Švajcarska koja je 12 godina zaredom, svetski šampion prema Globalnom indeksu inovativnosti i u vrhu liste najkonkurentnijih zemalja sveta, najbolji je uzor Srbiji i najbolji primer da su najinovativnije ekonomije ujedno i najkonkurentnije i da su ulaganje u istraživanje i razvoj, znanje i inovacije i njihovo povezivanje sa privredom – jedan od glavnih stubova tržišnog uspeha i održivog razvoja
Sve više švajcarskih i to visokotehnoloških kompanija koje posluju na srpskom tržištu i sve veće švajcarske investicije u Srbiji koje su premašile dve milijarde evra. Značajan učinak u međusobnoj brzorastućoj trgovini uslugama i znatno skromnija robna razmena. Velike mogućnosti za jačanje i investicione i trgovinske saradnje i ogromno, za Srbiju dragoceno, iskustvo Švajcarske, najinovatnije svetske ekonomije, u gotovo svim oblastima – od visokotehnološke proizvodnje, istraživanja i razvoja, održivog turizma do obrazovanja
U ovih nekoliko taksativno nabrojanih konstatacija mogla bi da se smesti najkraća ocena stanja i potencijala srpsko-švajcarske bilateralne ekonomske saradnje.
U Srbiji, prema julskim podacima Agencije za privredne registre, posluju 542 kompanije sa većinskim švajcarskim kapitalom, a poslednje procene su da one zapošljavaju više od 12.000 ljudi. Firme u Srbiji osnivaju i velike, švajcarske multinacionalne kompanije, ali i manje kompanije kojih je sve više, što je potvrda atraktivnosti, sigurnosti i predvidivosti uslova poslovanja i investiranja na srpskom tržištu, ali i zrelosti saradnje i odnosa dve zemlje.
Ulaganja kompanija koje godinama ovde uspešno posluju i proširuju svoje kapacitete, ali i novih investitora, rastu iz godine u godinu. Samo u protekle dve godine iz Švajcarske u Srbiju je, prema podacima NBS, uloženo gotovo 800 miliona evra (664 miliona u 2021. i 130 miliona evra u 2022 godini), tako da je Švajcarska danas šesta zemlja na listi najvećih investitora u Srbiji sa ukupnim neto ulaganjima većim od 2,1 milijarde evra počev od 2010, zaključno sa 2022 godinom.
Srbija je prošle godine u Švajcarsku, izvezla usluge vredne 687,4 miliona evra, a prihod od izvoza usluga u prva četiri meseca ove godine ( 378,5 miliona evra) nadmašio je vrednost izvezene robe na švajcarsko tržište u celoj prošloj godini
Širok je dijapazon privrednih delatnosti u kojima su ulagale i posluju švajcarske kompanije – od proizvodnih do niza uslužnih sektora. U vrhu RAS-ove liste najvećih švajcarskih investitora u Srbiji su kompanije iz prehrambene industrije – Nestle sa dve fabrike u Surčinu i Barry Callebaut, koji je krajem pretprošle godine otvorio fabriku čokolade u Novom Sadu. U ovoj industriji investirao je i Kelvin Potato/Kelvin Flex… Svojevrememo Holcim, a potom i Sika AG, Emilio Stecher, Bionex, investirali su u hemijsku, odnosno gradjevinsku industriju, Regent Lighting, inače, najveći izvoznik iz Srbije u Švajcarsku, u proizvodnju industrijske rasvete, a ESB Pellets i Daccomet AG (matična kuća kompanije Standard Furniture Serbia) u drvnu i industriju nameštaja. Svoj kapital Yunirisk je uložio u sakupljanje i reciklažu otpada, Tara GRP u industriju plastike i gume, a Etampa u metalsku, odnosno proizvodnju autodelova.
U farmaceutskoj industriji na srpskom tržištu godinama uspešno posluju Roche, Novartis, Pharma Swiss. Kompanija Roche postala je partner budućeg BIO4 kampusa i učestvovaće u razvoju takozvane precizne medicine za lečenje onkoloških pacijenata. MET Renewables posluje u sektoru energetike – proizvodnji i trgovini električnom energijom. Velika ulaganja u realestate sektor najavila je švajcarska firma “Serbia Prime Site One AG”.
Nove prilike za švajcarske investitore i srpske dobavljače otvaraju se sa nearshoring procesima koje evropske kompanije sa udaljenih destinacija približavaju kući
Osim u tradicionalne, preradjivačke sektore, poslednjih godina sve više švajcarskih kompanija osniva firme i investira u različitim segmentima sektora usluga: od transporta i logistike preko turizama i ugostiteljstva, do medija, komunikacija i konsaltinga). Poslednjih godina najviše ih je u IT sektoru i povezanim visokim tehnologijama. Sa digitalizacijom poslovanja, u čemu je Srbija regionalni lider, sa rastućim potencijalima i rezultatima srpskog IKT sektora čiji su najveći adut ljudi – vrhunski inženjeri i IT stručnjaci sa domenskim znanjima iz energetike, zdravstva, biotehnologija, telekomunikacija…, sa jačanjem naučno-tehnološke infrastukture i paketom podsticaja u istraživanje u razvoj, Srbija postaje jedna od najatraktivnijijh destinacija za švajcarske IT i druge visokotehnološke korporacije. U srpskom IT sektoru već sada posluje čak stotinu IT kompanija sa većinskim švajcarskim kapitalom.
