Za uspeh vinarije Verkat zaslužna je vizija jedne pravnice i jedne istoričarke umetnosti, dve rođene sestre Sonje i Nataše Vrkatić, njihov odnos prema Fruškoj gori, kao posebnom mestu na kojem su odrasle i koje vole, i ogromna podrška još dve žene iz porodice, majke Marice i treće sestre Ivane
Sledeće berbe se nadamo penušavom vinu od Grašca i možda nekom oranžu, ali svaka godina je posebna i mi se prilagođavamo onome što nam grožđe daje i uvek se radujemo iznenađenjima“, najavljuju sestre Vrkatić.
Šta je vas dve sestre dovelo u vinograd i u vinariju?
Naša odluka da se bavimo vinarstvom je došla iz želje da sačuvamo porodični vinograd malvazije. Baviti se ovim poslom za nas znači raditi nešto u zajednici, to nije individualni projekat. U osnovi to nas je i dovelo u vinski svet.
Potreba da i pored naših pojedinačnih zanimanja radimo zajedno i zajednički održimo nešto što nam je svima bitno i što nas vezuje. Svakako tome je doprineo i naš odnos prema Fruškoj gori, kao posebnom mestu na kojem smo odrasle i koje volimo. Naša najveća podrška je od početka bila naša majka Marica, kao i sestra Ivana, koja se polako sve više uključuje u rad vinarije.
Samo neupućeni mogu da pitaju otkud žene na čelu vinarije. Kako to promeniti?
Tačno tako, briga o vinogradu jeste tradicionalno bila ženski posao, ako govorimo o podeli rada na gazdinstvima. Međutim zbog patrijarhalnog društva u kojem živimo, retko su žene koje su brinule o vinogradima mogle biti i vlasnice zemlje ili sredstava za proizvodnju. Tako da nije iznenađujuće da je opšti utisak da se vinom bave muškarci. Ovo, naravno, nije slučaj samo u vinarstvu. Rad žena je tradicionalno nevidljiv u mnogim oblastima i treba reći da se i dalje mnogi pitaju odkud žena na čelu bilo čega. To je zaista poražavajuće i govori o tome da emancipatorski projekat žena nije ni blizu završen.
Rad žena je tradicionalno nevidljiv u mnogim oblastima i treba reći da se i dalje mnogi pitaju odkud žena na čelu bilo čega
Promena je, naravno, moguća, ali zahteva dugoročan program ekonomskog osnaživanja žena u poljoprivredi, edukaciju i pomoć u ostvarivanju prava.
Što se tiče vinske scene u Srbiji, ona prolazi kroz razdoblje zanimljivih promena. To nije samo pojava žena koje se bave vinom već i promena pristupa, ulazak mladih ljudi sa drugačijim pogledom na vinarstvo i vinogradarstvo, širenje sortimenta i tehnologija proizvodnje, jačanje malih vinarija i drugačijih pristupa. U svakom slučaju, interesantno vreme za našu delatnost u Srbiji. I u takvoj atmosferi žene koje se bave ovim poslom dobijaju malo više prostora i podstreka nego što je to bio slučaj ranije. Nadamo se da će se taj trend i nastaviti.
Da li ćete petogodišnjicu poslovanja proslaviti nekim novim vinom ili novim zasadima? Kakvi su vam planovi za širenje posla?
Petogodišnjicu svakako moramo proslaviti žurkom. Ali šalu na stranu, da ima dosta planova. Jedan od najvažnijih koraka je promena pristupa brige o vinogradu i prelazak na organsku zaštitu. To je nešto što smo dugo priželjkivale i odlučile smo da je pravo vreme da napravimo taj korak. S obzirom da smo do sada bili bazirani na proizvodnji belih i roze vina, pravimo i mali iskorak u proizvodnju crvenih vina. Za početak smo odabrale Frankovku i nadamo se skorom podizanju zasada sorti za crvena vina, sortimenta koji bi upotpunio naš portfolio i bio u skladu na Fruškoj gori.
U svakom slučaju, trudimo se da od svake berbe dobijemo nešto interesantno. Berba 2021. je dala male serije Malvazije Barrique i posebni Grašac 4.0. koji je proglašen za najbolje vino od autohtonih sorti belih vina na ovogodišnjem Wine Vision.