Sitemap

Stevo Pendarovski, predsednik Severne Makedonije

Dugim čekanjem do pada podrške EU

Podrazumeva se da države kandidati za članstvo u EU moraju da pokažu vidljive rezultate u reformama ispunjavanjem kriterijuma za članstvo, ali i Evropska unija treba da pruži jasnu perspektivu u pogledu integracije regiona ~ Stevo Pendarovski

U ekskluzivnom intervjuu za CorD Magazin, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski ističe da je tempo integracije zemalja Zapadnog Balkana veoma skroman. A kad nema procesa pristupanja, ima više prostora za maligne uticaje. Iseljavanje mladih je među najvećim izazovima s kojima se suočavamo.

Gospodine predsedniče, kako biste ocenili svoju nedavnu posetu Srbiji?

Naše dve zemlje tradicionalno neguju dobrosusedske odnose i prijateljstvo, zasnovano na poverenju i obostrano korisnoj saradnji. Proteklih decenija smo uspostavili veze u trgovini, kulturnoj razmeni, institucijama i saradnji građana.

Poslednji susret s predsednikom Vučićem bio je 2. avgusta, kada sam posetio manastir Svetog Prohora Pčinjskog da bismo obeležili 2. avgust – Dan Republike i važan datum u istoriji Makedonije. Razgovarali smo o produbljivanju saradnje, mogućnostima daljeg rasta trgovinske razmene i drugim interesantnim temama za građane obe zemlje.

Severna Makedonija i Srbija odavno nemaju otvorenih pitanja. Srpska pravoslavna crkva je prošle godine priznala Makedonsku pravoslavnu crkvu – Ohridsku arhiepiskopiju i taj potez je znatno doprineo poboljšanju međusobnog poverenja.

Po mom mišljenju, srpski predsednik se snažno oglasio u medijima u manastiru Sveti Prohor Pčinjski kada je rekao da Srbija priznaje makedonski narod i makedonski jezik.

Bili ste u Srbiji uoči Ilindena, kada se obeležava Dan Republike vaše zemlje, a koji se ove godine, drugi put, obeležava u manastiru Svetog Prohora Pčinjskog u Srbiji, u prisustvu delegacije iz Severne Makedonije. Koliko vam je ova činjenica važna?

Za nas, iz istorijske perspektive, Ilinden ima veliko, jasno značenje. Prva Kruševska republika uspostavljena je 2. avgusta 1903. godine. Na isti datum 1944. godine, prvom sednicom ASNOM-a (Antifašističkog sabora narodnog oslobođenja Makedonije), stvorena je slobodna makedonska država. Delegati državno-konstitutivne sednice ASNOM-a sastali su se u manastiru Sveti Prohor Pčinjski. Zato je poseta manastiru na Ilinden bila izuzetna za moju zemlju. Imao sam priliku da položim cveće ispred spomen-ploče koja obeležava prvu sednicu ASNOM-a.

Cilj nam je da kroz brojne regionalne inicijative dodatno olakšamo uslove poslovanja, protok roba i usluga i povećamo direktne investicije

Verujem da ćemo ovu tradiciju nastaviti i sledeće godine, kako bismo odali počast našim velikim narodnim herojima i posetili manastir, a da to ne bude prekidano iz političkih, verskih ili bilo kojih drugih razloga, kao što se dešavalo u prošlosti.

Kako biste ocenili položaj makedonske zajednice u Srbiji i srpske zajednice u Severnoj Makedoniji; ima li prostora za poboljšanje?

Uvek postoji prostor za poboljšanje situacije za manjinske zajednice u određenoj zemlji, bez obzira na to da li i koliko uživaju ista prava kao i većina građana.

Prema poslednjem popisu, 1,3% ukupnog stanovništva Severne Makedonije, odnosno skoro 24.000 građana, izjasnilo se kao Srbi. Oni su, preko svojih političkih predstavnika u parlamentu, važan politički faktor u političkom životu zemlje. Napominjem i da Srbi u Makedoniji slave 27. januar, praznik Svetog Savu, koji je uvršten među državne praznike naše zemlje.

Mislim da je u Srbiji manji broj Makedonaca, blizu 15.000. Makedonci u Srbiji uživaju sva prava, slobodno se izjašnjavaju o nacionalnoj pripadnosti, postigli su vidljive rezultate u obrazovanju, kulturi i informisanju, dok su makedonski jezik i pismo u službenoj upotrebi u pojedinim lokalnim zajednicama u kojima žive.

