Svetske cene hrane ubrzale su rast u februaru dostigavši najviši nivo u istoriji, predvođene poskupljenjem biljnih ulja i mlečnih proizvoda, pokazuje najnoviji izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Indeks, koji prati cene hrane osnovnih prehrambenih proizvoda na svetskim tržištima, iznosio je prošlog meseca u proseku 140,7 poena, što je za 3,9 odsto više u odnosu na januar i za 20,7 procenata iznad nivoa u februaru 2021.
Cene biljnih ulja su skočile za 8,5 odsto na mesečnom nivou, što je novi rekord, uglavnom usled rasta kotacija palminog, sojinog i suncokretovog ulja.
Tome je doprinela snažna globalna potražnja koja se poklopila sa nekoliko faktora na strani ponude, kao što su smanjene raspoložive izvozne količine palminog ulja iz Indonezije, slabiji izgledi proizvodnje soje u Južnoj Americi, kao i zabrinutost u pogledu potencijalnog poremećaja izvoza suncokretovog ulja iz crnomorskog regiona.
Cene mleka su u februaru porasle u proseku za 6,4 posto u odnosu na januar, zbog nižih zaliha u zapadnoj Evropi i Okeaniji od očekivanih, i upozno visoke uvozne tražnje posebno iz severne Azije i sa Bliskog istoka.
Kotacije žitarica su takođe napredovale na mesečnom nivou za 3,0 procenta, pod uticajem zabrinutosti za stanje useva u Južnoj Americi, neizvesnosti oko izvoza kukuruza iz Ukrajine i rasta izvoznih cena pšenice. Kukuruz je predvodile s rastom cene od 5,1 odsto, dok je pšenica poskupela za 2,1 posto u odnosu na januar, u velikoj meri usled neizvesnost oko globalnih tokova snabdevanja iz crnomorskih luka.
Međunarodne cene pirinča su u februaru bile za 1,1 odsto više nego prethodnog meseca, podržane jakom potražnjom kupaca na Bliskom istoku i aprecijacijom valuta nekih zemalja izvoznika u odnosu na američki dolar.
Rast nije zaobišao ni globalne cene mesa koje su u proseku ojačale za 1,1 posto od januara. Međunarodne kotacije goveđeg mesa dostigle su novi rekordan nivo pogurane velikom uvoznom tražnjom u uslovima oskudnih zaliha goveda spremnih za klanje u Brazilu, kao i jakom potražnjom žive stoke radi obnavljanja stočnog fonda u Australiji.
Takođe je poskupelo svinjsko meso, dok su cene ovčijeg i živinskog mesa pale, delom zbog velikih izvoznih zaliha u Okeaniji i smanjenog uvoza iz Kine nakon završetka proslave Lunarne nove godine.
Cena šećera na globalnom tržištu je oslabila za 1,9 odsto mesečno usled povoljnih izgleda za proizvodnju u najvećim zemljama izvoznicama kao što su Indija i Tajland, kao i zbog poboljšanih izgleda roda u Brazilu.
“Znatan podsticaj rastu cena hrane dolazi od eksternih faktora koji poskupljuju proizvodnju, pre svega cene energije, đubrivo i stočna hrana. Svi ovi faktori imaju tendenciju da obaraju profitne marže proizvođača hrane, obeshrabrujući ih od daljih ulaganja i širenja proizvodnje”, navodi ekonomista FAO Upali Galketi Aratčiladž.