Evropska unija finansira najvažniji projekat Srbije u trenutnim okolnostima za obezbeđivanje energetske bezbednosti, i to grantom od 49,6 miliona evra za izgradnju gasnog interkonektora Srbija–Bugarska, izjavio je šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre nakon sastanka sa ministarkom za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadrankom Joksimović.
Žiofre i Joksimovićeva su razgovarali o pristupanju naše zemlje EU, posebno u kontekstu posledica teške geopolitičke situacije u Evropi na društvene i ekonomske tokove, kako u državama članicama Unije, tako i u onima koje su na putu ka članstvu, a Žiofre je tom prilikom naglasio da je energija u ovom trenutku veoma važna tema i da je EU već veoma aktivna u ovom sektoru.
“Funkcionisanje gasnog interkonektora Srbija–Bugarska je preduslov za otvaranje srpskog tržišta gasa za neruske izvore”, objasnio je Žiofre i dodao da se već razmatra da EU podrži još jedan interkonektor sa Severnom Makedonijom.
Prema njegovim rečima, Srbija je, zajedno sa drugim zapadnobalkanskim partnerima, pozvana da učestvuje u novoj energetskoj platformi koju je uspostavila EU o zajedničkoj kupovini gasa.
Šef Delegacije EU je rekao da se radi sa Srbijom na poboljšanju njene energetske efikasnosti i na povećanju obnovljivih izvora u energetskom miksu kroz konkretne projekte, finansiranje i tehničku pomoć.
“Pozvali smo ministre energetike partnerskih zemalja Zapadnog Balkana da prisustvuju prošle nedelje našem neformalnom sastanku energetskog saveta u Pragu i ostajemo u kontaktu sa Srbijom kako bismo bolje razumeli njene energetske potrebe”, objasnio je Žiofre uz konstataciju da je EK imala više sastanaka i na različitim nivoima:
“Ovo je partnerstvo i moramo da slušamo jedni druge da bismo mogli da pomognemo”.
Joksimovićeva je iskazala zahvalnost Evropskoj komisiji na spremnosti da se pravovremeno partnerski razgovara o konkretnoj pomoći Zapadnom Balkanu i Srbiji u domenu energetike, čime će se značajno doprineti stabilnijem snabdevanju energentima u zimskim mesecima.
Na sastanku je razmotrena i najava da će u okviru aktuelnog poziva za Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) prioritet imati projekti u oblasti energetike, a očekuje se raspisivanje i novog poziva za dostavljanje predloga projekata.
U pogledu srednjoročne pomoći, kako su se saglasili Joksimović i Žiofre, prioritet će biti da se u okviru postojećih instrumenata poveća obim sredstava za projekte u oblasti energetske tranzicije i sigurnosti snabdevanja.