Pri susretu s predsednikom Srbije bili ste saglasni da su bilateralni odnosi na najvišem mogućem nivou. U kojim oblastima privrede vidite prostor za dalje unapređenje saradnje?

Kontinuirani politički dijalog omogućava stalni razvoj bilateralnih odnosa, što je odličan preduslov za trgovinsku razmenu. Pored toga, imamo širok pravni okvir koji nudi brojne mogućnosti za razvoj ekonomske i kulturne saradnje.

Srbija je godinama u vrhu liste zemalja s kojima Severna Makedonija ima najveću trgovinsku razmenu. Kao susedi, posvećeni smo daljem unapređenju te saradnje.

Otvoreni Balkan je dobronamerna inicijativa koju treba staviti pod okrilje Berlinskog procesa, koji je uspostavio strukture, postigao dobre rezultate do sada i okuplja sve zemlje ZB6

Cilj nam je da kroz brojne regionalne inicijative dodatno olakšamo uslove poslovanja, protok roba i usluga i povećamo direktne investicije. Verujem da će već uspostavljeni kontakti na političkom i poslovnom planu doprineti daljem intenziviranju saradnje među kompanijama.

Smatram isto tako da je ekonomska saradnja naših zemalja od posebnog značaja u kontekstu težnji obe zemlje za članstvom u Evropskoj uniji.

Da li će Severna Makedonija i Srbija zajedno raditi na revitalizaciji železničke pruge koja povezuje dve zemlje i, ako jeste tako, koliko bi proces mogao da traje?

Smatram da je važno da obe države rade na modernizaciji železničke infrastrukture, kao u zemljama Evropske unije. Modernizacija naših železničkih veza je važan preduslov za unapređenje razmene dobara i usluga i obezbediće dodatnu vrednost Koridoru 10. Verujem da će Severna Makedonija i Srbija zajedničkim snagama uspeti da obezbede finansijsku konstrukciju za realizaciju projekta, koji bi uglavnom trebalo da finansira Evropska unija.

Kao predsednik zemlje koja je prihvatila velike ustupke u nastojanju da ubrza proces evropskih integracija, da li ste sada zadovoljni trenutnim tempom tog procesa?

Nesporno je da je tempo integracije zemalja Zapadnog Balkana veoma skroman. Srbija sa Evropskom unijom pregovara od 2014. godine.

Makedonija je kandidat za članstvo od 2005. godine, a sticajem okolnosti tek je prošle godine, posle 17 godina čekanja, održala prvu međuvladinu konferenciju i otvorila pregovore o pristupanju EU.

Predugo čekanje dovodi do naglog pada podrške članstvu u EU, a bez procesa pristupanja ima više prostora za maligne uticaje. Iseljavanje mladih je među najvećim izazovima s kojima se suočavamo. Podrazumeva se da države kandidati moraju da pokažu vidljive rezultate u reformama ispunjavanjem kriterijuma za članstvo, ali i Evropska unija treba da pruži jasnu perspektivu u pogledu integracije regiona.

Moj utisak je da je EU pojačala svoj fokus na region nakon ruske agresije na Ukrajinu. Nadam se da će se ovaj rat završiti što je pre moguće, a istovremeno se nadam da neće ponovo pomeriti fokus interesa Unije s integracije našeg regiona.

Albanske vlasti su nedavno sugerisale da je inicijativa Otvoreni Balkan ispunila svoju svrhu i da bi trebalo da bude završena. Budući da je i vaša zemlja aktivni učesnik u toj inicijativi, kako vidite njenu budućnost?

Nikada nisam bio i nikada neću biti protiv jačanja ekonomskih procesa, smanjenja birokratije oko kretanja roba, ljudi i kapitala preko granica Zapadnog Balkana. Međutim, više puta sam javno izjavio da, uz uključivanje samo tri zemlje iz regiona, inicijativa Otvoreni Balkan ima strukturne nedostatke i ograničen potencijal.

To je ipak dobronamerna inicijativa i treba je staviti pod okrilje Berlinskog procesa, koji je uspostavio strukture, postigao dobre rezultate do sada i okuplja svih šest država Zapadnog Balkana.

Očekujete li, po vašem mišljenju, da se EU prvo proširi na Balkan ili Ukrajinu i Moldaviju?

