Čak 18 miliona ljudi, skoro polovina ukupne populacije Ukrajine, pogođeno je ratom u Ukrajini, dok Evropa doživljava jednu od najvećih izbegličkih kriza od kraja Drugog svetskog rata.
Države članice EU usvojile su 4. marta odluku da se osobama koje beže iz Ukrajine omogući status privremene zaštite na godinu dana, sa mogućnošću obnavljanja. Ova prava uključuju boravak, pristup tržištu rada i stanovanju, medicinsku pomoć i pristup obrazovanju za decu.
Nedavno je Evropska komisija pokrenula globalnu inicijativu #StandUpForUkraine, kojom je prikupljeno čak 9,1 milijarda evra za podršku onima koji beže od ruske invazije, u zemlji i inostranstvu.
Srbija je takođe pokazala posvećenost, signalizirajući da preduzima neophodne korake kako bi se uskladila sa odlukom EU da ponudi takav status Ukrajincima koji beže od sukoba.
Nj.e Emanuele Žiofre, ambasador EU u Srbiji, zajedno sa Nj.e Rafaelom Perlom, Nj.e Kimom Lahdevirtom i Nj.e Tomašom Kuhtom, ambasadorima Poljske, Finske i Češke, zamenikom ambasadora Francuske Fatihom Akcalom, prvim sekretarom ambasade Mađarske Zoltanom Ištvanom Nemetiem te savetnikom u ambasadi Ukrajine u Srbiji Martinuk Markom, posetili su centar za azil u Vranju i razgovarali sa izbeglicama iz Ukrajine, koje su u ovom centru našle utočište od rata u svojoj zemlji.
Tokom posete, predstavnici delegacija iz EU i Ukrajine pohvalili su dobru negu i uslove koje pruža Komesarijat za izbegla i raseljena lica Srbije.
Ambasador Žiofre pozdravio je otvorenost, dobru volju i solidarnost Srbije u svetlu aktuelne humanitarne krize u Ukrajini.
“Od ruske invazije na Ukrajinu, više od 4,38 miliona ljudi bilo je prinuđeno da napusti svoju zemlju i domove, ostavljajući za sobom svoje prijatelje, rođake, domove, škole i poslove, i igračke svoje dece. Ovi izgubljeni delovi njihovih života ne mogu se nadoknaditi, ali ono što možemo da uradimo je da damo sve od sebe da pomognemo ovim ljudima da se osećaju sigurnije, zbrinuto i prihvaćeno. Srećan sam što vidim da ljudi iz Komesarijata za izbeglice zaista pružaju dobru negu i adekvatne uslove za njih, uključujući i zdravstvenu zaštitu. Još jednom vidimo solidarnost srpskog naroda, srećan sam što su i ukrajinska deca krenula u školu. Ne ostavljamo Srbiju samu u ovom nastojanju – Evropska unija jeste i ostaće najjači finansijski partner za podršku upravljanju migracijama u Srbiji“, rekao je Žiofre.
Srbija pomaže izbeglicama od 2015. godine, kada je počeo pojačan priliv migranata, i od početka do danas svedoci smo prakse humanog pristupa ljudima u nevolji. Ove aktivnosti finansijski podržava Evropska unija, a centar za azil u Vranju, koji takođe finansira EU, od 8. marta je jedna od stanica za privremeni smeštaj za izbeglice iz Ukrajine.
Do sada je primljeno 78 osoba, uglavnom porodica.
U ovom trenutku, 5.698 izbeglih iz Ukrajine prijavilo je boravište u Srbiji, a manji broj njih, 41 osoba u Vranju i devetoro ljudi u Obrenovcu, u smeštaju je Komesarijata za izbeglice i migracije.
Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije, ističe da je Srbija prva zemlja izvan Evropske unije koja se pridružila Direktivi i dodaje:
“Podršku činimo na najkonkretniji mogući način i zahvaljujemo se Delegaciji EU na značajnoj saradnji, kako bismo omogućili kvalitetne i humane uslove svim izbeglicama“.
EU je najjači partner i podrška sistemu upravljanja migracijama Srbije, a Komesarijat za izbeglice i migracije važan partner u realizaciji projekata u ovoj oblasti. Od 2015. godine, kada je počeo povećan priliv migranata na teritoriju Srbije, EU je donirala preko 130 miliona evra za podršku kapacitetima Srbije za upravljanje migracijama.
Centar za azil u Vranju nedavno je rekonstruisan sa oko 660.000 evra iz fondova EU i 330.000 evra iz državnog budžeta Srbije. EU takođe kontinuirano podržava srpske institucije da omoguće nesmetan pristup obrazovanju deci migranata od 2015. godine kroz pomoć formalnom i neformalnom obrazovanju.
Foto: europa.rs