Države Zapadnog Balkana će, kao i ostatak evropskog kontinenta, osetiti ove godine posledice usporavanja ekonomskog rasta i moraju da se pripreme za nove finansijske i privredne šokove, stoji u redovnoj šestomesečnoj analizi Svetske banke (SB).
Prema procenama, prosečni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u BiH, Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Albaniji ove godine biće na nivou od oko 2,6 odsto, što je značajan pad u poređenju sa prošlog godinom, kada je BDP rastao po stopi od četiri odsto.
“Procene za Zapadni Balkan i dalje su nepovoljne, a očekuje se usporavanje rasta BDP-a na 2,6 posto u 2023, čemu će prvenstveno doprineti privatna potrošnja, izvoz i, u pojedinim zemljama, javne investicije”, navodi se u analizi.
Srbija će ove godine, prema prognozi Svetske banke, imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) jednak kao i 2022. od 2,3 odsto, dok bi u 2024. i 2025. on mogao biti između tri i četiri procenta. Kada je reč o inflaciji, stručnjaci Svetske banke očekuju da će u proseku inflacija u Srbiji ove godine biti 12,2 odsto.
„Smatramo da su srednjoročni ishodi za Srbiju pozitivni. Očekujemo da će se rast zadržati na istom nivou kao prošle godine“, rekao je ekonomista SB Milan Lakićević na predstavljanju Redovnog ekonomskog izveštaja SB za Zapadni Balkan.
Inflacija je u regionu u 2022. bila na najvišem nivou u protekle dve decenije, a pritisci na cene ostali su povećani i početkom 2023, stoji u izveštaju.
U većini zemalja Zapadnog Balkana, inflacija merena indeksom potrošačkih cena dostigla je vrhunac na kraju 2022, i to pod uticajem rasta cena energenata i hrane, a sada pokazuje znake smirivanja. Međutim, inflatorni pritisci i dalje su duboko ukorenjeni, što zahteva dodatno pooštravanje monetarne politike.
Rast cena naročito je pogodio domaćinstva s niskim prihodima, što je, zajedno sa slabijim ekonomskim rastom, značajno usporilo tempo smanjivanja siromaštva.
U Svetskoj banci ipak ocenjuju da su srednjoročne procene za Zapadni Balkan i dalje pozitivne, ali pod uslovom reforme koja bi ubrzala “zelenu” tranziciju i otklonila ključne strukturne izazove.