U ovim činjenicama leži i objašnjenje velikog uspona srpsko- švajcarske trgovine uslugama koja je u prošloj godini dostigla gotovo 1,2 milijarde evra i Švajcarsku visoko pozicionirala kao 4. partnera u ukupnoj razmeni usluga i četvrtu izvoznu destinaciju za srpske usluge.
Srbija je prošle godine u Švajcarsku, izvezla usluge vredne 687,4 miliona evra, a prihod od izvoza usluga u prva četiri meseca ove godine ( 378,5 miliona evra) nadmašio je vrednost izvezene robe na švajcarsko tržište u celoj prošloj godini.
Za razliku od brzorastuće trgovine uslugama u kome Srbija beleži suficit, robna razmena, objektivno obostrano skromna, uz deficit na srpskoj strani, uprkos geografskoj blizini tržišta i Sporazumu u slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA, medju kojima je Švajcarska najvažniji partner Srbije, još nije uspela da dosegne milijardu evra. Mada su, u protekloj deceniji robna razmena Srbije i Švajcarske i srpski izvoz utrostručeni a uvoz iz Švajcarske uvećan 3,5 puta i mada je prošle u odnosu na prethodnu godinu razmena povećana 46,6 odsto, srpski izvoz za 20 a uvoz iz Švajcarske 60 procenata, 2022. godinu dve privrede su završile sa prilično mršavim učinkom u odnosu na potencijale: sa 786,3 miliona evra medjusobne trgovine, od čega je vrednost izvezene robe na švajcarsko tržište iznosila samo 217,9 a uvoz iz Švajcarske u Srbiju 568,4 miliona evra. Ove cifre Švajcarsku su rangirale kao 26. trgovinskog partnera Srbije – po ukupnoj razmeni i srpskom izvozu i kao 21. uvoznu destinaciju u svetu. Isključe li se nabavke srpskih železnica od kompanije Stadler, obim razmene i procenti povećanja bili bi još niži.
Za Srbiju je posebno značajna švajcarska razvojna pomoć, uključujući i ogromnu podršku u uspostavljanju i razvoju dualnog obrazovanja koja se nastavlja novim projektom koji kreće ove godine
Švajcarsko tržište je i dalje jedno od zapadnoevropskih na koje, srpski izvoznici na žalost do sada nisu napravili ozbiljniji prodor, ali je prostor za povećanje njihovog učinka veliki. Analize ukazuju da najveće šanse za bolji plasman na tržištu Švajcarske imaju proizvodjači prehrambenih, farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda od prirodnih sastojaka, tekstila i nameštaja, odnosno drvne industrije (jačanje njihovih izvoznih potencijala podržano je i kroz programe švajcarske razvojne pomoći), ali i proizvodi od plastike i gume, obojeni metali, proizvodi od aluminijuma i bakra, delovi i pribor za mašine.
Obostrana ocena je da privrede dve zemlje imaju sve preduslove da unaprede saradnju: zahvaljujući komplementarnim mogućnostima i potrebama, međusobna trgovina može da bude veća i uravnoteženija a investicione aktivnosti i ukupni ekonomski odnosi kvalitetniji i uspešniji. Osim u sektoru usluga, pre svega u oblasti IKT i turizma, najveći prostor za unapređenje trgovinske i investicione saradnje, kroz nove investicije, zajednička ulaganja i proizvodne kooperacije, imaju i kompanije prehrambene, farmaceutske, mašinske, industrije nameštaja, plastike i tekstila. Značajne su mogućnosti za saradnju i u energetici, posebno u segmentu obnovljivih izvora energije i zaštiti životne sredine, infrastrukturi, saobraćaju, gradjevinarstvu… Nove prilike za švajcarske investitore i srpske dobavljače otvaraju se sa nearshoring procesima koje evropske kompanije sa udaljenih destinacija približavaju kući.
Iako se obim i napredak u ekonomskoj saradnji na kraju krajeva meri ciframa – visinom razmene, obimom investicija, profitom kompanija, za Srbiju je posebno značajna švajcarska razvojna pomoć, uključujući i ogromnu podršku u uspostavljanju i razvoju dualnog obrazovanja koja se nastavlja novim projektom koji kreće ove godine. Za Srbiju je više nego dragoceno i švajcarsko iskustvo u oblasti inovacija, istraživanja i razvoja, novih tehnologija, kao što su recimo biotehnologije. Švajcarska koja je 12 godina zaredom, svetski šampion prema Globalnom indeksu inovativnosti i u vrhu liste najkonkurentnijih zemalja sveta, najbolji je uzor Srbiji i najbolji primer da su najinovativnije ekonomije ujedno i najkonkurentnije i da su ulaganje u istraživanje i razvoj, znanje i inovacije i njihovo povezivanje sa privredom – jedan od glavnih stubova nacionalne i konkurentosti kompanija pojedinačno, njihovog tržišnog uspeha i održivog razvoja.