U 2022. godini, uobičajena radna nedelja za ljude od 20 do 64 godine u Evropskoj uniji je u proseku iznosila 37,5 sati, saopštila je EU agencija za statistiku Evrostat.
Sudeći po izveštaju, vidljive su značajne razlike među zemljama EU: najduže radne nedelje zabeležene su u Grčkoj (41 sat), Poljskoj (40,4), te Rumuniji i Bugarskoj (obe po 40,2), a nasuprot tome, Holandija je imala najkraću radnu nedelju (33,2 sata), a slede Nemačka (35,3) i Danska (35,4).
Ove brojke zasnovane su na podacima iz Ankete o radnoj snazi EU, koja uključuje i radnike sa punim i skraćenim radnim vremenom. Uobičajeni radni sati su broj sati nedeljno koji se obično obave na glavnom poslu, isključujući nedelje kada dođe do odsustva sa posla zbog praznika, odsustva ili štrajkova.
Postoji niz faktora koji mogu da doprinesu razlikama u radnom vremenu između zemalja EU. To uključuje vrstu posla, sektor zapošljavanja, veličinu kompanije i kulturu i tradiciju zemlje.
Na primer, radnici u određenim sektorima, kao što su građevinarstvo i poljoprivreda, imaju tendenciju da imaju duže radno vreme od radnika u drugim sektorima, kao što su obrazovanje i zdravstvo. Slično tome, radnici u velikim kompanijama obično imaju kraće radno vreme od radnika u malim preduzećima.
Konačno, kultura i tradicija zemlje takođe mogu igrati ulogu u određivanju radnog vremena. Na primer, u nekim zemljama, poput Grčke i Italije, ljudi češće rade duže, dok u drugim zemljama, poput Holandije i Danske, ljudi imaju kraće radno vreme.
Važno je napomenuti da je prosečna uobičajena radna nedelja samo jedna metoda merenja radnog vremena. Druge metode, kao što su stvarno odrađeni sati i plaćeni odrađeni sati, mogu pružiti potpuniju sliku obrazaca radnog vremena u EU.