Ne bih očekivao takav ishod, jer su kandidati Zapadnog Balkana decenijama u procesu evropskih integracija, ljudi i institucije imaju ogromno iskustvo i akumulirano znanje o tom procesu. Da budemo jasni, Moldavija i Ukrajina treba da uđu u EU, ali to se ne može desiti preko noći.

Mi smo dugo u čekaonici EU i ako se taj period ponovo produži, zbog bilateralnih sporova, moglo bi doći do ozbiljnih negativnih posledica, kako po moju zemlju, tako i po region, ali i po privlačnost procesa evropskih integracija 

S naše tačke gledišta, mi smo dugo u čekaonici EU i ako se taj period ponovo produži, zbog bilateralnih sporova, moglo bi doći do ozbiljnih negativnih posledica, kako po moju zemlju, tako i po region, ali i po privlačnost procesa evropskih integracija. 

Nedavno ste izjavili da nema bojazni da će se sukobi na severu Kosova preliti na Severnu Makedoniju. Ko je odgovoran za situaciju na severu Kosova i gde bi se moglo naći rešenje?

Što se tiče bezbednosne situacije, ne očekujem prelivanje, uglavnom zbog prisustva nekoliko hiljada vojnika NATO-a na terenu, čiji deo predstavlja naša mala vojna jedinica.

Što se tiče mogućeg rešenja: mi snažno podržavamo dijalog i pregovore, i to je bio glavni razlog što smo nedavno bili domaćini razgovora Kosova i Srbije i ponudili svoje dobre usluge našim susedima ne bismo li im pomogli da postignu sporazum.

Makedonija ima značajno iskustvo u postizanju kompromisa, kako sa susedima tako i unutar zemlje, i dobro poznaje prednosti diplomatije.

BEZBEDNOST

Ne očekujem prelivanje sukoba, uglavnom zbog prisustva nekoliko hiljada vojnika NATO-a na terenu, uključujući i našu malu vojnu jedinicu

PROŠIRENJE EU

Da se razumemo, Moldavija i Ukrajina treba da uđu u EU, ali to se ne može desiti preko noći

TRGOVAČKA BERZA

Srbija je godinama u vrhu liste zemalja s kojima Severna Makedonija ima najveću trgovinsku razmenu

CorD Recommends

Više...

Ambasador SAD Kristofer Hil posetio prvu toplanu koja kombinuje dva obnovljiva izvora energije

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil posetio je toplanu Pemci 1 u Kladovu, koja je uz podršku USAID programa "Bolja energija" u...

Dodatnih 18 miliona dolara od Sjedinjenih država za razvojno partnerstvo sa Srbijom

Danas su Sjedinjene Američke Države, preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), najavile dodatnih 18 miliona dolara razvojne pomoći Srbiji, i to kroz amandmane...

Nj.e. Jozef Mađar

Nj.e. Jozef Mađar – Zapadni Balkan je jedan od prioriteta

Ambasada Mađarske u Beogradu priredila je prijem povodom početka mađarskog predsedavanja Savetu Evropske unije Ambasador Mađarske u Srbiji Jožef Mađar izjavio je da će mađarsko...

Etienne Thobois, izvršni direktor, Paris 2024

Organizovanje Olimpijskih igara je zaista timski sport

Pariz 2024 ima za cilj da Igre budu pristupačne i održive, kao i da smanji karbonski otisak prethodnih Olimpijada za polovinu. Projekat zaostavštine fokusira...

Ambasador SAD Kristofer Hil posetio prvu toplanu koja kombinuje dva obnovljiva izvora energije

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil posetio je toplanu Pemci 1 u Kladovu, koja je uz podršku...

Er Srbija dobila prvu ženu kapetana u ATR floti

Er Srbija je saopštila da je dobila prvu ženu kapetana u svojoj floti aviona ATR. "Tridesetdvogodišnja Vanja Marčeta je prva...

Srbija i Egipat potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini

Srbija i Egipat potpisali su u Kairu Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje i još 10 bilateralnih dokumenata...

Dodatnih 18 miliona dolara od Sjedinjenih država za razvojno partnerstvo sa Srbijom

Danas su Sjedinjene Američke Države, preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), najavile dodatnih 18 miliona dolara razvojne pomoći...

Potpisan Memorandum u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji

Pet ministarstava Vlade i 20 naučno-akademskih institucija i instituta potpisali su Memorandum u oblasti primene razvoja nuklearne energije u...