Regionalna konferencija “Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu”, u organizaciji ambasada Norveške u Beogradu i Sarajevu, održana je danas u Beogradu uz učešće predsednika Srbije Aleksandra Vučića, specijalnog izaslanika premijera Norveške Andreasa Eriksena, premijera Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore, Edija Rame, Dimitra Kovačevskog i Dritana Abazovića, kao i predsedavajućeg Veća ministara BiH Zorana Tegeltije.
Predsednik Vučić izjavio je na konferenciji za novinare da su lideri zemalja Zapadnog Balkana doneli zaključak da se ide na formiranje regionalnog tržišta, te da se zemlje međusobno pomažu po pitanju energetike.
“Jedni drugima možemo mnogo da pomognemo i zajednički obezbedimo budućnost”, rekao je Aleksandar Vučić, dok je Eriksen poručio da je potrebno obezbediti sigurnije izvore energije u ovo vreme neizvesnosti, kao i da se mora delovati odmah:
“Napori koji su učinjeni doprineće da okruženje bude otpornije i više prijateljski nastrojeno prema investitorima“, istakao je Eriksen i dodao da je potrebno ojačati prekograničnu saradnju kako bi sistemi bili jači.
Takođe, prema rečima albanskog premijera Rame, potrebna je regionalizacija naših tržišta, a kada se radi o energetici, Zapadni Balkan mora da ide i izvan njegovih granica.
“Mi smo i dalje mala tržišta i ono što nam je potrebno, ako se nečim bavimo samo na izolovan način, to može da bude mnogo skuplje. Ako nastupamo sa regionalnog stanovišta možemo da imamo lakši pristup finansijama i jače veze sa privatnim sektorom“, poručio je Edi Rama.
Premijer Crne Gore Dritan Abazović je istakao da tema nije mogla bolje da bude pogođena, jer ne samo da su države Zapadnog Balkana, nego je i cela Evropa pogođena energetskom krizom.
“Zemlje Zapadnog Balkana su posebno otvorene za iskustva Norveške kada je reč o izgradnji kapaciteta za obnovljivu energiju“, naveo je Abazović i dodao je da u Crnoj Gori postoji disbalans između proleća i zime, kada proizvode struju, te letnjih meseci kada je uvoze.
“To je za nas potpuno neprihvatljiv koncept, jer većina crnogorskih gradova ima više od 250 sunčanih dana. Naša ambicija je da imamo veliku aktivniju izgradnju solarnih i vetro elektrana, i da za početak radimo skladište tečnog gasa u Baru, koje će moći da se poveže sa gasnom elektranom“, poručio je Abazović i istakao da Crna Gora želi da radi zajedno sa regionom i da bude zeleni proizvođač u većoj meri:
“Moramo više da obratimo pažnju kako zajednički da nastupamo i prema trećim tržištima i kako da zajedničke projekte implementiramo na ovom tržištu”.
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski poručio je da je ovo važna konferencija za čitav region i prilika da iskoristimo mogućnosti zelene energije u zemljama Zapadnog Balkana, ali i prilika da razvijemo region kao mesto stvaranja te zelene energije, te da je cilj da region bude centar energetskog potencijala.
“U poslednje dve godine smo u regionu videli stvaranje regionalne saradnje i dobrih susedskih odnosa. Saradnja je jedini način da se prevaziđe kriza i stvori stabilniji energetski ambijent. Teška zima je pred nama i prilično sam siguran da ćemo uz solidarnost i saradnju uspeti da prevaziđemo sve izazove”, zaključio je Kovačevski.
Prethodno je zamenik ministra energetike i specijalni izaslanik predsednika Vlade Norveške Andreas Bjeland Eriksen, tokom sastanka sa ministarkom rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravkom Đedović, izjavio da su norveške kompanije zainteresovane za saradnju sa Srbijom u oblasti obnovljivih izvora energije, dodavši da Norvežani imaju i bogato iskustvo u primeni naprednih tehnologija balansiranja energijom.
“Nordijski model saradnje može poslužiti kao dobar primer za energetsku saradnju na Zapadnom Balkanu”, rekao je Eriksen podsećajući i da je Norveška važan partner Evrope u vreme teške energetske krize, te da je povećala izvoz gasa kako bi se odgovorilo na potrebe evropskih potrošača.