Nj.e. Entoni Godfri, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji

Na pitanje kakvi su bilateralni odnosi SAD i Srbije, američki ambasador odgovara kratko – odlični. Takođe koncizno, kontrapitanjem “zašto da ne”, ambasador Entoni Godfri odgovara upitan da li postoji ideja da se ubrzo dođe do rešenja za Kosovo i Metohiju. U intervjuu za CorD Magazin g. Godfri kaže da se politika Vašingtona prema regionu neće menjati, bez obzira na to ko će, u novembru, biti izabran za predsednika SAD. Početkom jula Amerikanci slave Dan nezavisnosti a ove godine na proslavu je pozvana cela Srbija. U stvari, na virtuelnu proslavu kojom se, u vreme korone, obeležava 244. godišnjica americke nezavisnosti.

Vaša ekselencijo, ove godine Dan nezavisnosti Amerike obeležava se u trenutku kada se Sjedinjene Države susreću sa velikim izazovima. Borba protiv virusa korona još uvek nije završena, a u Americi je zabeležen veliki broj žrtava. Kako ćete ove godine proslaviti ili obeležiti 4. jul?

Ovo je, bez sumnje, period u kojem se zdravstveni sistemi susreću sa velikim izazovima, a virus korona i dalje predstavlja veliku pretnju, kako u Sjedinjenim Državama, tako i u ostalim zemljama širom sveta. Zbog toga ne smemo suviše da se opustimo.

Ipak, ubeđen sam da ćemo zajedničkim trudom uspeti da prebrodimo ovu krizu. Slike aviona kompanije Er Srbija koji poleću za Italiju da isporuče pomoć nikada neću zaboraviti. Ponosan sam i na svoju zemlju koja je obezbedila 2,9 miliona dolara pomoći Srbiji. Što jače međunarodne mreže i bolju globalnu saradnju uspemo da uspostavimo u ovom periodu, to će nam biti lakše da se suočimo sa budućim izazovima, ne samo u pogledu bolesti, već možda i drugih kriza, poput prirodnih katastrofa.

U međuvremenu, tokom poslednjih nedelja razmišljali smo kako da obeležimo Dan nezavisnosti u ovo vreme kada je stanje u sferi javnog zdravlja još uvek pomalo neizvesno. Odlučili smo da budemo oprezni. Zbog toga ćemo 4. jula putem interneta, sa početkom u 11.00 sati, obeležiti 244. Dan nezavisnosti Sjedinjenih Država. Pozivam sve ljude u Srbiji da nam se pridruže u ovoj virtuelnoj proslavi na našoj stranici na Fejsbuku (napomena: događaj će se emitovati na stranici https://www.facebook.com/USEmbassySerbia/live/).

Sjedinjene Države su se susrele sa brojnim izazovima od sticanja nezavisnosti od Velike Britanije 1776. godine. Među njima su i dva svetska rata u kojima su naše države bile na istoj strani. Kroz istoriju, stalno smo se prilagođavali i razvijali kao država i narod. Amerikanci su svesni da još uvek ima problema koje je potrebno prevazići. Stalno radimo na tome da „stvorimo što savršeniju zajednicu“, kao što je navedeno i u samom Ustavu Sjedinjenih Američkih Država.

Zbog svega toga, rekao bih da imamo mnogo razloga da slavimo naš nacionalni praznik, iako će proslava ove godine biti nešto drugačija u odnosu na prethodne. Uprkos tome, nadam se da će nam se vaši čitaoci pridružiti 4. jula preko Fejsbuka.

Prethodni mesec u Sjedinjenim Državama obeležili su protesti zbog smrti Džordža Flojda, Afroamerikanca koji je izgubio život u incidentu u kome je učestvovala policija Mineapolisa. Kako ste doživeli taj građanski bunt? 

Za mene je ovo veoma tužan period, kao i za svakog Amerikanca, uostalom. Duboko saosećam sa porodicom g. Flojda zbog njihovog gubitka, a svestan sam i da se ova tragedija uklapa u širu sliku američkog društva.

Pre nekoliko nedelja, supruga i ja smo organizovali za članove ambasade bdenje sa svećama u spomen na gospodina Flojda. Tom prilikom smo razgovarali i o položaju Afroamerikanaca u Sjedinjenim Državama u današnje vreme, kao i o tome kako da kao društvo krenemo napred. „Sloboda i pravda za sve“ osnovni je princip koga se drže Amerikanci.

