Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji predstavio je 14 najinovativnijih lokalnih ideja za smanjenje zagađenja i poboljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji, pristiglih kao odgovor na izazov „Inovacije za čistiji vazduh“, koji je UNDP uputio uz podršku UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Među njima su rešenja za bolje praćenje kvaliteta vazduha, prečišćavanje vazduha, poboljšano sagorevanje goriva, smanjenje uticaja zagađenja vazduha na decu, kao i za otkrivanje zagađivača vazduha.
Svi odabrani predlozi imaju jednako važan uticaj na kvalitet vazduha koji svi udišemo i predstavljeni su na platformi: www.cleanairresponse.undp.org.rs.
Evropska unija pruža dugotrajnu i kontinuiranu podršku zaštiti životne sredine u Srbiji. U saradnji sa nacionalnim institucijama, ali i civilnim društvom i međunarodnim partnerima – poput UNDP – EU je u poslednjih 15 godina investirala preko 400 miliona EUR u zaštitu životne sredine, uključujući i u sprečavanje aero zagađenja.
“Želim da vas obavestim da Evropska komisija pruža značajnu podršku u oblasti životne sredine i klimatskih promena, što je glavni prioritet u našoj pretpristupnoj pomoći. Nedavni projekti uključivali su postavljanje filtera na termoelektranama u Obrenovcu, Moravi i Kostolcu, postavljanje stanica za merenje kvaliteta vazduha i pružanje stručne pomoći za klimatsko delovanje (izrada klimatskog zakona, klimatske strategije i akcionog plana). Želela bih da čestitam Srbiji na usvajanju Zakona o klimatskim promenama juče, nakon dugog procesa. Takođe, ove godine, uz podršku EU, Ministarstvo zaštite životne sredine će predstaviti javnosti Nacionalnu strategiju za zaštitu vazduha, koja je rezultat dvogodišnje analize situacije, modelovanja i obrade podataka ” izjavila je Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Izloženost zagađenju vazduha ima ozbiljne negativne posledice po zdravlje, dužinu i kvalitet života. Zvanična merenja kvaliteta vazduha potvrđuju da širom Srbije, pretežno u urbanim sredinama, nivoi zagađenja premašuju vrednosti SZO smernica. Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“ o zagađenosti vazduha na teritoriji Srbije za 2019. godinu, među glavnim emiterima zagađujućih materija u Srbiji su rudarska industrija i energetski sektor, kao i sektor saobraćaja i građevinarstvo. Pored toga, nekvalitetan ugalj koji se koristi za grejanje u individualnim ložištima pogoršava ovaj problem, kao i nesanitarne deponije.
„Zagađenje vazduha je složen i višeslojan izazov koji zahteva odgovor celog društva. Za njegovo rešavanje potrebni su podsticajan zakonski okvir, kao i adekvatna finansijska sredstva za sprovođenje mera, posebno na lokalnom nivou. Takođe, neophodno je podstaći lokalne stručnjake i inovatore da dođu do novih rešenja koja će doneti opipljivu korist i imati dugoročan uticaj na poboljšanje kvaliteta vazduha. Zato, uz podršku SZO i UNICEF-a, UNDP mobiliše i okuplja međunarodne razvojne partnere, donatore, predstavnike nacionalnog i lokalnog nivoa vlasti, akademsku zajednicu i inovatore iz privatnog sektora kako bi pomogli u suzbijanju zagađenja vazduha u Srbiji,“ istakla je Fransin Pikap, stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji.
Istraživanja ukazuju da smanjenje zagađenja vazduha donosi merljive koristi po zdravlje. Poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje koncentracije PM2.5 čestica može direktno uticati na smanjenje smrtnosti i oboljenja izazvanih aerozagađenjem.
Osim što će doprineti kreiranju zdravijeg životnog okruženja, svih 14 izabranih inovativnih predloga imaju potencijal da stimulišu lokalni privredni razvoj, inovacije i preduzetništvo. UNDP zato poziva sve zainteresovane da se pridruže i pomognu realizaciju najboljih ideja kako bismo zajedno dugoročnije obezbedili čistiji vazduh u Srbiji.
Približna ukupna vrednost svih 14 odabranih rešenja za bolji kvalitet vazduha je milion dolara, a UNDP je raspoloživim sredstvima podržao jedno inovativno rešenje. U pitanju je „Informacioni sistem za mapiranje mesta paljenja strnjike“ (www.cleanairresponse.undp.org.rs/geoportal), koji je osmislio tim Instituta Biosens iz Novog Sada.