Odgovor na ovo pitanje, kako i na pitanje u kom pravcu je poželjno da idu promene u našem okruženju smo potražili od Bojane Perić, direktorke Ekostar paka, jednog od vodećih operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom. Primarni cilj je da aktuelni sistem „uzmi – napravi – iskoristi – odbaci“ u budućnosti zamenimo modelom cirkularna ekonomija kako bismo smanjili količinu otpada koja odlazi na deponovanje.
Drugim rečima, kada govorimo o integraciji ekonomskog interesa i sistemu upravljanja otpadom govorimo o konceptu cirkularna ekonomija.
Kako funkcioniše sistem upravljanja ambalažni otpadom na našem tržištu?
U Srbiji se sistem upravljanja ambalažnim otpadom zasniva na produženoj odgovornosti proizvođača. Ona podrazumeva da je proizvođač odgovoran za celokupni životni vek proizvoda, a samim tim i ambalažu u koju je upakovan. O ambalaži mogu da se staraju samostalno u zakonskim okvirima ili da svoju obavezu za plasiranu ambalažu na tržište prenesu na ovlašćenog Operatera sistema.
U ime privrednih društava koja plasiraju ambalažu na tržište Srbije Operater sistema preuzima obavezu i organizuje sakupljanje, ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada. Na taj način obezbeđuje ispunjenje propisanih Nacionalnih ciljeva. Cilj se svake godine povećava. Za ovu godinu, opšti cilj iznosi 62% ukupno plasirane količine ambalaže. Stoga ohrabruje činjenica da je svoju obavezu na Operatere sistema u 2019. godini prenelo 1.935 kompanija.
Kakvi su rezultati dosadašnjeg sistema i gde vidite najveće izazove da bi koncept cirkularne ekonomije zaživeo u segmentu upravljanja ambalažnim otpadom?
Operateri sistema su prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine ostvarili recovery stopu od 61.9%, odnosno stopu reciklaže od 59.2% i na taj način kroz svoj sistem zbrinuli 228.546 t ambalažnog otpada. Ovaj rezultat je ocenjen kao jako dobar u našoj oblasti. U dosadašnjem sistemu dostignuti su značajni rezultati u pogledu sakupljanja ambalažnog otpada koji se generiše u industriji i komercijalnim delatnostima. Segment u kome je potrebno napraviti značajne sistemske korake je primarna selekcija kroz saradnji sa jedinicama lokalne samouprave. Svedoci smo postojanja dobrih projekata za razdvajanje otpada koje smo pokrenuli, međutim, podatak da je svega 28% komunalnog ambalažnog otpada uključeno u sistem, ukazuje da moramo krenuti u odlučniju akciju, doneti ozbiljnije odluke, pokrenuti značajnije investicije. Vrlo često nas kontaktiraju građani sa pitanjem gde i kako mogu da recikliraju svoj otpada. Nažalost, danas ovo pitanje nema jednostavan odgovor. Očekuje se da se sa strateškim rešavanjem ovog ozbiljnog problema krenu pre svega u većim gradovima, u Beogradu, Novom Sadu…
Najbolje unapređenje dolazi kada postoji sinergija između privrede i države, na bazi toga, sistemsko rešenje vidim kao jedan zajednički model između Operatera sistema i jedinica lokalnih samouprava kojima je povereno sakupljanje komunalnog ambalažnog otpada
Kako vidite da bi moglo da izgleda rešenje koje bi dovelo do promene dosadašnje linearne ekonomije?
Najbolje unapređenje dolazi kada postoji sinergija između privrede i države, na bazi toga, sistemsko rešenje vidim kao jedan zajednički model između Operatera sistema i jedinica lokalnih samouprava kojima je povereno sakupljanje komunalnog ambalažnog otpada. Operateri sistema su tu da investiraju u postavku adekvatne infrastrukture po pitanju primarne selekcije i sekundarne separacije otpada. Poželjno je da podrška jedinica lokalnih samouprava dođe kroz sistem sakupljanja odvojenih frakcija ambalažnog otpada i kroz zajednički rad na povećanju recikliranih količina.
Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o upravljanju otpadom u 2019. godini ukupno je generisano 2,35 miliona tona komunalnog otpada. Procenjuje se da je udeo ambalažnog otpada u komunalnom otpadu oko 14-20%, što je u proseku 400.000 tona ili bolje rečeno, resursa koji možemo da iskoristimo. Sa druge strane, za prikupljanje većine sekundarnih sirovina iz domaćinstva odgovorni su neformalni sakupljači. Od 35.000 – 50.000 ljudi rade kao neformalni sakupljači otpada.
U modelu izgradnje efikasnog sistema primarnog sakupljanja ambalažnog otpada mogla bi se otvoriti dodatna radna mesta u sakupljanju i reciklaži. Na taj način bi se stvorila mogućnost integracija neformalnih sakupljača u formalni sistem sakupljanja.
Velik broj gradova/opština u našoj zemlji ima sopstvenu deponiju – smetlište. To su uglavnom deponije za koje je u skladu sa Strategijom o upravljanju otpada predviđeno saniranje i zatvaranje, jer je kapacitet postojećih deponija u većini opština popunjen. Većina ne zadovoljava ni minimalne tehničke standarde. Evidentirano je da postoji 2.305 divljih deponija. Dodatno zabrinjava podatak da se nakon čišćenja divlje deponije, u preko 90% slučajeva, otpad ponovo deponuje na istoj lokaciji. Ove činjenice su ozbiljan pokazatelj da se što pre moramo okrenuti razvoju primarne selekcije.
Kao što je produžena odgovornost osnov za cirkularnu ekonomiju, tako se i uvođenje koncepta cirkularne ekonomije ne može zamisliti bez uspostavljanja održive primarne selekcije
Ukazala bih takođe na pogrešno tumačenje da je depozitni sistem alternativa primarnoj selekciji otpada. Depozitni sistem (popularno nazvan “kaucija”) podrazumeva dodatno plaćanje ambalaže pri kupovini pića, te povraćaj novca prilikom vraćanja ambalaže na mesto prodaje ili mesto otkupa ambalaže. Želim da naglasim da je primarna selekcija otpada prvi i neophodan korak. Depozitni sistem predstavlja oblik nadgradnje primarne selekcije otpada i sledi tek po uspostavljanju ozbiljnog sistema primarne selekcije.
Paket direktiva za cirkularnu ekonomiju je usvojen 2018. godine. Redefinisani ciljevi glase: do 2025. godine neophodno je ponovo upotrebiti ili reciklirati 55% komunalnog otpada , 60% do 2030. godine, i 65% do 2035. godine. Do navedene godine, ukupna količina deponovanog komunalnog otpada mora biti smanjena na 10% ili manje, od ukupne količine generisanog komunalnog otpada. Na bazi toga, potrebne su izmene zakonskog okvira uz jasno propisivanje obaveza svih u lancu odgovornosti za uspostavljanje primarne selekcije. Za razvoj koncepta cirkularne ekonomije neophodno je uspostaviti održivi sistem koji će funkcionisati u celosti, što se može uraditi jedino uz podršku resornih Ministarstava.
Verujem da bi uspostavljeno partnerstvo između Operatera sistema i jedinica lokalnih samouprava bio siguran put ka cirkularnoj ekonomiji. Kao što je produžena odgovornost osnov za cirkularnu ekonomiju, tako se i uvođenje koncepta cirkularne ekonomije ne može zamisliti bez uspostavljanja održive primarne selekcije. Dakle, da se vratim na pitanje sa početka teksta. Prema mom saznanju, primarna selekcija nema alternativu ukoliko govorimo o uspostavljanja održivog sistema upravljanja ambalažnim otpadom.