Na pocijama moći i dalje je veoma vidljiva podela uloga i premoć muškaraca – posebno je to izraženo u strukturi rukovostava velikih biznisa i u preduzetništvu.
Žene u Srbiji su se bile značajno povukle iz javne sfere posle devedesetih godina i to je razlog što danas primećujemo određeno poboljšanje rodne ravnoteže u ekonomskom i političkom sektoru. Napredak je uočljiv upravo jer krećemo iz « niskog starta » pa je i margina za progres velika. Međutim, te « pozicije moći » gde ih primećujemo se i dalje odnose na pojedine sektore, kao što su sektor organizacija civilnog društva i nevladinih/neprofitnih organizacija, i uopšte sektori gde je manje novca i vlasti, a koji iz tih razloga manje interesuju muškarce. Mnogo ih je manje na čelu velikih preduzeća, a još manje u preduzetništvu.
Razlog za to je što takva uloga zahteva veliku predanost, i što u našem društvu mnogi i dalje smatraju da samo žena treba da vodi računa o domaćinstvu, o porodici, svemu što je deo privatne sfere, dok su muškarci još uvek potpuno oslobođeni ovih dužnosti. Zato je zadatak zbrinjavanja porodice i domaćinstva duboko političko i rodno pitanje. Svaka vrsta podele zadataka i dužnosti u porodici utiče na ulogu žena i muškaraca u javnoj sferi.
Zadatak zbrinjavanja porodice i domaćinstva je duboko političko i rodno pitanje jer upravo prebacivanje ovog tereta na žene sputava njihove karijere
Rodni paritet na pozicijama donošenja odluka, u politici, i nasilje nad ženama su neke od tema na kojima naše društvo mora da radi i nađe rešenja. Ne smemo da zaboravimo ni obrazovne politike, kako bi se povećalo prisustvo žena u sferama i na pozicijama koje se i dalje smatraju ‘muškim’.
Feminizam i žensko umrežavanje, princip solidarnosti i globalnog udruživanja žena su ključni za unapređenje našeg društva. Vrlo malo žena je npr. prisutno u mirovnim procesima i kada bi žene ravnopravno učestvovale u lokalnom i globalnom političkom životu, ovaj svet bi sigurno bio mnogo bolje mesto.