Prvo proširenje članstva BRIKS do koga je došlo na ovom samitu moglo da otvori put desetinama zainteresovanih zemalja i doprinese tome da BRIKS postane održiva protivteža Zapadu. Ipak, mnoge članice ne žele da on postane antizapadnjački pakt već pre svega snaga koja će doprineti stvaranju pravednijeg svetskog poretka i reformi globalnih institucija.
Poznati ekonomista iz investicione banke Goldman Saks Džim O’Nil je 2001. godine osmislio akronim „Brik” za Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu. One su velike zemlje sa srednjim primanjima koje su istovremeno ekonomije ubrzanog rasta. On je predvideo da će one postati vodeće svetske ekonomije do 2050. godine. Ove četiri zemlje su 2006. godine odlučile da se udruže kao grupa BRIK. Južna Afrika im se pridružila 2010. godine i tako je nastao BRIKS.
Zajednički, zemlje BRIKS-a imaju 3,24 milijarde stanovnika ili 40 odsto svetskog stanovništva, a njihov zbirni BDP iznosi 26.000 milijardi dolara, što je skoro trećina svetske ekonomije. Doprinos globalnom BDP-u pet država članica BRIKS-a, već je nadmašio Grupu – 7 najbogatijih zemalja, po paritetu kupovne moći. Međutim, BRIKS ima svega oko 15 odsto glasačkog prava u glavnoj svetskoj finansijskoj instituciji MMF-u. BRIKS je nastao da bi se pronašli načini za reformu međunarodnih finansijskih institucija, kao što su MMF i Svetska banka, da bi se stvorio „jači glas i bolje zastupanje” ekonomija u razvoju. Zemlje BRIKS-a su 2014. godine osnovale Novu razvojnu banku, sa sredstvima od 100 milijardi dolara, da bi zemljama u razvoju pozajmljivali novac za napredak i razvoj bez uslovljavanja.
Treba reći da je BRIKS konglomerat raznorodnih država i u političkom i ekonomskom smislu, za čije će čvršće povezivanje biti potrebno dosta vremena i kompromisa.Razlike u stepenu i nivou razvoja i stabilnosti ovih zemalja, znatno otežavaju njihovo institucionalno povezivanje. Svaka zemlja BRIKS-a je velika zemlja u vlastitom regionu, a Kina je postala “veliki igrač”. Zemlje BRIKS-a su podeljene i oko odnosa prema zapadnim zemljama. Rusija doživljava BRIKS kao deo vlastite borbe protiv Zapada, kao pomoć u zaobilaženju sankcija koje su joj uvedene zbog invazije na Ukrajinu. Posle sankcija zapadnih zemalja na uvoz ruske nafte, Indija i Kina postale su njeni najveći potrošači. Međutim, druge zemlje BRIKS-a ne žele da on postane izričito antizapadnjački pakt. Južna Afrika, Brazil i Indija ne žele podeljeni svet, jer bi suprotstavljanje Zapadu bilo loše po njihovu bezbednost i napredak.
Ideja vodećih političara u Rusiji i Brazilu koji su prošle godine predložili da se stvori zajednička valuta za blok BRIKS-a, nije razmatrana na samitu
Samit BRIKS-a, 15. po redu, održan je od 22. do 24. avgusta ove godine u Johanesburgu u Južnoj Africi. Na Samit su pozvani lideri više od 60 država, a zahtev za prijem podnele su 23 zemlje. Glavna rasprava se vodila oko proširenja članstva bloka i o daljoj dedolarizaciji, odnosno postepenom napuštanju dolara u međunarodnoj trgovini i povećanju trgovine u lokalnim valutama. BRIKS, kako je istaknuto ne želi da se takmiči sa Zapadom, već da nađe svoje mesto na globalnom tržištu.
Pet trenutnih članica moralo je prvo da utvrdi kriterijume koje zemlje kandidati moraju da ispune da bi se pridružile ekonomskom bloku, a BRIKS je zasnovan na konsenzusu (odluke se donose samo ako se svih pet zemalja složi). Doneti su dokumenti koji su usvojeni i koji postavljaju smernice, principe i procese za razmatranje zemalja, koje žele da postanu članice BRIKS-a.
Pozdravljena je ideja proširenja BRIKS-a, gde je najmanje 23 zemlje već podnelo zahtev za članstvo, a da je još preko 40 njih dobrodošlo da se pridruže, kako bi unapredili zajednički razvoj.
Poslednjeg dana usvojena je Deklaracija iz Johanesburga u kojoj su sumirani zaključci 15. BRIKS samita. Nova deklaracija nosi ime „Johanesburg-2“. Postojeće članice su se složile oko ekspanzije bloka, tako da će Saudijska Arabija, Argentina, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Etiopija, biti deo BRIKS-a, odnosno biti primljeni u članstvo od 1. januara 2024. godine.
Proširenje, koji ima za cilj povećanje uticaja bloka, takođe, bi moglo da otvori put desetinama zainteresovanih zemalja koje traže prijem u BRIKS, što bi podržalo njihove napore da to pretoče u održivu protivtežu Zapadu. Prijem novih članica je prva faza proširenja petorke.
U Johanesburgu je utvrđen široki plan odmicanja od upotrebe američkog dolara , kao glavne svetske rezervne valute za trgovinu među zemljama BRIKS-a u korist lokalnih valuta. Dominantni dolar je jedan od brojnih problema u svetu u razvoju, gde mnogi smatraju da međunarodne institucije kao UN, MMF-a i Svetska banka ne služe njihovim interesima. Zemlje BRIKS-a su više puta pozivale na stvaranje pravednijeg svetskog poretka i reformi globalnih institucija. Treba reći da i izražena namera grupe BRIKS u vezi sa dolarom neće ovu valutu srušiti preko noći.