U našoj Deklaraciji o nezavisnosti navodi se da su svi ljudi stvoreni jednaki. Moramo svi što više da radimo na tome da pokažemo da svi mi zaista i jesmo potpuno jednaki, da radimo kako pojedinačno, tako i zajedno, u okviru državnih organa, na radnom mestu, kao i u mestima i gradovima u kojima živimo. Naši ideali moraju da važe i u praksi za svakog stanovnika Amerike, bez obzira na rasu, versku ili etničku pripadnost, seksualnu orijentaciju, godine ili invaliditet.

Ne pokušavamo da sakrijemo ili zataškamo nedostatke svoje države. O tome sam prilično otvoreno govorio na društvenim mrežama i u susretima sa novinarima. U nekim zemljama predstavnici vlasti pokušavaju da kontrolišu medije, ograniče protok informacija i sakriju probleme. Možda sa željom da stvore lažnu sliku i umanje značaj pretnje od novog virusa ili da prikriju korupciju ili ekološke katastrofe. Ili žele da ograniče mogućnosti novinarima da kritikuju odluke vlade, ili im je cilj ograničavanje slobode govora i veroispovesti.

Međutim, ovakva strategija može da ima tragične posledice. Istina uvek izađe na videlo, a današnja savremena tehnologija, omogućava lako i brzo širenje informacija . Dozvolite mi da kažem i ovo: prikrivanje informacija podriva poverenje građana, kao i samu demokratiju, stabilnost, pa i bezbednost. Nasuprot tome, stvara mogućnosti za korupciju i razne zloupotrebe. Zapravo, da Komunistička partija Kine nije prikrivala informacije o izbijanju zaraze virusom korona na samom početku , situacija u svetu je danas mogla biti znatno drugačija.

„Sloboda i pravda za sve“ osnovni je princip koga se drže Amerikanci. U našoj Deklaraciji o nezavisnosti navodi se da su svi ljudi stvoreni jednaki. Moramo svi što više da radimo na tome da pokažemo da svi mi zaista i jesmo potpuno jednaki

Sučeljavanje sa istinom, uz slobodne medije i otvorenu diskusiju, može ponekad biti nezgodno za neke ljude, ali to je put ka boljim rešenjima. To je i osnov za dobro upravljanje državom, za mir i napredak. To važi i za Sjedinjene Države i za Srbiju, kao i za bilo koju drugu državu u svetu.

Dakle, istina je da je ovo težak period za Ameriku. Izdaleka, situacija možda izgleda pomalo haotično, ali demokratija i nije uvek ravna linija. Nekada je neophodno preispitivanje određenih stvari, katkad i uz glasno izražavanje mišljenja i izlive jakih emocija, ali to su sve sastavni elementi promena nabolje. Morate saslušati svačije mišljenje. Morate se i staviti u tuđu perspektivu. Već smo svedoci toga da određene lokalne vlasti u Sjedinjenim Državama uvode reforme u policiji. Trenutno se u Americi vode izuzetno značajni dijalozi o rasnoj jednakosti.

Znate, još jedna pozitivna činjenica leži u tome da je situacija u Americi podstakla i druge države da sagledaju svoje nasleđe rasizma i nepravde. S tim u vezi, želim da naglasim da podržavam sve građane i organizacije koje se bore više pravde i jednakosti. To nisu samo ideali sanjara, već osnovne vrednosti koje svi mi kao ljudi treba da posedujemo, a nalaze se i u Deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija. Njihovom ostvarenju treba da teže sve državne vlasti i društva.

U nekim analizama prilika u Sjedinjenim Državama postavlja se i pitanje da li će približavanje predsedničkih izbora, u novembru ove godine, uticati da se podeljenost američkog društva i narednih meseci, manifestuje javnim okupljanjima i nemirima?

Građanski aktivizam je danas u Sjedinjenim Državama pretežno prilično miran, pri tome mislim i na nedavne proteste o rasnoj jednakosti i reformi policije. Incidenti koji uključuju nasilje uglavnom su izuzetak, a ne pravilo. Smatram da je tako bilo i tokom duge borbe za jednakost kroz istoriju Sjedinjenih Država, naročito od početaka Pokreta za građanska prava. Demonstracije, protestne šetnje, blokade institucija i nenasilna građanska neposlušnost bili su osnovni vidovi borbe za prava Afroamerikanaca u vreme Martina Lutera Kinga, Latinoamerikanaca, američkih starosedelaca, žena, LGBTQI populacije i lica sa posebnim potrebama.

Zbog toga, naravno, osuđujem svaki vid nasilja, ali trenutna dešavanja, uključujući mirne proteste, smatram jasnim pokazateljem da sve više Amerikanaca postaje svesno potrebe za sprovođenjem pravde u svojim sredinama i većim stepenom jedinstva.

U međuvremenu, očekujem da će predsednička i kongresna kampanja biti uzbudljiva, pa i pomalo burna kako se budemo približavali izborima koji će se održati 2. novembra. Izborne kampanje u Sjedinjenim Državama skoro nikada ne prolaze nezapaženo i nikada nisu dosadne.

Da se vratim na ono što sam već rekao, sloboda govora i medija u Americi omogućava i kandidatima i običnim građanima da razmenjuju i dobijaju informacije sa raznih strana, kao i da probleme razmotre iz svih uglova i tačaka gledišta.

Građani Sjedinjenih Država imaju mogućnost da izraze svoj stav tokom stranačkih predizbora i opštih izbora, kao i glasanjem o konkretnim pitanjima putem referenduma i drugih vidova glasanja na državnom i lokalnom nivou. Naš sistem glasanja je prilično šarenolik, a u narednih nekoliko meseci podsetićemo stranu publiku na tu činjenicu.

Aktuelna američka administracija imenovala je čak dva svoja službenika kao specijalne izaslanike za region odnosno za unapređenje dijaloga između Beograda i Prištine. U slučaju promene u Beloj kući nakon novembarskih izbora, kakva je sudbina angažmana g. Metjua Palmera i ambasadora Ričarda Grenela?

Povratak dijalogu između Beograda i Prištine nije partijsko pitanje, tako da ne očekujem nikakve promene u stavu Sjedinjenih Država. Stabilnost i napredak u regionu ciljevi su koje podržavaju obe glavne političke partije u Americi.

Sučeljavanje sa istinom, uz slobodne medije i otvorenu diskusiju, može ponekad biti nezgodno za neke ljude, ali to je put ka boljim rešenjima. To je i osnov za dobro upravljanje državom, za mir i napredak

Ne mogu da komentarišem same izbore, ali uveravam vas da će ovaj region u svakom slučaju ostati značajan za Vašington, kao i za moj tim u Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, bez obzira na ishod izbora u novembru. Svi mi ćemo nastaviti da pružamo podršku miru, napretku i evropskoj budućnosti ljudi u ovom regionu.

Prema određenim navodima, aktuelna američka administracija polagala je nade da će do američkih izbora biti moguće postići bar nekakav sporazum Beograda i Prištine. Mislite li da je to realno?

Zašto da ne? Meni se čini da je sasvim realno da predstavnici obe strane žele da sklope trajan dogovor koji bi unapredio živote građana i doneo stabilnost regionu. Nastavak tenzija sprečava mogućnost za dalji rast i napredak svih u regionu. Svi mi, uključujući specijalnog predsednikovog izaslanika g. Grenela, Belu kuću, Stejt department i moj tim u Ambasadi u Srbiji, delimo ubeđenje da je uspostavljanje stabilnije ekonomske saradnje između Srbije i Kosova ostvariv cilj koji bi brzo doneo konkretne rezultate. Ova saradnja ojačala bi poverenje između dve strane i dovela i do unapređenja saradnje u drugim oblastima. Možda nam je stvarno pomirenje između Beograda i Prištine na dohvat ruke. Nema razloga za dalja odlaganja.

Prilikom nedavnog susreta sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem izrazili ste razočaranje novim potezima Prištine kojima je ponovo ugoržen transport robe iz centralne Srbije na Kosovo. Ukidanju taksi na srpsku robu, prethodio je snažan pritisak SAD. Kakva će poruka Vašingtona biti sada?

Obradovalo nas je kada je Priština prestala da insistira na merama reciprociteta koje bi imale velike posledice po trgovinu i ekonomski razvoj na obe strane. Sjedinjene Države teže uklanjanju svih prepreka za dijalog, a trgovinska politika treba da bude preusmerena na ono što je najbolje za ljude u regionu. Takav pristup pruža najviše mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, povećanje prihoda i sprečavanje daljeg odliva mozgova. Ovo je naš dugogodišnji stav.

Kakvo je vaše viđenje trenutnih odnosa između Srbije i Crne Gore?

Srbija i Crna Gora imaju mnogo toga zajedničkog i brojne prednosti leže u međusobnoj saradnji i prijateljskim odnosima. Verujemo da građani i vlade obe zemlje imaju to u vidu i da će, stoga, uspeti da prevaziđu sve izazove. Ipak, brine nas rastuća napetost i ostrašćena retorika. Čini se da određeni mediji i političari u Srbiji dodatno raspiruju tenzije i podstiču ogorčenost u ciničnom nastojanju da ostvare što veći tiraž.

Sloboda veroispovesti predstavlja jedno od osnovnih prava građana, koje Sjedinjene Države podržavaju. Verujemo da ovom problemu treba pristupiti kroz otvorene i iskrene razgovore . Ljudi moraju da zanemare tabloidne i populističke vesti i da slušaju samo jedni druge.

Uoči junskih izbora u Srbiji imali ste kontakte sa „političkim liderima svih boja“ koje ste podsticali da učestvuju na izborima. Šta sada možete reći o izbornom procesu, imajući u vidu da se deo opozicije i gradjana Srbije odlučio na bojkot tvrdeći da nema uslova za fer i slobodne izbore?

Ne sporimo opravdanu zabrinutost opozicije zbog manjka medijskog prostora i drugih nedostataka u izbornom postupku.

Uprkos tome, ljudi zaslužuju da imaju mogućnost da odluče ko će biti njihovi predstavnici i, da budem iskren, nismo smatrali bojkot dobrom alternativom izborima zbog uskraćivanja prilike građanima da izraze svoj stav.

Verujemo da bojkot, zapravo, ograničava mogućnosti opozicije da se bore za promene u ime onih ljudi koje treba da predstavljaju.

U svakom slučaju, naš zajednički cilj ostaje jačanje demokratije u Srbiji.

Iščekujemo konačni izveštaj o izborima OEBS/Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, ali predviđam da će zaključak biti da još uvek ima prostora za poboljšanja. Činjenica je da mediji nisu svim partijama dali jednaku mogućnost da predstave svoju viziju budućnosti za Srbiju. Kako je Evropska unija istakla, kao i mnogi drugi uostalom, Srbija ima još dosta posla oko unapređenja izbornog sistema.

U predstojećem periodu, Ambasada Sjedinjenih Država, kao i druge misije u Beogradu, radiće sa pojedincima i grupama, uključujući i one koji su bojkotovali izbore, kao i one koji nisu, na podsticanju slobode medija, jačanju civilnog društva, kontroli vlasti od strane građana i unapređenju demokratije u državi.

Često ističete značaj slobodnih medija u demokratskim zemljama. Kakvo je Vaše mišljenje o medijima u Srbiji u ovom trenutku?

Kao i drugi, i Sjedinjene Države su veoma zabrinute zbog stanja medija u zemlji. Srbija neprestano dobija negativne ocene u ovoj oblasti od priznatih međunarodnih grupacija, poput Reportera bez granica, Fridom hausa, OEBS-a, Evropske unije i drugih. Tabloidi uporno iskrivljuju i zataškavaju informacije i ležerno objavljuju neutemeljene, senzacionalističke vesti koje plasiraju spoljni faktori sumnjivih namera. Istovremeno, različita politička mišljenja i stavovi koji se ne sviđaju moćnicima imaju malo ili nimalo pristupa većini medija. Nezavisni i slobodni mediji su najbolji lek za bolje zdravlje demokratske budućnosti Srbije .

Da li ste zadovoljni napretkom radova na izgradnji tzv. Moravskog koridora, koja je poverena američko-turskom konzorcijumu?

Drago mi je što su počeli radovi na izgradnji auto-puta i što napreduju solidnim tempom. Nadam se da će, narednih godina, još američkih kompanija imati priliku da učestvuje u izgradnji saobraćajne i tehnološke infrastrukture u Srbiji. Ove mreže imaju ključni značaj za razvoj vaše privrede, a sami građevinski projekti otvaraju brojna značajna radna mesta. To u velikoj meri doprinosi borbi protiv odliva mozgova.

Situacija u Americi podstakla je i druge države da sagledaju svoje nasleđe rasizma i nepravde. S tim u vezi, želim da naglasim da podržavam sve građane i organizacije koje se bore više pravde i jednakosti. To nisu samo ideali sanjara

Da li je pad globalne ekonomije usled krize izazvane pandemijom virusa korona rezultirao smanjenjem interesovanja američkih investitora za ulaganja u Srbiji?

Nažalost, pandemija je negativno uticala na poslovanje kompanija svuda u svetu. Ipak, čini se da je Srbija u boljoj ekonomskoj poziciji u odnosu na mnoge druge zemlje, zahvaljujući mudroj fiskalnoj politici i stabilnoj monetarnoj politici poslednjih godina. Pandemija će se, pre ili kasnije, okončati i oporaviće se privrede zemalja širom sveta. Verujem da će tada američki investitori i dalje videti Srbiju kao primamljivo okruženje za nove investicije.

Tokom virtuelne proslave Dana nezavisnosti koju organizujete, američka i srpska zastava će se sigurno vijoriti jedna pored druge. Kako biste ocenili naše bilateralne odnose danas ?

Odlični su i svakim danom sve bolji!