Nemačke i srpske kompanije, članice Nemačko-srpske privredne komore, pozitivno su ocenile privrednu klimu u Srbiji i izrazile pozitivna očekivanja u okviru sopstvenog poslovanja, a uprkos godini pandemije, 90 odsto kompanija-učesnica ankete ponovo bi investiralo u Srbiji. Kao najveće pretnje i rizike u razvoju svojih kompanija u narednih dvanaest meseci, privrednici ističu potražnju, ekonomski okvir i pravnu sigurnost, kao i deficit radne snage.
Nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija) sprovela je, po šesnaesti put, istraživanje o privrednom ambijentu u Srbiji među kompanijama članicama Komore. Rezultati najnovije ankete koju je Nemačko-srpska privredna komora tokom marta i aprila sprovela u Srbiji, pokazuju optimizam, istaknuto je danas na prezentaciji za novinare. Iako za sobom imamo tešku godinu koja je u jednom trenutku pogodila gotovo celu privredu, rezultati istraživanja pokazuju da je ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2021. godinu bolja u odnosu na prethodnih pet godina, uz izuzetak 2019. godine.
Važno je istaći da kompanije sopstveno poslovanje ocenjuju boljim nego opštu privrednu klimu. Blizu polovine anketiranih (44,1%) svoje poslovanje ocenjuje dobrim, 47 odsto zadovoljavajućim, a samo 8,7 odsto nedovoljno dobrim. I prognoze poslovanja za aktuelnu godinu sadrže optimizam u odnosu na period od pre dve godine, pa tako 48,8 odsto ispitanika očekuje poboljšanje, 41,7 odsto nepromenjenu poslovnu situaciju, a 9,4 odsto strahuje od pogoršanja.
Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u 2021. godini, 44,1% anketiranih kompanija očekuje povećanje broja zaposlenih. 48% kompanija ne očekuje nikakve promene u broju zaposlenih. 7,9 odsto ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati. U datim okolnostima pandemije, možemo ova očekivanja smatrati vrlo pozitivnim, jer se procenti ne razlikuju previše od rezultata iz 2019. godine. Tokom 2021. godine 40 odsto anketiranih preduzeća planira uvećanje investicija, dok 20,5 odsto najavljuje smanjenje investicija.
Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, najlošije su ocenjene: borba protiv korupcije i kriminala, pravna sigurnost, transparentnost u javnim tenderima, fleksibilnost zakona o rad, kao i efikasnost javne uprave i raspoloživost radne snage. Zadovoljavajuće ocene nemačko-srpskih kompanija dobili su kriterijumi koji se odnose na tržište rada u Srbiji: kompanije su zadovoljne sa produktivnošću i motivacijom zaposlenih, njihovim kvalifikacijama, akademskim obrazovanjem i dualnim obrazovanjem, a prvi put na spisku pozitivnih faktora našli su se poreski sistem i poreska uprava
Državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Ljušić rekao je da je Srbija politički i ekonomski stabilna zemlja, puna prilika i mogućnosti, koja se, zahvaljujući teškim, ali uspešnim reformama pozicionirala kao jedna od najznačajnijih investicionih destinacija. „Ministarstvo privrede je u ovoj godini opredelilo više od 15 milijardi dinara za podsticaje koji će biti dodeljeni privrednim društvima koja investiraju i ulažu u Srbiju. Naš cilj je da privučemo još više investicija jer to znači još veći rast za
Srbiju. Zato, kroz dijalog sa predstavnicima privrede, nastavljamo sa unapređenjem poslovnog okruženja“, poručio je Ljušić.
Nemački ambasador Tomas Šib izjavio je da je Srbija poslednjih godina sprovela važne makroekonomske reforme i sada može da se ponosi uspešnom investicionom politikom. „Sada je stvar održavanja tempa reformi i jednako hrabro sprovođenje pitanja vladavine zakona. Ovo se odnosi i na doprinos Srbije „Zajedničkom regionalnom tržištu“. Nemačka je partner Srbiji“, kazao je Šib.
Srbija je i dalje veoma poželjna destinacija za investicije, međutim konkurencija je veoma jaka i Srbija mora marljivo i aktivno raditi na daljem poboljšanju opštih uslova poslovanja. Sumirajući rezultate ankete, predsednik Nemačko-srpske privredne komore Udo Ajhlinger zaključio je da ovogodišnje istraživanje među nemačkim investitorima u Srbiji pokazuje trend daljeg rasta zadovoljstva kompanija u proceni uslova poslovanja u Srbiji. „S obzirom na to da smo u drugoj godini pandemije, privrednici su ocenili privredni ambijent približno kao u godinama pre krize, na primer 2019. godine. S druge strane, na osnovu povratnih informacija nemačko-srpskih kompanija članica, identifikovali smo tri radne tačke u radu komore u narednih dvanaest meseci – potražnja, privredno-politički i pravni okvir, kao i obezbeđivanje kvalifikovane radne snage. U saradnji sa članovima pripremili smo dokument sa mogućim predlozima razvoja. Naša komora je na raspolaganju predstavnicima države u kreiranju privrednog ambijenta koji će biti podsticajan ne samo za kompanije koje posluju u Srbiji, već i za one koji još uvek nisu sigurni u koju zemlju da investiraju. Srbija je veoma atraktivna destinacija za investicije i podržaćemo investitore da donose „informisane odluke“, rekao je Ajhlinger.
Mihailo Vesović, direktor sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije rekao je da je broj učenika, škola i kompanija uključenih u sistem dualnog obrazovanja rastao iz godine u godinu, pa danas dualno obrazovanje čini 10 odsto celokupnog srednjeg stručnog obrazovanja, učešće dualnih obrazovnih profila je 16 odsto u odnosu na ukupan broj profila za koja se srednjoškolci u Srbiji školuju, a dualne profile u svojoj ponudi ima gotovo petina – 18 odsto škola. „Srbija je, na inicijativu privrede i uz veliko angažovanje Privredne komore Srbije, prva zemlja u regionu koja je usvojla Zakon o dualnom obrazovanju 2017, a koji je u primeni od školske 2019/2020. godine, sa svim, u medjuvremenu donetim podzakonskim aktima. Ovaj zakon ispunjava svih 14 kriterijuma iz preporuka Evropskog saveta za kvalitetno i efikasno učenje kroz rad“, dodao je Vesović.
Direktor AHK Srbije Frank Aleter podsetio je da je Nemačko-srpska privredna komora aktivna 20 godina, a da tokom poslednjih šesnaest godina pažljivo ispituje i prati potrebe privrednika u Srbiji kroz godišnje istraživanje. „Raduje nas što je ove godine odziv kompanija bio mnogo veći nego proteklih godina, kao i podatak da bi čak 90% ponovo ulagalo u Srbiju. Veliki broj nemačkih preduzeća u ovom trenutku traga za novim dobavljačima i upravo u takvoj jednoj konstelaciji se u prvi plan nameće i Zapadni Balkan. S te tačke gledišta, postoji velika šansa za Srbiju, naročito kada se uzmu u obzir ocene privrednika sa lica mesta“, kazao je Aleter
Pogledajte video sa konferencije.
Izvor: AHK Srbija, Foto: presscentar.uns.org