Prema rezultatima istraživanja koje je predstavila Maja Bjeloš, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, većina kosovskog i srpskog stanovništva ne veruje u dijalog i ne veruje političkim elitama.
Malo ljudi želi da prizna Kosovo, a obe kulture su podeljene po tom pitanju, kaže Maja Bjeloš , viši naučni saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Građani sa obe strane veruju da taj proces nije transparentan i nije promenio ništa u međusobnim odnosima, dodala je Bjeloš, uz napomenu da građani ističu da nisu videli korist od dijaloga i šta su ciljevi jedne ili druge strane u dijalogu.
Ovaj proces je uslovljen od medija, jer dve trećine građana informacije o njemu dobijaju kroz medije, pre svega televizije, rekla je Bjeloš.
Donika Emini , izvršni direktor CivKos platforme, naglasila je da mladi ljudi i dalje vide dijalog kao sredstvo koje može pomoći u jačanju bilateralnih veza.
Raduje me da vidim da mladi vide dijalog kao način za rešavanje odnosa Srbije i Kosova, ali i način da zajedno idu ka evropskim integracijama, rekla je Emini, uz napomenu da su integracije važna pokretačka sila za obe strane.
Od Briselskog sporazuma pre nekoliko godina, priča je ostala nepromenjena. Prema njenim rečima, politička situacija na Kosovu je raznovrsnija, što otežava zaustavljanje dijaloga. Status kvo će se održati ako se ništa ne promeni u narednih pet godina.
Izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević je napomenuo da moramo nastojati da ubedimo obe strane da prepoznaju šta je javni interes i da se moraju odreći tvrdoglave politike koja koči proces postizanja međusobnog dogovora. Milićević je istakao pitanje neuspeha političkih elita da izgrade poverenje, što je pogoršalo ionako težak proces. On smatra da okvir treba da se promeni, što znači da se moraju eliminisati uvredljivi narativi obe strane. Takođe, predložio je zajedničke konferencije za štampu i izmeštanje dijaloga iz Brisela u Beograd i Prištinu.
Milićević je rekao da se niko ne bavi primenom Briselskog sporazuma na način kako bi trebalo, jer nema mehanizma za praćenje njegove primene, jer EU to nije učinila, niti je postavila rokove za njegovo ispunjenje.
Nasilje je najveća pretnja društvu. Svi čekaju veliki politčki dogovor, a niko ne brine o građanima, njihovim interesima, rekao je on.
Najvažniji „slon u sobi“ je uspon autokratija, koji je neraskidivo povezan sa sadašnjom evropskom krizom, smatra Silvi Kaufman, urednička direktorka Le Monda i članica Saveta EFCR. Prema njoj, neophodno je angažovanje SAD, ali je dijalog Beograda i Prištine pre svega evropsko pitanje koje treba da rešimo mi.
Pozitivni aspekti dijaloga Beograd-Priština i druga regionalna pitanja SB, prema Jožefu Panduru , političkom savetniku specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja SB, jednostavno nisu bili dovoljno naglašeni tokom godina.
Nedavne tenzije na severu Kosova zbog registarskih tablica i policijskih akcija pokazale su zašto je važno da postoji dijalog Beograda i Prištine, pod okriljem Evropske unije (EU) izjavio je danas Jožef Pandur, politički savetnik specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.
Izvor: Beogradski bezbednosni forum