveo svoj tim na NBA Šampionat. Tako nešto niko ne bi mogao da predvidi 1990-ih ~ Kristofer Hil

Kao neko ko je veoma dobro upoznat sa Srbijom iz godina krize 1990-ih, Kristofer Hil, aktuelni ambasador SAD u Srbiji, saglasan je sa procenom da su se odnosi između njegove države i Srbije značajno poboljšali u odnosu na one mračne dane. Govoreći u ovom intervjuu za Magazin CorD, napominje da u prilog ovoj činjenici ide podrška SAD-a Srbiji na njenom putu ka EU članstvu, ali i vojna i ekonomska saradnja. U tom kontekstu, ambasador Hil takođe potvrđuje interese njegove države da bude deo energetske transformacije Srbije, o čemu su poslovne delegacije iz SAD-a razgovarale sa svojim sagovornicima u Beogradu.

Vaša ekscelencijo, ušli ste sada u drugu godinu kao ambasador u Srbiji. Da li smatrate da su SAD uspele da naprave pozitivne pomake u smislu kvaliteta odnosa sa partnerima u Beogradu u poređenju sa krajem 90-ih, koje predstavljaju period koji je za vas prepoznatljiv?

Kvalitet naših partnerstava je, nesumnjivo, dramatično napredovao od 1990-ih. Američke kompanije ulažu u Srbiju ubrzanim tempom. Naše oružane snage blisko sarađuju da bi održale mir i bezbednost širom regiona, i u sve većoj meri širom sveta. Naši odnosi sa vladom Srbije otvoreni su i konstruktivni dok zajedno savladavamo globalne probleme, kao partneri, pre nego protivnici. Koliko prošlog meseca, videli ste čak i predsednika Sjedinjenih Država kako čestita velikom srpskom košarkašu koji je odveo svoj tim na NBA Šampionat. Tako nešto niko ne bi mogao da predvidi 1990-ih. Uvek možemo da napredujemo, ali partnerstvo koje smo izgradili sa Srbijom je čvrsto i jača sve više, i to donosi pogodnosti za ljude i u Srbiji i u Americi svakog dana.

Kada srpske vođe danas ističu da SAD sada bolje razumeju Srbiju, šta to zapravo znači?

Ne mogu da govorim za srpske vođe, ali mogu da kažem da je moje iskustvo da je međusobno razumevanje sve vreme u porastu, zahvaljujući umnogome onim partnerstvima koje sam upravo napomenuo. I kako raste to razumevanje, vidimo da su Srbi i Amerikanci više slični nego što su različiti. Volim da pričam o tome kako je Srbija izabrala budućnost na Zapadu, ali je obrnuto isto tačno: Zapad je izabrao Srbiju kao partnera, jer Amerikanci i Evropljani gledaju Srbiju i vide državu sa neverovatnim izvorom talenta.

Srbija je izabrala budućnost na Zapadu, ali je obrnuto isto tačno: Zapad je izabrao Srbiju kao partnera, jer Amerikanci i Evropljani gledaju Srbiju i vide državu sa neverovatnim izvorom talenta

Vidimo ljude koji žele da posluju na isti način kao mi, koji žele da nam se pridruže u rešavanju kompleksnih problema i da svet učine boljim mestom za našu decu i unuke. Mislim da jedni druge jako dobro razumemo. Konstantno učimo jedni od drugih i izazivamo jedni druge, kao što prijatelji i treba da rade. Važno je da se taj proces održava.

U pogledu nedavnih dešavanja na Kosovu, mnoge je iznenadila strogost sa kojom je Vašington odgovorio premijeru Kosova i vladi u Prištini. Pojedini medijski izveštaji su čak upotrebili reči „Amerika nameće sankcije Kosovu“. O čemu se ovde zapravo radi: upozorenju; ukidanju saradnje sa samim Albinom Kurtijem, ili iskazivanju spremnosti Vašingtona da, da tako kažemo, odustane od podrške članstvu Kosova u Savetu Evrope?

Dozvoliću svom kolegi u Prištini, ambasadoru Hovenijeru, da govori o odnosu sa Kosovom. Ono što mogu da kažem jeste da sam bio šokiran po dolasku ovde da problem statusa Kosova i dalje oduzima toliko vremena i pažnje koja bi mogla bolje da se usmeri na razvoj Srbije i ostvarenje njenih evropskih težnji. Želimo da rešimo ova pitanja jednom za svagda kako bi Srbija mogla da nastavi da se bavi zauzimanjem mesta koje joj pripada u Evropskoj Uniji i kao deo šire političke, ekonomske i bezbednosne infrastrukture u Evro-Atlantskoj zajednici.

Beograd i Priština se pozivaju da se vrate dijalogu i implementiranju obaveza koje su prihvatili u Briselu i Ohridu. Međutim, ključno neslaganje postoji u pogledu interpretacije onoga što je dogovoreno. U svom nedavnom gostovanju na CNN-u, predsednik Srbije Vučić je rekao da nije pitanje priznanje nezavisnosti Kosova, već pre normalizacija odnosa. Kako biste definisali normalizaciju odnosa u tom kontekstu?

