Voz koji povezuje Evropu prolazeći kroz skoro sve zemlje na kontinentu stigo je u Beograd.
„Narednih nedelja će „Connecting Europe Express“ biti putujuća konferencija, laboratorija i forum za javnu debatu o tome kako da železnica bude prevozno sredstvo po izboru putnika i kompanija“, kaže evropska komesarka za saobraćaj Adina Valean.
Sa železničke stanice u Lisabonu voz je krenuo drugog septembra. Na svom putu će proći kroz 26 zemalja i više od 100 gradova, preći 20 hiljada kilometara, a konačna stanica biće Pariz i to za nešto manje od mesec dana.
Preko interaktivne mape moguće je uživo pratiti putovanje. Voz će nakon Beograda, gde će biti deo programa Železničkog samita Zapadnog Balkana, nastaviti put kroz Severnu Makedoniju i Grčku. Dalje će preko Bugarske i Rumunije ići ka baltičkim zemljama i Skandinaviji.
“Siguran sam da će prvi Železnički samit Zapadnog Balkana odigrati ulogu pokretača i uticati na pozitivne promene u oblasti investicija u železnički saobraćaj i reformu politika vezanih za železnicu. To će učiniti da železnički saobraćaj ponovo postane atraktivan za građane i poslovne ljude u regionu. Imajući u vidu da železnički saobraćaj ima najmanje štetan uticaj na životnu sredinu, on je odgovoran za izuzetno mali postotak emisija gasova sa efektom staklene bašte i ima veliki potencijal da doprinese ekonomskom napretku celog regiona“, rekao je Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne Zajednice.
Specijalni voz, čijim putovanjem se obeležava Evropska godina železnice, simbolično povezuje portugalsko, slovenačko i francusko predsedavanje EU. Portugalija je predsedavala EU u prvoj polovini ove godine, Slovenija predsedava sada a Francuska će preuzeti predsedavanje u prvoj polovini 2022.
Evropski parlament je 2021. proglasio Evropskom godinom železnice, tokom koje će se promovisati održivo putovanje vozom. Čistiji i zdraviji oblici transporta su ključni elementi Evropskog zelenog plana, obzirom na činjenicu da je sektor saobraćaja odgovoran za oko 25 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU. Železnički saobraćaj je odgovoran za samo 0,4 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU, i ispušta daleko manje ugljendioksida od drumskog ili avio saobraćaja i predstavlja najodrživiji, najinovativniji i najbezbedniji oblik transporta u EU. U poređenju sa EU gde je elektrifikovano 75 odsto ukupne železničke mreže, na Zapadnom Balkanu ta brojka iznosi manje od jedne trećine.
Infrastruktura železnica u Srbiji dugo je pred izazovom obimne rekonstrukcije i modernizacije. Na srpskim prugama brzina vozova je ispod 60 km na sat. Već u susedstvu u EU vozovima prevoze robu i putnike u proseku 20–30 km na sat brže, dok je u zapadnoj Evropi na elektrifikovanim prugama prosek iznad 150 km na sat.
U poslednjih 11 godina Evropska unija je u Srbiji finansirala brojne projekte modernizacije železnice sa više od 142 miliona evra bespovratnih sredstava. EU finansira modernizaciju pet ključnih železničkih deonica u Srbiji koje su deo Panevropskog Koridora 10. Investicije EU koriste se za pripremu projektno-tehničke dokumentacije potrebne za početak radova, a kroz obezbeđivanje bespovratnih sredstava (EU grantova) i za sufinansiranje. Pored ovoga, Srbiji su dostupni i zajmovi pod povoljnim uslovima kod Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Izvor: europa.rs