Činjenica da okuplja sve banke u Srbiji predstavlja veliki kompliment za Udruženje banaka Srbije. To govori da je ono zaista potrebno i da radi važne stvari i za banke i za celokupan finansijski sistem. Zapravo, istina je da bez Udruženja banaka Srbije ne bi bilo unapređenja bankarskog sistema koje je više nego očigledno
Kad je reč o rodnoj ravnopravnosti, situacija u bankama je daleko iznad proseka. Sudeći po statističkim podacima, čak 70 odsto zaposlenih u bankama su žene, a od 2022. godine po prvi put se više od polovine žena našlo na rukovodećim pozicijama, računajući i one koje zauzimaju čelna mesta u vodećim bankama u Srbiji. Unapređenju rodne ravnopravnosti doprinose i sindikalne organizacije obrazovane u pojedinim poslovnim bankama, Narodnoj banci Srbije ili u sektoru bankarskih usluga u celini, koje na svake četiri godine donose plan delovanja koji sadrži posebne mere za uravnoteženu zastuplјenost polova u svojim organima i za obezbeđivanje aktivnog učešća manje zastuplјenog pola u sastavu i radu tih organa
Udruženje banaka postoji već 100 godina i okuplja bukvalno sve banke u Srbiji. Koliki je njegov značaj za bankarski sektor danas, koliki je bio svih prethodnih decenija?
Srbija je bila među prvim zemljama u Evropi koje su svoje bankarstvo organizovale kroz rad Udruženja i to služi na ponos ne samo nama bankarima, već čitavoj zemlji. Bilo je to 1921. godine i, premda se od tada svet promenio do neverovatnih razmera, potreba za organizovanim nastupom bankarskog sistema i dalje je ista, a možda i veća. Kad pogledate kako su značajne teme u kojima je uključeno Udruženje banaka ili koliko nam se sa svojim pitanjima obraćaju i građani i mediji, onda je ta potreba očigledna.
Cilj Udruženja je izgradnja pozicije i jačanje reputacije bankarskog sektora u zemlji i inostranstvu. Ono od svog osnivanja, pa i danas, predstavlja, štiti i unapređuje delatnost svojih članica i usklađuje bankarsku praksu primenom opštih pravila i principa stručnog rada i dobrih poslovnih običaja. Meni je velika čast da budem deo ovakve institucije, ali istovremeno i odgovornost prema onima koji su davne 1921. godine osnovali Udruženje da bi radili na unapređenju bankarskog sektora, kao i onima koji su kasnije, tokom svih minulih godina davali doprinos u stvaranju ovoga što Udruženje danas predstavlja.
Nedavno je u UBS održan seminar na temu „Rodna ravnopravnost – osvrt na zakon i praksu“. Znamo šta predviđaju propisi, ali praksa nije uvek u skladu s njima. Šta pokazuje praksa? Može li se govoriti o specifičnostima rodne ravnopravnosti u bankarskom sektoru?
Zakonskim okvirom veoma ozbiljno je urađeno pitanje ravnopravnosti među polovima. Mnogim aktima, od Zakona o rodnoj ravnopravnosti, do podzakonskih akata, uređen je položaj žene u radnom okruženju. Međutim, svi smo svesni da praksa nije tako idilična. Zato je obaveza svih nas da radimo pre svega na podizanju svesti, na promeni mentaliteta, a naravno i na pozitivnoj praksi u svom okruženju.
Kad su banke u pitanju, možemo reći da je situacija daleko iznad proseka. Ako pratimo statistiku, vidimo da 70 odsto zaposlenih u bankama su žene, a ove godine po prvi put više od polovine žena su na rukovodećim pozicijama, neke i na čelu vodećih banaka u Srbiji. Takođe, sindikalne organizacije, obrazovane u pojedinim poslovnim bankama, Narodnoj banci Srbije ili u sektoru bankarskih usluga u celini, dužne su da na svake četiri godine donose plan delovanja koji sadrži posebne mere za podsticanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti i uravnotežene zastuplјenosti polova u svojim organima i da obezbede aktivno učešće manje zastuplјenog pola u sastavu i radu tih organa.
U najužem timu Udruženja banaka Srbije, koji ima 18 članova, nalazi se 10 žena, što je prilično netipično za našu sredinu. Kako su žene postale većina?
Mi u Udruženju banaka Srbije zaista se ponosimo ravnopravnošću koja nije ostala na rečima, već je u potpunosti sprovedena u delo. Nabrojaću samo neke od mojih koleginica: Sanja Tomić je specijalista za komplajans i poslove sa inostranstvom, Slavica Drinić- specijalista za upravljanje rizicima i kontrolu poslovanja banaka, dr Slađana Sredojević je specijalista za međunarodnu saradnju i edukaciju i rukovodilac Centra za bankarsku obuku, Sanja Jevtović je specijalista za poreski sistem i finansijsko izveštavanje, Svetlana Negovan je specijalista za platni promet, Kjara Cvetinović je specijalista za informacione tehnologije i standardizaciju i rukovodilac IT službe, Slađana Komnenović je rukovodilac Službe za finansijsko izveštavanje.
Mnogim aktima, od Zakona o rodnoj ravnopravnosti, do podzakonskih akata, uređen je položaj žene u radnom okruženju, ali praksa nije tako idilična
Većinu odgovornih funkcija u Udruženju banaka vode žene! I nemamo utisak da je za to bio neki poseban napor. Jednostavno, ove žene imaju visoke kvalitete za posalo koje rade, a rukovodioci Udruženja bili su dovoljno mudri da taj kvalitet prepoznaju i da u ovim damama dobiju sjajne saradnike.
Prema podacima iz septembra 2022. godine, žene su vlasnice samo 25 odsto preduzeća u Srbiji. Mislite li da bi taj procenat mogao da se poveća uz povoljne kredite za pokretanje ili unapređenje biznisa i veću podršku države?
Udeo žena u vlasništvu preduzeća je apsolutno nedopustiv, ali moramo biti pošteni i reći da su stvari ipak pokrenute sa mrtve tačke. Deo zasluge za to imaju i banke koje prate žensko preduzetništvo i na poseban način se posvećuju ovoj temi kroz radionice koje organizuju za upravljanje finansijama, pisanje biznis planova, istraživanje tržišta i onlajn oglašavanje.
Kao Udruženje banaka mi dajemo svoj doprinos ravnopravnosti tako što vrlo često govorimo ovoj temi, podržavamo žensko preduzetništvo i stvaranje posebnih pogodnosti za njihovo finansiranje. A ono što je najvažnije, svojim primerom pokazujemo kako ravnopravnost polova može da funkcioniše u praksi.