Uputio bih vas na sporazum. To znači uspostavljanje Zajednice opština gde Srbi čine većinu tako da srpska zajednica na Kosovu ima svest o sigurnosti kada je u pitanju budućnost. To znači da obe države međusobno priznaju dokumenta i nacionalne simbole, uključujući registarske tablice, lične karte, diplomate. To znači garantovanje slobode kretanja za ljude i robu, kako bi napredovala ekonomija celog regiona. I to znači ne stajanje na putu jedni drugima u integraciji u regionalna i međunarodna tela. Znači pokazivanje Evropskoj Uniji da je Srbija spremna za članstvo i da neće sa sobom donositi probleme iz prošlosti. Znači preduzimanje koraka koji su neophodni za omogućavanje funkcionisanja normalnog života za sve građane regiona, i ultimativno otključavanje ogromnog ekonomskog potencijala regiona.  

Džejms O’Brajan je još jedan ekspert koji je i te kako upoznat sa Balkanom iz vremena predsednika Bila Klintona. Šta njegovo imenovanje kao pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja znači za odnose između SAD i Srbije?

Džim O’Brajan je dugogodišnji kolega i dobar prijatelj. On je neko sa dubokim poznavanjem regiona i neizmernim poštovanjem za njegovu kulturu, njegovu istoriju, i ljude koji ovde žive. Znam da je on neko ko želi da vidi Srbiju koja napreduje i realizuje svoje potpune potencijale. Tako da, mislim da njegovo imenovanje predstavlja sjajne vesti za Srbiju, i radujem se bliskoj saradnji sa njim čim bude ozvaničen.

Prema statistici vlade Srbije, ekonomska saradnja sa SAD je dostigla svoj najveći nivo do sada, naročito u IT sektoru. Od vašeg dolaska u Srbiju je primetna i velika zainteresovanost za saradnju u domenu energetike. Čak ste razgovarali o mogućem strateškom partnerstvu sa vašim sagovornicima iz vlade. Da li to podrazumeva opipljivije sporazume koji se odnose na kompaniju Elektroprivreda Srbije?

Posvećeni smo 100% pomaganju Srbiji da stekne nezavisnost od ruske energetike, tako da neprekidno tragamo za prilikama da podstaknemo nova partnerstva sa američkim i evropskim kompanijama. Trenutne prilike u Srbiji su neverovatne. Uz pristup velikim prirodnim bogatstvima, Srbija je spremna da postane lider u evropskoj zelenoj ekonomiji 21. veka, i sektor čiste energije igra veliku ulogu u svemu tome.

Bio sam šokiran po dolasku ovde da problem statusa Kosova i dalje oduzima toliko vremena i pažnje koja bi mogla bolje da se usmeri na razvoj Srbije i ostvarenje njenih evropskih težnji

Amerika je nestrpljiva da bude deo te transformacije, što je očigledno iz interesovanja koje smo videli prilikom nedavnih poseta trgovinskih delegacija. Otvoreni smo za sve mogućnosti. Kada je EPS u pitanju, mislim da srpsko partnerstvo sa Norveškom obećava velike pogodnosti, i bilo nam je zadovoljstvo da posvedočimo tom razvoju.

Vaša nedavna procena da „ne bi trebalo da se dovodi u pitanje da li se Srbija kreće napred ka Evropskoj Uniji i raste u odgovornu demokratiju u kojoj se poštuju prava novinara“ dočekana je delimično u javnosti kao isuviše darežljiva prema vlastima. Takođe je sušta suprotnost, na primer, načinu na koji Srbiju posmatra Freedom House sa sedištem u Vašington DC-u, koji Srbiju klasifikuje kao ugroženu demokratiju „hibridnog režima“. Ko ima bolju perspektivu, vi ili oni?

Kako verujem da sam istim povodom i rekao, u pogledu ovih pitanja, često se vraćam na reči Martina Lutera Kinga, koji je slavno rekao, „Moralni luk univerzuma je dugačak, ali se savija u pravcu pravde“. Ima mnogo mudrosti u toj perspektivi. Vaše prvo pitanje koje ste postavili o tome kako su se partnerstva promenila od 1990-ih, i napomenuo sam da, u poređenju sa tim periodom, Srbija danas, a posebno u pogledu srpsko-američkih odnosa, je gotovo neprepoznatljiva. Srbija i dalje ima svoje izazove, ali to ne bi trebalo da nas učini slepim za napredak koji je učinjen, a taj napredak bi trebalo da nam daje nadu. Kao ambasador, nisam ovde da bih sudio o Srbiji. Ovde sam da bih izgradio odnos koji će pokrenuti Srbiju napred, jer kada je Srbija uspešna, obe naše države od toga imaju koristi. I na to sam usredsređen svakog dana.