Prema proračunima američkih Federalnih rezervi, 96 odsto trgovine u Americi od 1999. do 2019. fakturisano je u dolarima, a 74 odsto trgovine u Aziji. Izvan Evrope, 79 odsto trgovine obavljalo se u dolarima, što naglašava status američke valute kao de fakto glavne svetske valute.
Pažnja članica usmerena je na stvaranje modaliteta koji će osigurati međusobnu trgovinu, zajedničke ekonomske projekte i investicije izvan sistema koji kontrolišu SAD i njihovi zapadni saveznici
Na samitu je istaknuta potreba da se u obračunima koriste nacionalne valute. Ocenjeno je da je ovo globalni trenutak za korišćenje lokalnih valuta, alternativnih finansijskih procedura i alternativnih sistema plaćanja. S tim u vezi, lideri BRIKS-a su zadužili ministre finansija svojih zemalja da rade na ovim pitanjima. Oni će da osnuju grupu do narednog samita u Kazanju (Rusija), koja će razmotriti “pitanje formiranja alternativnog platnog sistema”. BRIKS je spreman da traži mogućnosti za poboljšanje stabilnosti, pouzdanosti i poštenih i fer odnosa u globalnoj finansijskoj arhitekturi.
Vodeći političari u Rusiji i Brazilu su prošle godine predložili da se stvori zajednička valuta za blok BRIKS-a, da bi se suprotstavio dominaciji američkog dolara u međunarodnoj trgovini i finansijama.
Što se tiče jedinstvene valute BRIKS-a, o tome nije bilo reči na samitu. Sada je sva pažnja usmerena na pronalaženje načina da se osigura međusobna trgovina, zajednički ekonomski projekti, investicije na način da to ne zavisi od sistema koji kontrolišu SAD i njihovi zapadni saveznici.
Smatramo da će američki dolar iako oslabljen, ostati važno globalno sredstvo plaćanja. Postepeno će se smanjivati uloga dolara kao svetske rezervne valute, ali će on ostati valuta kolektivnog Zapada u procesu kretanja sa unipolarnog ka multipolarnom poretku i smanjenja uloge zapadnih valuta. Kod ostatka sveta i ”globalnog Juga” jačaće diverzifikacija regionalnih valuta, odnosno sve veća upotreba nacionalnih valuta kao sredstva plaćanja i obračuna između pojedinih zemalja.
Glavne teze Deklaracije iz Johanesburga
– BRIKS će pojačati saradnju o bezbednosti hrane između zemalja asocijacije i šire;
– Lideri BRIKS-a izrazili su zabrinutost zbog upotrebe jednostranih sankcija i njihovih negativnih posledica po zemlje u razvoju;
– Zemlje BRIKS-a vide UN kamenom temeljcem međunarodnog sistema;
– BRIKS ističe afričku inicijativu za rešavanje ukrajinskog sukoba;
– Zemlje BRIKS-a posvećene su jačanju makroekonomske koordinacije, produbljivanju saradnje u ekonomiji;
– Zemlje BRIKS-a se zalažu za reformu UN i povećanje zastupljenosti zemalja u razvoju u njenom Savetu bezbednosti;
– BRIKS je posvećen mirnom rešavanju sukoba u Nigeru, Libiji i Sudanu na bazi UN i Afričke unije;
– Zemlje BRIKS-a podržavaju želju Brazila, Indije i Južnoafričke Republike da igraju veću ulogu u Savetu bezbednosti UN;
– Zemlje BRIKS-a su zabrinute zbog sukoba u svetu, insistiraju na mirnom rešavanju razlika kroz dijalog;
– Zemlje BRIKS-a su protiv trgovinskih barijera koje uvode razvijene zemlje pod izgovorom borbe protiv klimatskih promena;
– Lideri BRIKS-a se zalažu za korišćenje nacionalnih valuta u međunarodnoj trgovini i finansijskim operacijama između zemljama organizacije;
– Zemlje BRIKS-a su za jačanje mehanizama u cilju neširenja oružja za masovno uništenje;
– Zemlje BRIKS-a pozdravljaju predloge o posredništvu koji su usmereni na mirno rešavanje sukoba u Ukrajini;
– Zemlje BRIKS-a se zalažu za rešavanje konflikta oko iranskog nuklearnog programa diplomatskim sredstvima;
– Zemlje BRIKS-a podržavaju razvoj međunarodne konvencije koja je protiv upotrebe Informacionih i komunikacinih tehnologija (IKT) u kriminalnim radnjama;
– Zemlje BRIKS-a pozivaju na širenje predstavništa razvijenih zemalja u međunarodnim organizacijama i na multilateralnim forumima;
– Lideri BRIKS-a su podvukli važnost G-20 kao vodećeg međunarodnog foruma;
– Zemlje BRIKS-a su se dogovorile da rade na povećanju međusobnih turističkih tokova;
– Zemlje BRIKS-a smatraju da neizbalansirani ekonomski oporavak od pandemije pogoršava nejednakost u svetu;
– BRIKS podržava agendu Afričkog saveza do 2063. godine, između ostalog i uvođenje kontinentalne zone slobodne trgovine.
Dr Dejan Jovović, naučni savetnik – ekspert za međunarodne finansije i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije